-Ženama je mnogo teže pokrenuti biznis nego muškarcima zato što u svom vlasništvu imaju samo četiri odsto ukupne imovine, pa im je veoma teže zadobiti kreditnu podršku od komercijalnih banaka. Takođe, Crna Gora je i dalje patrijarhalna sredina u kojoj se ženama dodjeljuju poslovi podizanja i čuvanja djece, pa ukoliko žele da pokrenu privatni biznis, moraju da usklade porodični i poslovni život, s tim što je porodični primaran.
Savjetnica za žensko preduzetništvo u Uniji poslodavaca
Zvezdana Oluić kazala je da podaci iz brojnih istraživanja koja su rađena u Crnoj Gori i svijetu ukazuju na prisustvo rodne diskriminacije u biznisu. Takođe, razlika u zaradama za isti posao ili posao iste vrijednosti jedan je od vidova diskriminacije od koje ni Crna Gora nije imuna.
– Podaci Eurostata pokazuju da žene u EU, u prosjeku, zarađuju 16 odsto manje od muškaraca, iako i među samim državama članicama postoje znatne razlike po ovom pitanju. Prema ovom izvještaju, rodne razlike u primanjima prisutne su u mnogim zemljama navedenog regiona i kreću se od 5,3 odsto u Sloveniji do otprilike 50 odsto u Tadžikistanu i Azerbejdžanu. Kada je Crna Gora u pitanju, podaci koji se odnose na 2014. godinu govore da razlika u zaradama između muškaraca i žena iznosi 13,9 odsto, odnosno da žene u našoj zemlji zarađuju 86,1 odsto od prosječne zarade isplaćene muškarcima za isti rad. Pojednostavljeno, na svakih 100 eura koje prosječno zaradi zaposleni muškarac, žena zaradi tek 86,1 euro – pojasnila je Oluić.
Na to da ravnopravnost polova na tržištu rada još nije postignuta ukazuju i podaci prema kojima žene najčešće obavljaju poslove koji nose niži stepen odgovornosti i manje su plaćeni.
– Zabrinjava i činjenica da ženama bolje obrazovanje nije obezbijedilo i bolje plaćena radna mjesta. Takav zaključak nameće zvanična statistika (Monstat) po kojoj među studentima oba pola koji su 2017. godine stekli diplomu osnovnih studija, žena ima 57,6 odsto, dok je magistarske završilo 56,4 odsto studenata ženskog pola – ocijenila je Oluić.
Prema podacima Poreske uprave s kraja 2017. godine, udio žena u preduzetništvu iznosi 25 odsto, odnosno svako četvrto preduzeće je u vlasništvu žene. Ovaj podatak pokazuje pozitivno kretanje, jer je 2011. svako deseto preduzeće bilo u vlasništvu žene.
– Od ukupnog broja, u Crnoj Gori ima 2.865 registrovanih preduzetnica, u vlasništvu žena je i 5.480 mikro preduzeća, 319 malih preduzeća, te 21 veliko. Poređenja radi, nivo zastupljenosti ženskog biznisa u zemljama EU iznosi oko 30 odsto, a slično je i u zemljama regiona – Hrvatskoj, BiH, Makedoniji i Srbiji – gdje se kreće od 29 do 33 odsto – istakla je Oluić.
Predsjednica Udruženja preduzetnica
Edita Dautović kaže da žene teže dolaze do kreditne podrške, te da je potrebna promjena tradicionalnog pristupa imovini i vlasništvu nad njom.
– Žene u Crnoj Gori su vlasnice imovine u samo malom broju slučajeva, što odražava tradicionalne stavove o tome da samo muškarac nasleđuje i posjeduje imovinu i samim tim teže dolaze do kreditne podrške – kazala je Dautović.
Ona nam je dostavila podatke u vezi sa vlasništvom nad imovinom iz 2011. godine. Oni pokazuju da su žene bile vlasnice četiri odsto kuća, osam odsto zemljišta i 14 odsto vikendica. Na svjetskom nivou žene su vlasnice jedan odsto imovine, a isti procenat je i u Podgorici.
Navela da žena u biznisu ima najviše u sferi usluga, ali da se bave i specifičnim oblastima proizvodnje namijnjene ženskim mušterijama i ženskoj publici.
– Pretežno su to mikro preduzeća započeta sa bračnim partnerom, od jednog do 10 zaposlenih. Sada se preko 75 odsto žena bavi finansijama i računovodstvom, nižim i srednjim menadžmentom, dok se 14 odsto žena bavi poslovima posredovanja u nekretninama – kazala je Dautović.
D.M.
Muškarci upravljajuIstraživanje UPCG o ženama u menadžmentu pokazalo je da kompanije u Crnoj Gori karakteriše dominacija muškaraca u odnosu na žene na svim nivoima upravljanja i rukovođenja – izuzev na srednjem nivou gdje žene predstavljaju većinu sa 50,1 odsto.
– Učešće žena na pozicijama top menadžmenta kompanija iznosi tek 36,6 odsto, funkciju CEO obavlja 26,4 odsto, a predsjednice upravnog odbora samo 6,1 odsto žena. Žene su dominantno zastupljene na pozicijama menadžerki za komunikacije i menadžerki za odnose sa javnošću, kao i na pozicijama menadžerki za ljudske resurse 75,6 odsto – navela je Oluić.
)){kind=small}
