Na­crt bu­dže­ta za 2016. go­di­nu u ko­jem Vla­da ra­ču­na da tre­ći­nu pri­ho­da ostva­ri uzi­ma­njem kre­di­ta re­zul­tat je ne sa­mo po­gre­šne eko­nom­ske i raz­voj­ne po­li­ti­ke, već i iz­o­stan­ka ključ­nih re­for­mi ko­je su se mo­ra­le spro­ve­sti u pro­te­klih 15 go­di­na da bi Cr­na Go­ra da­nas ima­la urav­no­te­žen bu­džet, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” eko­nom­ski ana­li­ti­čar i funk­ci­o­ner GP URA De­jan Mi­jo­vić.
– Vlast je u tom pe­ri­o­du do­bi­la ve­li­ku struč­nu i fi­nan­sij­sku po­dr­šku od EU i SAD i u po­čet­ku je ima­la slu­ha za do­bro­na­mjer­ne sa­vje­te ko­je je do­bi­ja­la od eks­pe­ra­ta. Me­đu­tim, pot­pu­no je pod­ba­ci­la ka­da je u sle­de­ćoj fa­zi tre­ba­lo sma­nji­ti ad­mi­ni­stra­ci­ju, pre­struk­tu­ri­ra­ti pred­u­ze­ća i uspje­šno ih pri­va­ti­zo­va­ti. Umje­sto sma­nje­nja, ad­mi­ni­stra­ci­ja je na­ra­sla do mje­re ko­ju ni znat­no ve­ća dr­ža­va ne bi mo­gla pod­ni­je­ti, dok smo umje­sto do­brih vla­sni­ka i upra­vlja­ča pred­u­ze­ća do­bi­li ne­spo­sob­ne ku­mo­ve i pri­ja­te­lje vr­ha DPS-a. Ovo ne go­vo­rim sa­mo kao ana­li­ti­čar, već i kao uče­snik tog pro­ce­sa, jer sam bio me­na­džer za eko­nom­ske re­for­me i raz­voj Evrop­ske agen­ci­je za re­kon­struk­ci­ju ko­ja je bi­la vo­de­ći do­na­tor Cr­ne Go­re u pe­ri­o­du od 2001. do 2008. go­di­ne. U tom svoj­stvu sam uče­stvo­vao na re­dov­nim mje­seč­nim sa­stan­ci­ma ko­or­di­na­ci­je sa do­na­to­ri­ma ko­ji­ma je pred­sje­da­vao pred­sjed­nik Vla­de uz uče­šće nje­go­vih naj­bli­žih sa­rad­ni­ka, pa ve­o­ma do­bro znam šta smo pri­pre­ma­li i do­go­va­ra­li da za­jed­nič­kim sna­ga­ma re­a­li­zu­je­mo – re­kao je Mi­jo­vić.
Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te to što ni­je­su po­če­li glav­ni ra­do­vi na auto­pu­tu, a po­tro­še­no je 200 mi­li­o­na eura?
– Pri­je ot­pri­li­ke go­di­nu, jav­no sam uka­zao da je ne­lo­gič­no pla­ni­ra­ti u bu­dže­tu 200 mi­li­o­na za auto­put, ako ne­ma­mo ni glav­ni pro­je­kat i iz­ra­zio sum­nju da bi se ta sred­stva mo­gla ne­na­mjen­ski is­ko­ri­sti­ti. Uko­li­ko je tač­no da su ta sred­stva po­tro­še­na, on­da bi dr­žav­ni tu­ži­lac mo­rao po slu­žbe­noj du­žno­sti hit­no da se po­za­ba­vi ovim pro­jek­tom, jer iz­ra­da stu­di­ja i do­sad iz­ve­de­ni pri­prem­ni ra­do­vi ni­su mo­gli da ko­šta­ju vi­še od par de­se­ti­na mi­li­o­na eura. Sum­nju još vi­še pod­sti­če to što je ve­li­ki dio tih avan­snih sred­stva­va bio pred­o­dre­đen za is­pla­tu lo­kal­nim part­ne­ri­ma bli­skim vla­sti­ma. Ovim slu­ča­jem bi se mo­ra­la po­za­ba­vi­ti i rad­na gru­pa za pri­pre­mu iz­bo­ra jer je mo­gu­će da po­sto­ji na­mje­ra da se dio tih `slobodnih` sred­sta­va zlo­u­po­tre­bi za pred­iz­bor­nu kam­pa­nju DPS-a.
