Upra­vlja­nje, ko­ri­šće­nje i za­šti­ta vo­da od štet­nog dej­stva (bu­ji­ca, ero­zi­ja i po­pla­ve), kao do­bra od op­šteg in­te­re­sa, vr­ši se na na­čin i pod uslo­vi­ma ko­ji su pro­pi­sa­ni Za­ko­nom o vo­da­ma, u skla­du sa osta­lim pro­pi­si­ma ko­ji se od­no­se na tu prav­nu ma­te­ri­ju, ocje­na je re­pu­blič­nog vo­do­pri­vred­nog in­spek­to­ra u pen­zi­ji Mi­o­dra­ga Bar­jak­ta­ro­vi­ća.
Bar­jak­ta­ro­vić, ko­ji je oba­vljao du­žnost vo­do­pri­vred­nog in­spek­to­ra na pod­ruč­ju Plje­va­lja, Moj­kov­ca, Bi­je­log Po­lja, Be­ra­na, Ro­ža­ja, An­dri­je­vi­ce i Pla­va, osvr­nuo se na pro­ble­ma­ti­ku grad­nje ma­lih hi­dro­e­lek­ta­na na sje­ve­ru i sje­ve­ro­i­sto­ku Cr­ne Go­re. On je po­ja­snio uprav­no prav­nu pro­ce­du­ru i teh­nič­ko-teh­no­lo­ški na­čin rje­ša­va­nja pi­ta­nja. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, u uprav­nom po­stup­ku iz­da­va­nja odo­bre­nja za grad­nju hi­dro­e­lek­tra­na mo­ra da se pri­mje­nji­va­ti Za­kon o op­štem uprav­nom po­stup­ku, ko­jim se, uz pri­mje­nu ma­te­ri­jal­nog pra­va, re­gu­li­šu prav­ni od­no­si me­đu stran­ka­ma.
– Mje­sne za­jed­ni­ce ima­ju svoj­stvo stran­ke u uprav­nom po­stup­ku u obla­sti po­di­za­nja hi­dro­e­lek­tra­na, jer se di­rekt­no ti­ču in­te­re­sa i pra­va gra­đa­na mje­snih za­jed­ni­ca kod ko­ri­šće­nja vo­da za pro­iz­vod­nju elek­trič­ne ener­gi­je. In­te­res gra­đa­na usmje­ren je na sop­stve­nu pro­iz­vod­nju elek­trič­ne ener­gi­je, pri če­mu dr­ža­va mje­snim za­jed­ni­ca­ma tre­ba da omo­gu­ći uče­šće na ten­de­ri­ma za do­bi­je­nje kon­ce­si­ja – na­veo je Bar­jak­ta­ro­vić, is­ti­ču­ći da se taj in­te­res ogle­da i kod una­pre­đe­nja i raz­vo­ja tu­ri­zma.
Na­gla­sio je da je or­gan nad­le­žan za rje­ša­va­nje pi­ta­nja iz­grad­nje hi­dro­e­lek­tra­na du­žan da odr­ži jav­nu ras­pra­vu po Za­ko­nu o op­štem uprav­nom po­stup­ku. Na usme­noj ras­pra­vi se, ka­ko je po­ja­snio, utvr­đu­ju či­nje­ni­ce ko­je se od­no­se na prav­ni in­te­res mje­sne za­jed­ni­ce, raz­ma­tra­ju mo­guć­no­sti nje­nog uče­šća na ten­de­ri­ma za do­bi­je­nje kon­ce­si­ja, te va­ri­jan­te iz­bo­ra vo­do­hva­ta, tra­se do­vo­da vo­de na tur­bi­ne.
– Sa­da­šnji na­čin odo­bra­va­nja grad­nje hi­dro­el­ke­tra­na za­o­bi­la­že­njem mje­snih za­jed­ni­ca da uče­stvu­ju u po­stup­ku pred­sta­vlja dis­kri­mi­na­ci­ju. Mje­sna za­jed­ni­ca pre­ko pred­sjed­ni­ka Sa­vje­ta MZ, ili pu­no­moć­ni­ka, ima pra­vo da uče­stvo­va­njem u po­stup­ku šti­ti svo­je in­te­re­se i pra­va da se upo­zna sa pro­jek­tom, kao i sa­gla­sno­sti­ma dru­gih dr­žav­nih or­ga­na i nji­ho­va mi­šlje­nja – na­veo je on.
