Po­dr­ška po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma je go­di­na­ma na ne­do­pu­sti­vo ni­skom ni­vou, a mla­di su i da­nas za­in­te­re­so­va­ni za po­ljo­pri­vre­du, ali je za­blu­da da će ih pri­ča ili de­kre­ti vra­ti­ti na se­lo. To mo­gu sa­mo in­ve­sti­ci­je, ka­zao je pro­fe­sor Bi­o­teh­nič­kog fa­kul­te­ta Mi­lan Mar­ko­vić u in­ter­vjuu za „Dan”.
●Šta je po­treb­no uči­ni­ti da cr­no­gor­ska po­ljo­pri­vre­da za­i­sta po­sta­ne raz­voj­na gra­na eko­no­mi­je?
– Po­treb­no je da sva­ko ra­di svoj po­sao, a dr­ža­va na pr­vom mje­stu. Mo­ram pri­zna­ti da ne znam za sli­čan pri­mjer u na­šem bli­žem ili da­ljem okru­že­nju da se dr­ža­va ova­ko od­no­si pre­ma glav­nom re­sur­su – po­ljo­pri­vred­nom ze­mlji­štu. Pre­ma po­da­ci­ma Mon­sa­ta, od 516 hi­lja­da hek­ta­ra ko­ri­sti­mo tek 230 hi­lja­da, u če­mu pri­rod­ne li­va­de i pa­šnja­ci uče­stvu­ju sa pre­ko 90 od­sto. Po uče­šću ne­ko­ri­šće­nog po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta u ukup­nim po­vr­ši­na­ma za­u­zi­ma­mo, na na­šu ža­lost, pr­vo mjesto čak i na Za­pad­nom Bal­ka­nu.
Mi­slim da bi ko­ri­šće­nje ras­po­lo­ži­vih re­sur­sa po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta na op­ti­ma­lan na­čin mo­ra­lo bi­ti je­dan od ključ­nih ci­lje­va cr­no­gor­ske raz­voj­ne po­li­ti­ke. Za­tim do­la­zi pi­ta­nje ka­ko. U tra­že­nju od­go­vo­ra na ovo pi­ta­nje sva­ko će ima­ti svo­ju ulo­gu. Dr­ža­va je tu na pr­vom mje­stu, za­tim do­la­zi stru­ka, u naj­ši­rem smi­slu, po­tom pro­iz­vo­đa­či. Ta­ko­đe, i po­tro­ša­či tre­ba da bu­du svje­sni da iz­bo­rom i ku­po­vi­nom do­ma­ćeg pro­iz­vo­da po­dr­ža­va­ju raz­voj i do­pri­no­se oču­va­nju se­la i sve­ga onog što nam se­lo zna­či.
●U ko­je po­ljo­pri­vred­ne gra­ne se naj­vi­še is­pla­ti ula­ga­ti i za­što?
– Pri od­go­vo­ru na ovo pi­ta­nje tre­ba ima­ti u vi­du spe­ci­fič­no­sti po­ljo­pri­vre­de i pri­rod­ne uslo­ve ko­ji u znat­noj mje­ri opre­dje­lju­ju vr­stu pro­iz­vod­nje. Ta­ko, na pri­mjer, na pla­nin­skom pod­ruč­ju Dur­mi­tor­skog pr­ste­na, s nad­mor­skom vi­si­nom pre­ko 1.000 me­ta­ra, ve­o­ma je ogra­ni­čen iz­bor po­ljo­pri­vred­nih kul­tu­ra, ma­da se čak i ta­mo mo­že uz­ga­ja­ti krom­pir, ne­ke vr­ste ži­ta­ri­ca, kao i ga­ji­ti pre­ži­va­ri (go­ve­da, ov­ce i ko­ze). Spu­šta­ju­ći se na ni­že nad­mor­ske vi­si­ne, iz­bor se po­ve­ća­va, mo­gu­će je još ga­je­nje kon­ti­nen­tal­nih voć­nih vr­sta, po­vr­ća, ži­ta­ri­ca... U Zet­sko-bje­lo­pa­vlić­koj rav­ni­ci, na pri­mjer, iz­bor je ve­o­ma ve­lik. Na pr­vom mje­stu je ra­no po­vr­će, za­tim in­ten­ziv­ni­je gra­ne sto­čar­stva (pro­iz­vod­nja mli­je­ka, ja­ja, me­sa), a obo­dom rav­ni­ce, na­gla­ša­vam obo­dom, vi­no­gra­dar­stvo. Upra­vo zbog spe­ci­fič­no­sti pri­rod­nih uslo­va, u Pri­mor­ju ima­mo sup­trop­ske kul­tu­re i ma­sli­nar­stvo.
Po­red za­htje­va tr­ži­šta i pri­rod­nih uslo­va, iz­bor po­ljo­pri­vrd­ne gra­ne uslo­vljen je i dru­gim spe­ci­fič­no­sti­ma po­ljo­pri­vre­de, kao što su plo­do­red i po­tre­ba za staj­nja­kom kao or­gan­skim đu­bri­vom. Da­kle, ne mo­že bi­ti ri­je­či o jed­noj ili ne­ko­li­ko gra­na po­ljo­pri­vre­de, od­no­sno vr­sta pro­zvod­nje. Iako smo ma­la ze­mlja, po­ljo­pri­vre­da je ve­o­ma ra­zno­vr­sna i ona će ta­kva bi­ti i u bu­duć­no­sti.
