San­dra Ob­ra­do­vić mo­ra da oba­vlja funk­ci­ju pred­sjed­ni­ka Sin­di­ka­ta Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma sve do pra­vo­sna­žne od­lu­ke o tu­žbi ko­ji je pod­ni­je­la, po­ru­či­li su iz Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta. Oni su na­ja­vi­li da će po­vo­dom to­ga pred­u­ze­ti dvi­je ključ­ne ak­tiv­no­sti, iz­mje­ne za­ko­na o ste­ča­ju i za­šti­ta Ob­ra­do­vi­će­ve ko­ja je do­bi­la ne­za­ko­ni­ti ot­kaz zbog sin­di­kal­ne ak­tiv­no­sti. Pre­ma Op­štem ko­lek­tiv­nom ugo­vo­ru, ka­ko je ka­zao ge­ne­ral­ni se­kre­tar USS Sr­đa Ke­ko­vić, ko­ji je na sna­zi od apri­la pro­šle go­di­ne, sin­di­kal­ne pro­sto­ri­je su ne­po­vre­di­ve, što zna­či da Ob­ra­do­vić ima pra­vo pri­stu­pa tim pro­sto­ri­ja­ma u KAP-u i da u nji­ma na­sta­vi da oba­vlja sin­di­kal­ne ak­tiv­no­sti.
– Ona će sju­tra u 12 sa­ti po­ći u KAP da ostva­ri to pra­vo i mi iz naj­u­žeg ru­ko­vod­stva USS će­mo bi­ti sa njom, da bu­de­mo svje­do­ci da li će me­nadž­ment opet dis­kri­mi­ni­sa­ti sin­di­kal­no ili će joj omo­gu­ći­ti da oba­vlja svo­je ak­tiv­no­sti – sa­op­štio je juče Ke­ko­vić.
On je ka­zao da će Uni­ja, u slu­ča­ju da se po­no­vi sin­di­kal­na dis­kri­mi­na­ci­ja, u svoj­stvu svje­do­ka pod­ni­je­ti kri­vič­nu pri­ja­vu.
Ke­ko­vić je na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re sa­op­štio da ni­je pr­vi put da nji­ho­vi sin­di­kal­ni li­de­ri kao pred­stav­ni­ci sin­di­kal­nih or­ga­ni­za­ci­ja do­bi­ja­ju ot­kaz.
– To je ja­sna po­ru­ka član­stvu da uko­li­ko pred­sjed­nik sin­di­ka­ta ni­je za­šti­ćen, u tom slu­ča­ju svi za­po­sle­ni čla­no­vi sin­di­ka­ta tre­ba da zna­ju ka­kve sve re­pe­r­ku­si­je mo­gu ima­ti zbog nji­ho­vih ak­tiv­no­sti – oci­je­nio je Ke­ko­vić.
On je ka­zao da će se obra­ti­ti Evrop­skoj kon­fe­de­ra­ci­ji sin­di­ka­ta i Me­đu­na­rod­noj kon­fe­de­ra­ci­ji sin­di­ka­ta, či­ji su čla­no­vi, sa mol­bom da se obra­te vla­sti­ma u Cr­noj Go­ri i da tra­že za­šti­tu od ove, ka­ko je ka­zao, an­ti­sin­di­kal­ne dis­kri­mi­na­ci­je. On je do­dao da će pod­ni­je­ti i žal­bu Ko­mi­te­tu za slo­bo­du or­ga­ni­zo­va­nja pri Me­đu­na­rod­noj or­ga­ni­za­ci­ji ra­da.
Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma ljud­skih pra­va u Gra­đan­skoj ali­jan­si Mi­lan Ra­do­vić po­ru­čio je da je ne­pri­hva­tlji­vo da, ima­ju­ći u vi­du či­nje­ni­cu da je Cr­na Go­ra Usta­vom de­fi­ni­sa­na ka­o dr­ža­va so­ci­jal­ne prav­de, a da se rad­ni­ci i nji­ho­vi sin­di­kal­ni pred­stav­ni­ci tre­ti­ra­ju kao bi­znis ba­ri­je­re. On je ka­zao da u slu­ča­ju Ob­ra­do­vić po­sto­je broj­ni ele­men­ti ko­ji ni­je­su u skla­du sa Usta­vom i za­ko­ni­ma.
– Či­nje­ni­ca da rad­ni­ci u KAP-u ne­ma­ju pra­vo na od­mor ap­so­lut­no ne mo­že da va­ži, jer naš Ustav pro­pi­su­je da svi za­po­sle­ni ima­ju pra­vo na od­mor i da taj od­mor mo­ra bi­ti pla­ćen – pod­sje­tio je Ra­do­vić.
Stav da je Ob­ra­do­vić ot­pu­šte­na ka­ko bi se pod­mla­đi­vao ka­dar ta­ko­đe je u su­prot­no­sti sa Usta­vom, re­kao je on. Ustav za­bra­nju­je ovu dis­kri­mi­na­ci­ju.
KAP-om upra­vlja Uni­prom či­ji je vla­snik Ve­se­lin Pe­jo­vić. Ot­ka­ko je on pre­u­zeo or­ga­ni­zo­va­nje pro­iz­vod­nje u KAP-u pr­vo je oti­šao čel­nik Si­n­di­ka­ta Alu­mi­ni­ju­ma Ra­de Kri­vo­ka­pić, a po­tom i Ob­ra­do­vi­će­va. Kri­vo­ka­pić je oti­šao pro­šlog ju­la, a Ob­ra­do­vi­će­voj je uru­čen ot­kaz kra­jem mar­ta. Uslov za ula­zak u KAP bio je od­la­zak Kri­vo­ka­pi­ća.D.M.


Ste­čaj obe­smi­šljen

Ko­or­di­na­tor re­gi­o­nal­nog od­bo­ra USS Alek­sa Ma­ro­je­vić go­vo­re­ći o ste­čaj­nom po­stup­ku na­veo je da su go­di­na­ma iz­ra­ža­va­li ne­za­do­volj­stvo spo­ro­šću i ne­e­fi­ka­sno­šću ste­čaj­nog po­stup­ka.
– Iz­mje­ne Za­ko­na o ste­ča­ju, od­no­sno do­no­še­nje za­ko­na 2002. go­di­ne, za­tim za­ko­na 2011. go­di­ne ni­je ni­šta bit­ni­je pro­mi­je­ni­lo da bi­smo do­bi­li efi­ka­sni­je ste­ča­je­ve ko­ji bi bi­li u funk­ci­ji ono­ga što je smi­sao ste­ča­ja i ste­čaj­nog po­stup­ka u pred­u­ze­ći­ma – oci­je­nio je Ma­ro­je­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ste­ča­je­vi su se pre­tvo­ri­li u no­vi vid pri­va­ti­za­ci­je kroz ko­ji se od­u­zi­ma imo­vi­na gra­đa­ni­ma ko­ji su po­sta­li vla­sni­ci di­je­la ka­pi­ta­la kroz pro­ces ma­sov­ne va­u­čer­ske pri­va­ti­za­ci­je.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, po­seb­no je pro­ble­ma­tič­no što kroz ste­ča­je­ve za­po­sle­ni po­sta­ju obes­pra­vlje­ni, što je na­ro­či­to iz­ra­že­no u ma­lim i sred­njim pred­u­ze­ći­ma.