U pr­va dva mje­se­ca ove go­di­ne, pre­ma pre­li­mi­nar­nim po­da­ci­ma Cen­tral­ne ban­ke, od­liv di­rekt­nih stra­nih in­ve­sti­ci­ja iz Cr­ne Go­re bio je za 18,3 mi­li­o­na eura ve­ći od pri­li­va.
Uku­pan pri­liv stra­nih di­rekt­nih in­ve­sti­ci­ja iz­no­sio je 188,4 mi­li­o­na eura, od če­ga se 45,6 od­sto od­no­si­lo na po­vla­če­nja sred­sta­va re­zi­de­na­ta in­ve­sti­ra­nih u ino­stran­stvu, dok je isto­vre­me­no ostva­ren od­liv u vri­jed­no­sti od 206,72 mi­li­o­na eura, od če­ga se na po­vla­če­nje sred­sta­va ne­re­zi­de­na­ta in­ve­sti­ra­nih u Cr­nu Go­ru od­no­si­lo 205,5 mi­li­o­na eura.
U Bil­te­nu CBCG na­ve­de­no je da se naj­ve­ći dio od­li­va od­no­si na jed­nu kom­pa­ni­ju ko­ja je is­pla­ti­la di­vi­den­de iz aku­mu­li­ra­ne do­bi­ti, što se pre­ma me­to­do­lo­gi­ji MMF-a (BPM6) evi­den­ti­ra kao po­vla­če­nje ka­pi­ta­la, od­no­sno sma­nje­nje stra­nih in­ve­sti­ci­ja.
– U pi­ta­nju su sred­stva ko­ja su se na­la­zi­la na ra­ču­ni­ma u ino­stran­stvu po­me­nu­te kom­pa­ni­je, ta­ko da po tom osno­vu ni­je bi­lo od­li­va sred­sta­va iz Cr­ne Go­re u ovoj go­di­ni – na­ve­de­no je u Bil­te­nu CBCG, ali ni­je na­ve­de­no o ko­joj se kom­pa­ni­ji ra­di.
Po­sla­nik Ne­boj­ša Me­do­je­vić (DF) ka­zao je da je te­ško tu­ma­či­ti struk­tu­ru di­rekt­nih stra­nih in­ve­sti­ci­ja, jer se za­jed­no tre­ti­ra­ju i stvar­ni pri­li­vi in­ve­sti­ci­ja, u smi­slu grin fild in­ve­sti­ci­ja, ili ku­po­vi­ne pred­u­ze­ća, ali i tran­sfe­ri iz­me­đu do­ma­ćih ba­na­ka i nji­ho­vih maj­ki van Cr­ne Go­re. Od­liv SDI se, sma­tra, mo­že lo­ci­ra­ti u tran­sfe­ri­ma iz­me­đu ćer­ki ba­na­ka i nji­ho­vih ma­ti­ca van Cr­ne Go­re, ili u špe­ku­la­tiv­nim ak­tiv­no­sti­ma of­šor in­ve­sti­to­ra.
– Ti fi­nan­sij­ski tran­sfe­ri po­mi­je­ša­ni su sa ne­kim in­ve­sti­ci­ja­ma, ko­je bi tre­ba­lo dru­ga­či­je tre­ti­ra­ti, kao in­ve­sti­ci­je u pred­u­ze­ća, u pri­vre­du, ku­po­vi­nu ne­kret­ni­na, ze­mlji­šta, ne­po­kret­no­sti, što je kod nas po­mi­je­ša­no i vr­lo ne­tran­spa­rent­no, pa je te­ško ot­kri­ti šta se de­ša­va i u ko­joj struk­tu­ri stra­nih in­ve­sti­ci­ja su one pro­mi­je­nje­ne. Do­volj­no je da se ne­ka spor­na po­tra­ži­va­nja, ne­na­pla­ti­vi kre­di­ti pre­ba­ce sa ban­ke u Cr­noj Go­ri na maj­ku ban­ku, ka­ko bi se iš­či­sti­li bi­lan­si, što se ra­di­lo u vi­še slu­ča­je­va i to je bio je­dan od glav­nih me­ha­ni­za­ma za rje­ša­va­nje pro­ble­ma ne­na­pla­ti­vih kre­di­ta, ko­je su uzi­ma­li cr­no­gor­ski taj­ku­ni – re­kao je on.