Ka­ko ocje­nju­je­te vo­đe­nje eko­nom­ske po­li­ti­ke to­kom 2015. go­di­ne i šta je obi­lje­ži­lo eko­no­mi­ju u pro­šloj go­di­ni?
– To je bi­la još jed­na go­di­na za­tvo­re­nih fa­bri­ka, ste­ča­je­va, ra­sta ne­za­po­sle­no­sti, ras­pro­da­je i uni­šta­va­nja re­sur­sa. Ne­sta­bil­nost na di­je­lu Me­di­te­ra­na na­ve­la je tu­ri­ste u Cr­nu Go­ru i da ni­je sa pro­lje­ća pa­lo do­sta ki­še pro­te­kla go­di­na bi bi­la jed­na od naj­ne­u­spje­šni­jih u po­sled­njoj de­ka­di. I u njoj je pro­pu­šte­na pri­li­ka da se ostva­re ne­ke od po­me­nu­tih re­for­mi, pa je zbog na­ra­slih de­fi­ci­ta i ne­spo­sob­no­sti vla­sti to bi­la go­di­na u ko­joj smo re­kord­no za­du­ži­li na­šu dr­ža­vu i po­tom­ke. U 2015. grad­nja auto­pu­ta je tre­ba­lo da do­bi­je za­mah, da po­kre­ne svu osta­lu pri­vre­du i ge­ne­ri­še za­po­sle­nost, a ni­šta od to­ga ni­je ostva­re­no. Ni­je po­kre­nut ni­je­dan no­vi ve­li­ki pro­je­kat tu­ri­stič­kog raz­vo­ja, a od po­sto­je­ćih sve­ga par njih na­pre­du­je pla­ni­ra­nom di­na­mi­kom. Ni u ovoj go­di­ni ni­je­smo pri­vu­kli ni­jed­nog no­vog zna­čaj­nog in­ve­sti­to­ra iz raz­vi­je­nih za­pad­nih ze­ma­lja ni­ti iz dru­gih sre­di­na, ali se je za­to do­go­di­la naj­ve­ća bje­ža­ni­ja sa sje­ve­ra dr­ža­ve.
Šta bi u 2016. go­di­ni tre­ba­lo da se pro­mi­je­ni ka­da je u pi­ta­nju eko­nom­ska po­li­ti­ka?
– Vje­ro­vat­no ne­ću bi­ti ori­gi­na­lan ako ka­žem da je smje­na vla­sti osnov­ni pred­u­slov da bi se pro­mi­je­ni­la po­gre­šna eko­nom­ska po­li­ti­ka. Prin­cip ro­ta­ci­je ni­je slu­čaj­no us­po­sta­vljen ni­ti uni­ver­zal­no pri­hva­ćen, već je od­raz sve­u­kup­nog is­ku­stva ci­vi­li­za­ci­je da je za­rad bo­ljit­ka po­treb­no pe­ri­o­dič­no mi­je­nja­ti lju­de na mje­sti­ma gdje se do­no­se od­lu­ke. Cr­na Go­ra je je­di­na ze­mlja u Evro­pi u ko­joj se to još ni­je de­si­lo u pro­te­klih 26 go­di­na, pa je to glav­na koč­ni­ca na­šeg raz­vo­ja. Do­bra vi­jest u tom smi­slu je da će do pro­mje­ne si­gur­no do­ći na sle­de­ćim iz­bo­ri­ma, a lo­ša što će to iz­gle­da bi­ti tek sre­di­nom ok­to­bra, pa će i 2016. na­vje­ro­vat­ni­je bi­ti još jed­na iz­gu­blje­na go­di­na. Na­kon smje­ne vla­sti pot­pu­no će se pro­mi­je­ni­ti pri­o­ri­te­ti eko­nom­ske po­li­ti­ke ko­je vi­še ne­će dik­ti­ra­ti po­slov­ni in­te­re­si do­bro po­ve­za­nih ku­mo­va i pri­ja­te­lja, već či­ta­vog dru­štva. Mo­ra­će se pri­je sve­ga, pred­u­ze­ti bol­ni