Na kraju prošle godine minus na računu imala su 24 preduzeća u državnom vlasništvu. Ukupan gubitak tih preduzeća iznosio je 461 milion eura, od čega se na Elektroprivredu (EPCG) odnosilo 222,2 miliona eura. To preduzće poslednjih nekoliko godina posluje sa višemilionskom dobiti i ima na računu skoro 200 miliona, ali prema finansijskim izvještajima ukupan gubitak preduzeća je 222,2 miliona.
Tačan podatak, koliki je gubitak državnih preduzeća te koliko ih tačno ima, teško je dobiti, jer ni Ministarstvo finansija, prema našim informacijama, ne posjeduje taj podatak. Prema našem istraživanju, kao i podacima do kojih je došao Institut Alternativa, država je vlasnik oko 40 preduzeća.
Institut Alternativa objavio je na portalu Mojnovac podatke u vezi sa državnim preduzećima do kojih je došao uglavnom uz pomoć ustanova kojima se dostavljaju finansijski izvještaji, koji se odnose na 2015. godinu. U međuvremenu su preduzeća, u najvećem dijelu dostavila podatke za 2016, prema kojima je minus preduzeća znatno uvećan.
Tako je na kraju 2016. godine najveći minus, poslije EPCG, koja je poslednji izvještaj predala 2015. godine zbog poznatih „problema” sa pokrivanjem gubitaka, imao Montenegro erlajns od 71,9 miliona eura. Za godinu dana povećali su minus za preko 10 miliona.
„Radoje Dakić” je imao gubitak od 57,15 miliona, Željeznička infrastruktura 30,3 miliona, Željeznički prevoz 23,8 miliona, Rudnik uglja 12,3 miliona, barska Plovidba 11,8 miliona, Crnogorska plovidba 12,9, Održavanje željezničkih voznih sredstava 3,13 miliona, Montekargo 2,98, Montepranco Boka produkt 2,5 miliona, Luka Bar 1,9 miliona, a Institut za crnu metalurgiju 1,87 miliona. Ostala državna preduzeća na kraju prošle godine imala su minus manji od milion eura. U pitanju su Marina Bar sa 903 hiljade te Ulcinjska rivijera sa 863,8 hiljada. U minusu su i Montenegro bonus, Plodovi, Novi duvanski kombinat, Kastelo, Projekt konsalting, Biznis Montenegro, Institut Igalo, te Nacionalni parkovi.
Ekonomski analitičar Siniša Lekić naveo je da je očigledno da kada država gazduje, u najvećem broju slučajeva posluje se sa minusom. Problem je, međutim, kako je kazao, i kada posluje pozitivno.
– Kada državno preduzeće posluje pozitivno onda se dijele bonusi direktorima i nagrađuje se za rezultate, a kada preduzeće posluje sa minusom, onda se poziva Vlada, koja je vlasnik, da pokrije gubitak, otpiše dug, ne naplati porez i slično. Problem je što od malog broja državnih preduzeća koja posluju pozitivno građani ne vide boljitak, već samo direktori tih preduzeća. To nije dobro, jer bi ta preduzeća trebalo da dobit uplaćuju u budžet ili je investiraju u puteve, škole i druga javna dobra – istakao je Lekić.
Po načinu na koji se troši dobit u državnim preduzećima, izgleda da je bolje da su na pozitivnoj nuli, da se ne „svađaju” oko bonusa.
Prema podacima, do kojih se moglo dođi pretragom sajta Komisije za hartije od vrijednosti i Montenegroberze, minus na kraju 2016. godine nijesu imale Plantaže, Crnogorski elektroprenosni sistem, Aerodromi, Monteput, Budvanska rivijera, Pošta... Za preduzeća poput Tehnolopisa i Prokona, nijesu se mogli naći rezultati poslovanja kod nadležnih institucija.D.M.