Me­do­je­vić je is­ta­kao da je, sa dru­ge stra­ne, do­sta of­šor kom­pa­ni­ja po­slo­va­lo pre­ko Cr­ne Go­re.
– Bez ob­zi­ra na du­go­go­di­šnja upo­zo­re­nja, ni­ko ni iz EU, ni iz dru­gih me­đu­na­rod­nih in­sti­tu­ci­ja ni­je to­li­ko obra­ćao pa­žnju na ogrom­no pra­nje nov­ca ko­je se de­ša­va pre­ko Cr­ne Go­re, po­seb­no ka­da su u pi­ta­nju tran­sak­ci­je sa ne­kret­ni­na­ma i po­slo­va­nje of­šor fir­mi na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju. Od­jed­nom se mi­je­nja­ju vla­sni­štva, po­ja­vlju­ju se no­ve fir­me, evo vi­di­mo i da je Pi­ter Mank pro­dao svoj bi­znis u Tiv­tu, iako je bi­la pri­ča da će to bi­ti no­vi Mon­te Kar­lo. Me­đu­tim, on je bio sa­mo je­dan od mno­gih in­ve­sti­to­ra ko­ji su is­ko­ri­sti­li pri­li­ku da vr­lo jef­ti­no ku­pe vri­jed­ne dje­lo­ve imo­vi­ne u Cr­noj Go­ri i ka­da vri­jed­nost sko­či da to pre­pro­da­ju – re­kao je on.
Me­do­je­vi­ća, ka­ko je ka­zao, za­bri­nja­va ve­li­ki broj ne­kre­di­bil­nih in­ve­sti­to­ra, po­ve­za­nih sa pra­njem nov­ca, kao i vla­sni­štvom u naj­vred­ni­jim ne­kret­ni­na­ma.
– Ra­di se o vr­lo ne­tran­spa­rent­nim, ne­po­zna­tim, kon­tro­verz­nim i špe­ku­la­tiv­nim in­ve­sti­to­ri­ma, ko­ji su po­ve­za­ni sa ne­kim ko­rup­ci­o­na­škim skan­da­li­ma u svo­jim ze­mlja­ma, sa pra­njem nov­ca, te­ro­ri­sti­ma. Pre­ko Cr­ne Go­re se okre­će ve­li­ka ko­li­či­na nov­ca ko­ji je po­ri­je­klom iz nar­ko-bi­zni­sa, ta­ko da struk­tu­ru stra­nih in­ve­sti­ci­ja u Cr­noj Go­ri ni­ko još ni­je ana­li­zi­rao, pa i ne mo­že­mo pre­ci­zno da di­jag­no­sti­fi­ku­je­mo o če­mu se ra­di. Naj­ve­ći dio tih in­ve­sti­ci­ja su u stva­ri tran­sak­ci­je sa ban­ka­ma, od­no­sno ime­đu maj­ki ba­na­ka i nji­ho­vih cen­tra­la u Cr­noj Go­ri. Do­ma­će ban­ke ko­ri­ste na­še pa­re na ko­je da­ju smi­je­šne ka­ma­te od ne­ko­li­ko pro­ce­na­ta za de­po­zi­te pri­vre­de i sta­nov­ni­štva, a on­da po­zajm­lju­ju taj isti no­vac dr­ža­vi ili gra­đa­ni­ma po zna­t­no vi­so­či­jim ka­ma­ta­ma. Od­liv SDI se mo­že lo­ci­ra­ti u tran­sfe­ri­ma iz­me­đu ba­na­ka i nji­ho­vih ma­ti­ca, ili u špe­ku­la­tiv­nim ak­tiv­no­sti­ma of­šor in­ve­sti­to­ra ko­ji se po­ja­vlju­ju, pre­ma mom mi­šlje­nju, za­jed­no sa do­ma­ćim taj­ku­ni­ma i sa lju­di­ma iz vr­ha re­ži­ma u naj­ve­ćim in­ve­sti­ci­ja­ma na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju i u naj­ve­ćim gra­đe­vin­skim po­du­hva­ti­ma. Uglav­nom se po­ja­vlju­je kao iz­vor fi­nan­si­ra­nja no­vac sum­nji­vog po­ri­je­kla, ta­ko da se ra­di o špe­ku­la­tiv­nom ka­rak­te­ru eko­no­mi­je, ko­ji po­go­du­je ve­li­kim tran­sfe­ri­ma nov­ca – re­kao je on.