Bar­jak­ta­ro­vić je is­ta­kao i da se do­sa­da­šnji na­čin utvr­đi­va­nja ga­ran­to­va­nog bi­o­lo­škog mi­ni­mu­ma od 30 od­sto, ko­ji se osta­vlja u vo­do­to­ku po­sli­je vo­do­za­hva­ta, po­ka­zao kao ne­re­a­lan i neo­prav­dan. Ti­pi­čan pri­mjer za to je kod po­di­za­nja hi­dro­e­lek­tra­na na Še­ku­lar­skoj ri­je­ci u Op­šti­ni Be­ra­ne, ko­ja je pre­su­ši­la – na­veo je on.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, pra­vil­nik o utvr­đi­va­nju bi­o­lo­škog mi­ni­mu­ma za pa­ra­me­tar od 30 od­sto od­no­sio se na Za­kon o vo­da­ma iz 1974, a ka­sni­je i 2008. go­di­ne i od­no­sio se na iz­grad­nju se­o­skih vo­do­vo­da za pi­će, od­no­sno na ka­p­ti­ra­nje pri­rod­nih iz­vo­ra ma­log ka­pa­ci­te­ta.
– Pri­mje­nji­va­nje pa­ra­me­tra od 30 od­sto kao bi­o­lo­ški mi­ni­mum na rječ­nim ko­ri­ti­ma je ti­pi­čan pa­ra­doks – na­veo je Bar­jak­ta­ro­vić.
Pod­sje­tio je da je no­vi pra­vil­nik o na­či­nu od­re­đi­va­nja eko­lo­ški pri­hva­tlji­vog pro­to­ka po­vr­šin­skih vo­da stu­pio na sna­gu u ja­nu­a­ru pro­šle go­di­ne.
– Zbog to­ga je nu­žno, a to se sva­ko­dnev­no de­ša­va kroz re­a­go­va­nja gra­đa­na MZ Še­ku­la­ra, Ka­lu­dre, Vi­nic­ke, Ko­nju­ha i dru­gih, da nad­le­žna mi­ni­star­stva od­mah, pre­ko in­spek­to­ra za vo­do­pri­vre­du i eko­lo­gi­ju ob­u­sta­ve da­lje iz­da­va­nje do­zvo­la i iz­grad­nju hi­dro­e­lek­tra­na, ko­je ni­je­su usa­gla­še­ne sa no­vim pra­vil­ni­kom, a što je i do sa­da tre­ba­lo da se ura­di – na­veo je on, is­ti­ču­ći da su uprav­ni i dru­gi in­spek­to­ri du­žni da re­ga­u­ju po slu­žbe­noj du­žno­sti, iz raz­lo­ga što se ra­di o za­šti­ti op­šteg in­te­re­sa.
J.V.


Pre­ko­pa­va­ju i pu­te­ve

Pre­ma ri­je­či­ma Bar­jak­ta­ro­vi­ća, iz­grad­nja cje­vo­vo­da za­tvo­re­nim ka­na­li­ma auto­mo­bil­skim pu­te­vi­ma na du­ži­ni od ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra ni­je oprav­da­na, ni sa sta­no­vi­šta hi­dra­u­li­ke, ali ni sa sta­no­vi­šta ra­ci­o­nal­no­sti i eko­no­mič­no­sti.
– Ru­še­nje po­sto­je­ćeg as­falt­nog za­sto­ra, kao što je to ura­đe­no u Še­ku­la­ru, is­kop ka­na­la, po­sta­vlja­nje ci­je­vi, po­nov­no za­tr­pa­va­nje cje­vo­vo­da i po­nov­na grad­nja as­falt­nog za­sto­ra, ja­sno je i la­i­ku da je da­le­ko sku­plje ne­go da se po­sta­vi cje­vo­vod po izo­hip­si te­re­na (stra­nom rječ­ne do­li­ne) do od­re­đe­ne ko­te, oda­kle se vo­da mla­zom usmje­ra­va na tur­bi­nu – po­ja­snio je on.
Bar­jak­ta­ro­vić je na­gla­sio da su gra­đa­ni ugro­že­ni u slu­ča­je­vi­ma kad in­ve­sti­to­ri ma­lih hi­dro­el­ke­tra­na ko­ri­ste auto­mo­bil­ske pu­te­ve za po­sta­vlja­nje cje­vo­vo­da, jer ne mo­gu da ih ko­ri­ste to­kom grad­nje, što je ne­do­pu­sti­vo.