Pred­stav­nik kli­je­na­ta ko­ri­sni­ka kre­di­ta u švaj­car­skim fran­ci­ma Dra­gan Se­nić ka­zao je da Adi­ko ban­ka, biv­ša Hi­po Al­pe Adri­ja, tre­ba pr­vo da po­gle­da do­ku­ment Na­ci­o­nal­ne ban­ke Austri­je iz 2006. go­di­ne u ko­me je na­ve­de­no da je kre­dit u švaj­car­ci­ma vi­so­ko­ri­zi­čan i špe­ku­la­ti­van pro­iz­vod ko­ji je za­bra­njen u Austri­ji.
Se­nić na­vo­di da pri­je ne­go što je pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra Adi­ko ban­ke za­pri­je­tio tu­žbom dr­ža­vi zbog Za­ko­na o kon­ver­to­va­nju kre­di­ta u švaj­car­skim fran­ci­ma tre­bao da od­go­vo­ri za­što je taj pro­iz­vod u Austri­ji za­bra­njen, a u Cr­noj Go­ri pla­si­ran
– Za­što ta­kve fi­nan­sij­ske uslo­ve ni­su na­met­nu­li i svo­jim gra­đa­ni­ma. Tre­ba da od­go­vo­ri i za­što su gar­ni­tu­re biv­ših di­rek­to­ra HA­AB sa­da u za­tvo­ri­ma na od­slu­že­nju vi­še­go­di­šnjih za­tvor­skih ka­zni. Zna­mo da je šef is­tra­žnog ti­ma iz Austri­je Kri­sti­jan Be­ler re­kao da je HA­AB naj­ve­ći kri­mi­nal u Evro­pi na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta – re­kao je Se­nić.
On je ka­zao da su in­ve­sti­to­ri do­bro­do­šli u Cr­nu Go­ru, ali pod uslo­vom da ima­ju do­bru na­mje­ru.
– Sa­mo uzi­ma­nje kre­di­ta na pe­ri­od od 20-30 go­di­na za rje­ša­va­nje naj­bit­ni­jeg ži­vot­nog pi­ta­nja – kro­va nad gla­vom je ve­li­ki ri­zik, jer mo­že­te da iz­gu­bi­te po­sao, da se raz­bo­li­te, mno­ge stva­ri mo­gu da se de­se jer je 20 -30 go­di­na ogro­man pe­ri­od za je­dan ži­vot­ni vi­jek. Sta­vi­ti u stam­be­ni kre­dit vi­so­ko­ri­zič­ni špe­ku­la­tiv­ni pro­iz­vod na taj pe­ri­od ,sa­mo go­vo­ri o lo­šoj na­mje­ri ban­ke. Da ne go­vo­ri­mo o re­kla­mi ko­ja je bi­la za­va­ra­va­ju­ća i ma­mac za do­la­zak u ban­ku jer ta ka­ma­ta ni­je bi­la ta, a o do­ku­men­ti­ma i o do­vo­đe­nju u za­blu­du da ne go­vo­rim – po­ru­čio je Se­nić.
On je ka­zao da što se za­ko­na ti­če ni­je u pi­ta­nju re­tro­ak­tiv­nost, već dje­li­mič­na ni­šta­vost po­je­di­nih od­red­bi ugo­vo­ra
– Švaj­car­ski fran­ci ni­kad ni­su po­sto­ja­li u ban­ci ni­ti su do­šli u Cr­nu Go­ru , i taj iz­mi­šlje­ni špe­ku­la­tiv­ni fra­nak je plod spe­ku­la­ci­je HA­AB ban­ke za stva­ra­nje eks­tra­pro­fi­ta . Va­lut­ni ri­zik je iz­mi­šljen jer nje­ga ne­ma i ve­o­ma je opa­sno iz­mi­sli­ti va­lut­ni ri­zik. Da­kle, pro­da­li ste pro­iz­vod ko­ji ni­ste ima­li, jer da ste ga ima­li, vi bi ga po­tro­ša­ču da­li. Ra­di se o kla­sič­noj pre­va­ri i do­vo­đe­nju u za­blu­du ogrom­nog bro­ja cr­no­gor­skih po­ro­di­ca: tač­ni­je 762 po­ro­di­ce – ka­zao je Se­nić.
On ka­že da će o slu­ča­ju sa švaj­car­ci­ma zad­nju ri­ječ ima­ti Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo.