●Ko­ji su sa­da naj­va­žni­ji pro­ble­mi po­ljo­pri­vre­de?
– Ključ­no ogra­ni­če­nje za br­ži raz­voj pred­sta­vlja­ju na­sli­je­đe­ni pro­ble­mi. Usled ne­do­volj­nog teh­no­lo­škog ni­voa, ne­po­volj­ne struk­tu­re ga­zdin­sta­va (4,5 ha u pro­sje­ku) i is­par­ce­li­sa­no­sti po­sje­da, ni­skih pri­no­sa i ma­log obi­ma pro­iz­vod­nje, kon­ku­rent­nost po­ljo­pri­vre­de je na ni­skom ni­vou.
Na da­na­šnjem ste­pe­nu raz­vo­ja, a ima­ju­ći u vi­du oče­ki­va­nja ko­ja se po­sta­vlja­ju pred po­ljo­pri­vre­du, ne­ma uspje­šne pro­iz­vod­nje bez ozbilj­nih in­ve­sti­ci­ja u objek­te, opre­mu i me­ha­ni­za­ci­ju, jer je to osnov­ni pred­u­slov za po­sti­za­nje nu­žne pro­duk­tiv­no­sti.
Je­dan od ozbilj­nih pro­ble­ma je­ste ne­po­ve­za­nost pro­iz­vo­đa­ča. Ma­nji je pro­blem ma­li po­sjed u od­no­su na či­nje­ni­cu da su pro­zvo­đa­či ras­cjep­ka­ni, raz­je­di­nje­ni. Po­ve­zi­va­nje je nu­žno ra­di za­jed­nič­kog na­stu­pa na tr­ži­štu pri pro­da­ji pro­iz­vo­da, pri ku­po­vi­ni in­pu­ta za pro­iz­vod­nju, za­jed­nič­kog rje­ša­va­nja ni­za uskih gr­la i ko­mu­nal­nih pro­ble­ma. Ne tre­ba uma­nji­va­ti va­žnost po­ve­zi­va­nja pro­iz­vo­đa­ča i pri pred­sta­vlja­nju i za­šti­ti nji­ho­vih in­te­re­sa na broj­nim adre­sa­ma.
●Ka­ko pod­sti­ca­ti gra­đa­ne da se ba­ve po­ljo­pri­vre­dom, ka­kve im olak­ši­ce tre­ba omo­gu­ći­ti?
– Ne tre­ba pot­cje­nji­va­ti zdra­vo ra­su­đi­va­nje na­ših gra­đa­na. Ho­ću re­ći, oni br­zo pre­po­zna­ju gdje su mo­guć­no­sti za du­go­roč­no stva­ra­nje po­ro­dič­nih pri­ho­da. Sma­tram da i da­nas me­đu mla­di­ma po­sto­ji in­te­re­so­va­nje za po­ljo­pri­vre­du, ali je to skop­ča­no s in­ve­sti­ci­ja­ma.
Za­blu­da je da će­mo mi pri­čom ili de­kre­tom vra­ti­ti mla­de lju­de na se­lo. Umje­sto to­ga po­treb­ne su ozbilj­ne in­ve­sti­ci­je. In­ve­sti­ci­je, in­ve­sti­ci­je, in­ve­sti­ci­je... Opet je tu ne­za­o­bi­la­zna ulo­ga dr­ža­ve, jer tre­ba da omo­gu­ći fer uslo­ve u pri­stu­pu fi­nan­sij­skim sred­stvi­ma. Isto­vre­me­no, tre­ba znat­no vi­še da iz­dva­ja u bes­po­vrat­nu po­dr­šku in­ve­sti­ci­ja­ma (gran­to­ve) u objek­te, me­ha­ni­za­ci­ju, opre­mu, in­fra­struk­tu­ru, ka­ko to uosta­lom ra­de čla­ni­ce EU. In­ve­sti­ci­je od de­se­tak mi­li­o­na eura na go­di­šnjem no­vu da­le­ko su is­pod re­al­nih po­tre­ba!
Ne mo­že na­ma bi­ti for­mal­na za­po­sle­nost je­dan od ključ­nih po­ka­za­te­lja na­pret­ka u po­ljo­pri­vre­di. To ne ra­de ni mno­go raz­vi­je­ni­je EU ze­mlje, jer je i ta­mo po­ljo­pri­vre­da po­ro­dič­ni bi­znis. Da na­ve­de­mo sa­mo ne­ke čla­ni­ce EU (Slo­ve­ni­ja, Austri­ja, Ir­ska, Luk­sem­burg, Bel­gi­ja, Fin­ska) gdje vi­še od 80 od­sto za­po­sle­no­sti ot­pa­da na ne­pla­će­ni rad, od­no­sno an­ga­žo­va­nje čla­no­va po­ro­di­ce. I kod nas je stvar­na za­po­sle­nost, mje­re­na me­to­do­lo­gi­jom ko­ju ko­ri­sti EU, pre­ko 20 od­sto. O to­me se sti­dlji­vo go­vo­ri ili se če­sto pre­ćut­ku­je.
Po­ljo­pri­vre­da je sek­tor u ko­me je mo­gu­će ostva­ri­ti na­pre­dak sa­mo na du­ži rok, a ne pre­ko no­ći ka­ko se to če­sto iz Vla­de sa­op­šta­va. M. MAR­KO­VIĆ