Za po­tre­be ot­pla­te du­ga, po za­du­že­nji­ma ko­ja su re­a­li­zo­va­na u pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na, Vla­da u ovoj go­di­ni tre­ba da obez­bi­je­di 394 mi­li­o­i­na eura, za na­red­nu 192, u 2018. go­di­ni tre­ba­će 98 mi­li­o­na, a naj­ve­ći iz­nos za ot­pla­tu pri­sti­že u 2019. go­di­ni, ka­da će za vra­ća­nje ra­ni­je uze­tih kre­di­ta mo­ra­ti da se obez­bi­je­di čak 427 mi­li­o­na eura. Od iz­no­sa ko­ji sti­že na na­pla­tu u 2019. go­di­ni, 280 mi­li­o­na od­no­si se na ot­pla­tu euro­bon­da. To zna­či da će, po­čev od ove, za­ključ­no sa 2019. go­di­nom, od­no­sno za pe­ri­od od če­ti­ri go­di­ne dr­ža­va za ot­pla­tu ra­ni­jih za­du­že­nja mo­ra­ti da obez­bi­je­di ukup­no 1.111 mi­li­jar­di eura. U taj iz­nos, ka­ko je na­ve­de­no u iz­vje­šta­ju o jav­nom du­gu na kra­ju pro­šle go­di­ne, ko­ji je usvo­ji­la Vla­da, ni­je­su ura­ču­na­te po­tre­be za fi­na­si­ra­nje de­fi­ci­ta bu­dže­ta, kao ni sred­stva po­treb­na za grad­nju auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re, kao ni po­vla­ča­nje sred­sta­va kre­di­ta sa me­đu­na­rod­nim fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma za in­fra­struk­tur­ne i dru­ge pro­jek­te.
– Za­du­že­nja ko­ja su se re­a­li­zo­va­la u pret­hod­nih ne­ko­li­ko go­di­na, a či­ja je roč­nost, uglav­nom, naj­du­že pet go­di­na, ot­pla­ću­ju se u ovom pe­ri­o­du, či­me se stva­ra i ve­ći pri­ti­sak na obez­bje­đi­va­nje sred­sta­va – na­ve­de­no je u Vla­di­nom do­ku­men­tu.
Na dru­goj stra­ni, Vla­da je kon­sta­to­va­la da je od ukup­nog po­re­skog du­ga u ukup­nom iz­no­su od 777,6 mi­li­o­na eura, na­pla­ti­vo sve­ga 236,5 mi­li­o­na eura.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Za­ri­ja Pe­jo­vić sma­tra da Vla­da mo­ra da ura­di stra­te­gi­ju jav­nih fi­nan­si­ja, po ko­joj bi se te­ku­ći ras­ho­di fi­nan­si­ra­li iz iz­vor­nih te­ku­ćih pri­ho­da, dok bi se oba­ve­ze za do­spje­le kre­di­te, da­kle, svi anu­i­te­ti ko­ji pri­sti­žu, fi­na­si­ra­li iz sred­sta­va ko­je bi odo­brio Me­đu­na­rod­ni mo­ne­tar­ni fond.
– Ti­me bi­smo sku­pe du­go­ve za­mi­je­ni­li za mno­go jef­ti­ni­ji dug pre­ma MMF-u, ali na dru­goj stra­ni, mo­ra­li bi­smo da vo­di­mo re­strik­tiv­nu po­li­ti­ku, od­no­sno da tro­ši­mo za te­ku­će tro­ško­ve, sa­mo ono­li­ko ko­li­ko mo­že­mo da pri­ho­du­je­mo. Tu stra­te­gi­ju tre­ba spro­vo­di­ti sa­mo do onog tre­nut­ka, do­kle pri­vred­a ne oja­ča u pra­vom smi­slu, od­no­sno do mo­men­ta ka­da bu­de mo­gao da se pre­po­zna privredni rast kroz iz­vor­ne pri­ho­de, što do sa­da ni­je bio slu­čaj, jer do sa­da je sa­mo kon­sta­to­van pri­vred­ni rast, ali se to ni­je iden­ti­fi­ko­va­lo pa­ra­lel­no kroz iz­vor­ne pri­ho­de. On­da ka­da oja­ča­ju iz­vor­ni pri­ho­di, tre­ba po­če­ti sa ser­vi­si­ra­njem svih ras­ho­da i sma­njenjem jav­nog duga – ka­zao je on.
Pe­jo­vić je na­gla­sio da tre­ba ura­di­ti ana­li­zu so­ci­jal­nih fak­to­ra iz raz­lo­ga ka­ko bi se utvr­di­lo da li se mo­že odr­ža­ti so­ci­jal­na sta­bil­nost, da li se mo­gu is­pla­ći­va­ti so­ci­jal­na da­va­nja, pen­zi­je, pla­te i ta­ko da­lje, u sv­je­tlu re­strik­tiv­ni­je po­li­ti­ke.
– Za­bri­nja­va či­nje­ni­ca da se Cr­na Go­ra sve te­že za­du­žu­je na me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu i da nas in­ve­sti­to­ri per­ci­pi­ra­ju kao vr­lo ri­zič­ne i da će­mo se te­ško za­du­ži­va­ti u euro­ob­ve­zni­ca­ma, dok sa dru­ge stra­ne dolaze oba­ve­ze, za­to či­nje­ni­ca da je veoma te­ško na­pla­ti­ti po­re­ski dug go­vo­ri o sma­nje­noj li­kvid­no­sti do­ma­će pri­vre­de i u tom smi­slu je pred­lo­že­no kon­sti­tu­i­sa­nje po­re­ske po­li­ci­je, ko­ja bi na­pla­ći­va­la taj dug. Me­đu­tim, pred­la­žem i sma­tram da bi bi­lo naj­a­de­kvat­ni­je na­pra­vi­ti iz­mje­ne kod opo­re­zi­va­nja po­re­za na do­bit – na­veo je on.
J.V.


Po­ve­ća­ti po­rez na do­bit od pre­ko 50 hi­lja­da

– Do­bit, za ot­pri­li­ke 90 od­sto po­re­skih ob­ve­zni­ka ne pre­la­zi 50 hi­lja­da eura, pa bi njih tre­ba­lo opo­re­zi­va­ti po sto­pi od de­vet od­sto, ali do­bit od pre­ko 50 hi­lja­da eura tre­ba opo­re­zo­va­ti po sto­pama od 15 i 20 od­sto, jer se ra­di o mo­no­pol­skim pred­u­ze­ći­ma, kao što su ban­kar­ski sek­tor, pro­vaj­de­ri mo­bil­ne te­le­fo­ni­je i slič­no. Mo­ra­mo da na­đe­mo na­čin da se opo­re­zu­je ta­mo gdje tre­ba, a da sma­nji­mo po­re­ze ma­lom i sred­njem bi­zni­su. Ima­mo si­tu­a­ci­ju da se pred­la­že da PDV u ho­te­li­ma i ri­zor­ti­ma bu­de sa­mo se­dam od­sto, što mi­slim da je ne­do­pu­sti­vo i da taj po­rez tre­ba na­pla­ći­va­ti po sto­pi od 20 od­sto – re­kao je Pe­jo­vić.