– Da li se lju­di iz HA­AB sti­de ka­da se sje­te tra­ge­di­je i gol­go­te kroz ko­ju su pro­šle cr­no­gor­ske po­ro­di­ce?! Za­mi­sli­te kad kli­jent „kre­di­bil­ne” HA­AB po­sli­je de­ve­to­go­di­šnjeg vra­ća­nja kre­di­ta du­gu­je 30 od­sto vi­še ne­go kad je po­di­gao kre­dit za stan, a ured­no vra­ća kre­dit i ka­že da uju­tru ka­da se po­gle­da u ogle­da­lo ne zna da li da se umi­je ili ubi­je – za­klju­čio je Se­nić.
Skup­šti­na je po­čet­kom sep­tem­bra jed­no­gla­sno usvo­ji­la iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na o kon­ver­zi­ji kre­di­ta u švaj­car­skim fran­ci­ma u eure, ko­ji je pod­ni­je­la gru­pa po­sla­ni­ka.
Za­ko­nom je ga­ran­to­va­no svim gra­đa­ni­ma ko­ji ima­ju kre­di­te kod fak­to­ring kom­pa­ni­je He­ta, ili su ih ot­pla­ti­li pri­je vre­me­na, da mo­gu da kon­ver­tu­ju svo­je kre­di­te po ka­mat­noj sto­pi od 8,2 od­sto go­di­šnje.
Pred­log iz­mje­na i do­pu­na za­ko­na je u ime 39 po­sla­ni­ka pod­nio po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta Ne­boj­ša Me­do­je­vić.
Do­go­vor je po­stig­nut na­kon što je Me­do­je­vić pri­hva­tio ko­ri­go­va­ne amand­ma­ne DPS-a, a dio za­ko­na po­stao je ko­ri­go­va­ni amand­man po­sla­ni­ka DPS, ko­ji se od­no­si na to da se kli­jen­ti­ma ne ob­ra­ču­na­va za­te­zna ka­ma­ta. Kli­jen­ti su po­ru­či­li da je usva­ja­njem iz­mje­na za­ko­na ri­je­še­na nji­ho­va du­go­go­di­šnja ago­ni­ja
B.Ma.


Adiko banka najavila tužbu protiv države

Iz Adi­ko ban­ke prekjuče su najavili da će ulo­ži­ti žal­bu na Za­kon o kon­ver­zi­ji kre­di­ta u švaj­car­kim fran­ci­ma, ko­ji je usvo­jen pro­šle go­di­ne, a ko­ji je, ka­ko su sa­op­šti­li oni, iza­zvao šte­tu cr­no­gor­skom ogran­ku Adi­ko ban­ke od pre­ko de­set mi­li­o­na eura. Oni na­vo­de da će zbog amand­ma­na ko­ji se od­no­se na re­tro­ak­tiv­no kon­ver­to­va­nje kre­di­ta u fran­ci­ma po­kre­nu­ti me­đu­na­rod­nu ar­bi­tra­žu i tra­ži­ti pu­nu od­šte­tu.
Oni na­vo­de da su o tim pro­ble­mi­ma upo­zna­li i pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća.
– Iz­mje­ne i do­pu­ne po­sto­je­ćeg Za­ko­na o kon­ver­zi­ji kre­di­ta u švaj­car­skim fran­ci­ma u eure bi pri­mo­ra­le Adi­ko ban­ku da re­tro­ak­tiv­no kon­ver­tu­je kre­di­te u švaj­car­skim fran­ci­ma, iako su ih kli­jen­ti u pro­šlo­sti do­bro­volj­no za­tvo­ri­li ili već kon­ver­to­va­li u eure, ili su bi­li za­tvo­re­ni u pro­ce­su pri­nud­ne na­pla­te. Ovi amand­ma­ni pred­sta­vlja­ju ozbilj­nu po­vre­du vla­snič­kih pra­va Adi­ko ban­ke i kr­še­nje oba­ve­za ko­je je Cr­na Go­ra pre­u­ze­la u skla­du sa Spo­ra­zu­mom o uza­jam­nom pod­sti­ca­nju i za­šti­ti ula­ga­nja iz­me­đu Austri­je i Cr­ne Go­re – na­vo­de iz Adi­ko ban­ke.
Oni su sa­op­šti­li da uko­li­ko amand­ma­ni stu­pe na sna­gu u for­mi za­ko­na, Adi­ko ban­ka će, uz po­dr­šku vla­sni­ka Evrop­ske ban­ke za ob­no­vu i raz­voj i Advent In­ter­na­ti­o­nal, bi­ti pri­mo­ra­na shod­no Spo­ra­zu­mu o uza­jam­nom pod­sti­ca­nju i za­šti­ti ula­ga­nja da upo­tre­bi sva prav­na sred­stva, uklju­ču­ju­ći pro­ces me­đu­na­rod­ne ar­bi­tra­že i za­tra­ži­će pu­nu od­šte­tu.