re­zo­vi u jav­noj po­tro­šnji ko­je će nam, po sop­tve­nom pri­zna­nju od pri­je ne­ki dan, osta­vi­ti u ama­net pre­mi­jer, na­kon što ih za­jed­no de­fi­ni­še sa na­ja­vlje­nom mi­si­jom MMF-a. Uvje­ren sam ta­ko­đe da će no­va vlast za raz­li­ku od ove ko­ja je op­sjed­nu­ta gran­di­o­znim pro­jek­ti­ma sum­nji­ve is­pla­ti­vo­sti pri­o­ri­tet da­ti pod­sti­ca­nju ve­li­kog bro­ja ma­njih in­ve­sti­ci­ja u sfe­ri pro­iz­vod­nje, po­ljo­pri­vre­de, tu­ri­zma i dru­gih dje­lat­no­sti ko­je mo­gu br­zo ge­ne­ri­sa­ti rast i za­po­sle­nost ši­rom Cr­ne Go­re. Dru­gim ri­je­či­ma, ak­tiv­na po­li­ti­ka za­po­šlja­va­nja no­voj vla­sti će bi­ti osnov­na pre­o­ku­pa­ci­ja, za raz­li­ku od po­sto­je­će ko­joj je bi­lo naj­va­žni­je da za­do­vo­lji ape­ti­te fa­mi­li­je, pri­ja­te­lja i ku­mo­va u gra­đe­vin­skom i ener­get­skom lo­bi­ju.
Mir­ja­na Mar­ko­vić


No­voj vla­sti bi se vi­še vje­ro­va­lo

Ko­li­ko bi vre­me­na Cr­noj Go­ri tre­ba­lo da iza­đe iz eko­nom­ske kri­ze, ako bi po­li­ti­ka po­če­la da se vo­di na pra­vi na­čin?
– Te­ško je pro­ci­je­ni­ti taj vre­men­ski pe­ri­od, ali sam ubi­je­đen da će me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca mno­go vi­še po­mo­ći no­voj de­mo­krat­skoj vla­sti da pre­bro­di po­čet­nu fa­zu ne­za­o­bi­la­znih bol­nih re­for­mi ne­go što bi uči­ni­la sa­da­šnjoj gar­ni­tu­ri ko­ja bi ta­ko­đe bi­la pri­mo­ra­na da ih iz­ve­de da osta­ne na vla­sti u 2017. go­di­ni, po­što je ista ve­o­ma ne­e­fi­ka­sno po­tro­ši­la ogrom­na sred­stva ko­ja je do­sad do­bi­ja­la. Uz ta­kvu po­dr­šku i dra­stič­no sma­nje­nje ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la, no­va vlast bi mo­gla re­la­tiv­no br­zo po­vra­ti­ti po­vje­re­nje stra­nih i do­ma­ćih in­ve­sti­to­ra, što bi u ma­loj Cr­noj Go­ri da­lo ve­li­ki za­mah pri­vred­nom opo­rav­ku.
Šta mi­sli­te o sve če­šćim oku­plja­nji­ma rad­ni­ka pro­pa­lih fa­bri­ka ko­ji pro­te­sti­ma po­ku­ša­va­ju da na­pla­te svo­ja po­tra­ži­va­nja?
– Rad­ni­ci sa pu­nim pra­vom tra­že svo­ja pra­va, po­go­to­vo kad vi­de ka­ko se dr­žav­na po­moć kroz raz­ne ob­li­ke ga­ran­ci­ja, ot­pi­sa po­re­za i dru­ge na­či­ne ka­va­ljer­ski di­je­li stra­te­škim part­ne­ri­ma vla­sti. Ne vje­ru­jem, me­đu­tim, da će oni us­pje­ti da se za njih iz­bo­re jer je oči­gled­ni pri­o­ri­tet ove vla­sti da spa­su ban­kro­ti­ra­ne bi­zni­se ne­spo­sob­nih part­ne­ra, pri­ja­te­lja i ku­mo­va.