Za­kon o dr­žav­noj imo­vi­ni mo­ra bi­ti iz­mi­je­njen jer postojeći predstavlja osnov za do­slu­h i mo­no­po­li­za­ci­ju tr­ži­šta od stra­ne za­ku­pa­ca dr­žav­ne imo­vi­ne, ocje­na je pot­pred­sjed­ni­ka De­mo­kra­ta Mo­ma Ko­pri­vi­ce.
– Do­dje­le pri­vi­le­gi­ja ni­je­su in­ve­sti­ci­je. Vlast umje­sto vo­đe­nja ra­zum­ne in­ve­sti­ci­o­ne po­li­ti­ke pri­zi­va tra­ga­če za pri­vi­le­gi­ja­ma, na šta uka­zu­je pri­mjer za­ku­pa Sve­tog Ste­fa­na i Mi­lo­če­ra i po­ku­ša­ji ras­po­la­ga­nja vri­jed­nom dr­žav­nom imo­vi­nom. Na­knad­ne iz­mje­ne ugo­vo­ra o za­ku­pu obe­smi­šlja­va­ju in­sti­tut jav­nog nad­me­ta­nja iz Za­ko­na o dr­žav­noj imo­vi­ni. Jav­no nad­me­ta­nje po­ma­že da se iz­dvo­ji najefikasniji po­nu­đač, spre­man da pla­ti naj­vi­šu ci­je­nu, i da dr­ža­va uve­ća bu­džet­ski pri­hod. Na­knad­ne po­god­no­sti su ne­po­zna­te svim su­bjek­ti­ma u pra­vom tre­nut­ku i eks­klu­ziv­no su ve­za­ne sa­mo za jed­nog su­bjek­ta u tre­nut­ku ko­ji nje­mu od­go­va­ra. Ako ne­ma pra­vič­ne jav­ne pro­ce­du­re za sti­ca­nje pra­va bri­še se raz­li­ka iz­me­đu uspje­ha i ne­u­spje­ha, iz­me­đu za­ko­na i be­za­ko­nja, iz­me­đu do­bre i lo­še prog­no­ze, iz­me­đu pred­u­zi­mlji­vo­sti i pri­vi­le­go­va­nja – na­veo je Ko­pri­vi­ca u sa­op­šte­nju.
Na­knad­ne iz­mje­ne za­ku­pa, ka­ko je is­ta­kao, ima­ju vi­še­stru­ke ko­rup­tiv­ne di­men­zi­je, tj. po­vla­sti­ce ko­je se ostva­ru­ju po­sred­stvom ile­gal­nih pla­ća­nja.
– Na­knad­na iz­mje­na ci­je­ne i ro­ka zna­či da se jav­ni re­surs ne ko­ri­sti za na­mje­ne pred­vi­đe­ne ugo­vo­rom, do­vo­di do ostva­ri­va­nja imo­vin­ske ko­ri­sti ko­ja ni­je pred­vi­đe­na u po­nu­di pri­li­kom kon­ku­ri­sa­nja za do­bi­ja­nje ugo­vo­ra o za­ku­pu i oslo­ba­đa za­kup­ca stra­ha ko­ji ge­ne­ri­še tr­ži­šna kon­ku­ren­ci­ja, jer ona ne na­gra­đu­je no­si­o­ca sta­re pri­vi­le­gi­je – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju.
Pro­ble­mi oko ras­po­la­ga­nja dr­žav­nom imo­vi­nom opet po­kre­ću pi­ta­nja ve­za­na za ka­rak­ter po­li­tič­kog ure­đe­nja.
Ak­tu­el­na de­ša­va­nja oko za­ku­pa, po­ku­ša­ja za­ku­pa i ras­po­la­ga­nja dr­žav­nom imo­vi­nom, ka­ko je na­veo, upo­zo­ra­va­ju na ne­po­što­va­nje i ne­do­stat­ke Za­ko­na o dr­žav­noj imo­vi­ni, ko­ji, ka­ko tvr­di, protivrječi osnov­nim prin­ci­pi­ma pra­vič­ne tr­ži­šne kon­ku­ren­ci­je, a gu­bit­ke sno­se gra­đa­ni i do­ma­ća pri­vre­da.
– Po­seb­no su štet­ne nor­me o za­ku­pu. Za­kup ne mo­že i ne smi­je bi­ti osnov za re­de­fi­ni­ci­ju svo­jin­ske struk­tu­re. Pra­vič­na tr­ži­šna na­kna­da mo­že bi­ti ot­kri­ve­na sa­mo na osno­vu pra­vič­nog tr­ži­šnog nad­me­ta­nja, a ne od stra­ne vla­di­nih pro­cje­nji­va­ča ko­ji ni­je­su sa­vr­šen kon­cen­trat zna­nja i mo­ral­nih vr­li­na. Za­kon­ske nor­me o za­ku­pu ne smi­ju bi­ti uvod u mo­no­po­li­za­ci­ju od stra­ne za­kup­ca – na­veo je on.
Ta­ko­đe, ka­ko je is­ta­kao, nor­ma o pod­za­ku­pu mo­ra bi­ti iz­mi­je­nje­na jer omo­gu­ća­va iz­i­gra­va­nje jav­nog nad­me­ta­nja i kon­ku­ren­ci­je, odnosno za­ku­pac mo­že da do­go­vo­ri sa kon­ku­ren­tom da on od­u­sta­ne, a da mu za­uz­vrat obe­ća pod­za­kup na ne­kim stva­ri­ma. Sa­gla­snost dr­ža­ve na pod­za­kup zna­či da se ra­di o tro­u­ga­o­nom do­slu­hu. Sto­ga, po ri­je­či­ma Ko­pri­vi­ce, dr­žav­nu svo­ji­nu ne tre­ba da­va­ti u pod­za­kup jer jav­no nad­me­ta­nje ne smi­je da se za­mi­je­ni vo­ljom za­kup­ca i Vla­de.
– Za­bra­na pod­za­ku­pa ili do­dje­la pod­za­ku­pa u oba­ve­znoj stro­go de­fi­ni­sa­noj pro­ce­du­ri jav­nog nad­me­ta­nja uz nad­zor dr­ža­ve su pri­klad­ni­ja al­ter­na­tiv­na rje­še­nja od sa­da­šnjeg, a tu za­bra­nu po­zna­ju upo­red­na za­ko­no­dav­stva – na­veo je on is­ti­ču­ći da ta par­ti­ja ne­će bi­ti agent ka­pi­tal­nih cen­ta­ra ni part­ne­ri tra­ga­ča za pri­vi­le­gi­ja­ma.
J.V.