Zo­ran Mi­lja­nić (De­mos) je ka­zao da to što je od­liv stra­nih di­rekt­nih in­ve­sti­ci­ja ve­ći od pri­li­va po­ve­za­no sa rej­tin­gom Cr­ne Go­re, ko­ji pa­da iz go­di­ne u go­di­nu.
– Ima­mo pri­li­ku da vi­di­mo da ve­li­ki dio stra­nih in­ve­sti­to­ra, za ko­je fak­tič­ki i ne zna­mo ko su to, jer su uglav­nom fir­me ko­je su no­si­o­ci in­ve­sti­ci­ja iz eg­zo­tič­nih de­sti­na­ci­ja. Vi­dje­li smo u afe­ri „Pa­na­ma” da i ta­kvih in­ve­sti­to­ra ima u Cr­noj Go­ri, ta­ko da ne iz­ne­na­đu­je po­da­tak da je od­liv ve­ći od pri­li­va. Ono što naj­vi­še za­bri­nja­va je­ste po­da­tak da kod stra­nih in­ve­sti­to­ra ne­ma­mo in­ve­sti­ci­ja u pro­iz­vod­nju i in­du­stri­ju, ko­je do­no­se re­al­na rad­na mje­sta, pro­iz­vod­nju i iz­oz i gdje dr­ža­va ostva­ru­je pri­liv – re­kao je on.
J.V.

Ne zna se ko su stvar­ni in­ve­sti­to­ri

Pre­ma ri­je­či­ma Mi­lja­ni­ća, in­ve­sti­to­ri su uglav­nom u obla­sti tu­ri­zma, gra­đe­vi­nar­stva, a što, ka­ko sma­tra, mo­že ima­ti ve­ze i sa pra­njem nov­ca.
– Pra­nje nov­ca se uglav­nom od­vi­ja pre­ko tih pri­vred­nih gra­na. U tom di­je­lu ve­ći­nom ne zna­mo ko su stvar­ni in­ve­sti­to­ri iza ko­jih se pri­kri­va­ju do­ma­ći, ta­ko da sve to pra­vi ve­li­ke pro­ble­me u do­ma­ćoj pri­vre­di, jer bez vi­še stra­nih in­ve­sti­ci­ja, bez de­vi­znog pri­li­va, bez iz­vo­za, na­sta­vi­će se taj ne­ga­tiv­ni trend, od­no­sno, uvoz će ra­sti, iz­voz opa­da­ti i bi­će­mo pri­nu­đe­ni na no­va za­du­ži­va­nja da bi se fi­nan­si­rao jav­ni sek­tor. Ni­šta no­vo od ove Vla­de, a osta­je nam sa­mo da u bu­duć­no­sti če­ka­mo pro­mje­ne ko­je će do­pri­ni­je­ti iz­mje­ni svih mo­me­na­ta ko­je ima­mo da­nas u eko­nom­skom ži­vo­tu Cr­ne Go­re – re­kao je Mi­lja­nić.