Pred­sjed­nik Vi­šeg su­da Bo­ris Sa­vić tri pu­ta je ne­za­ko­ni­to kon­tro­li­sao op­tu­žni­cu i do­no­sio rje­še­nja ko­ji­ma je od kri­vič­nih dje­la oslo­ba­đao do­sko­ra­šnjeg gra­do­na­čel­ni­ka Ce­ti­nja i no­vog mi­ni­stra kul­tu­re Alek­san­dra Bog­da­no­vi­ća. To se mo­že za­klju­či­ti na osno­vu rje­še­nja Ape­la­ci­o­nog su­da od 26. de­cem­bra pro­šle go­di­ne, u ko­je je „Dan” imao uvid.
Ra­di se o pred­me­tu ko­ji je po pri­vat­noj op­tu­žni­ci kod Vi­šeg su­da po­kre­nuo Ce­ti­nja­nin Mi­lo­rad Stan­ko­vić 4. ma­ja pro­šle go­di­ne. Stanković se odlučio na privatnu optužnicu nakon što je tužilaštvo ranije odbacilo njegovu krivičnu prijavu.
Stan­ko­vić je op­tu­žio Bog­da­no­vi­ća za na­vod­no ne­ko­li­ko kri­vič­nih dje­la, zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, da­va­nje mi­ta, la­žno pri­ja­vlji­va­nje, da­va­nje la­žnog is­ka­za, ne­iz­vr­še­nje sud­ske od­lu­ke i la­žni bi­lans.
Op­tu­žni­com su ob­u­hva­će­ni i po­sla­nik DPS-a Ana Ni­ko­lić i tu­ži­o­ci Lu­ka Mar­ti­no­vić, Sa­nja Ra­du­no­vić, Ka­ta­ri­na Pa­da­li­ca i Du­ško Mi­la­no­vić, ko­ji­ma se, ta­ko­đe, na te­ret sta­vlja na­vod­na zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja i još ne­ko­li­ko kri­vič­nih dje­la.
Sa­vić je sam do­no­sio rje­še­nja o od­bi­ja­nju op­tu­žni­ce Stan­ko­vi­ća i to tri pu­ta – 29. ju­na, 29. sep­tem­bra i 27. no­vem­bra pro­šle go­di­ne.
Sva tri rje­še­nja Sa­vi­ća obo­ri­lo je vi­je­će dru­go­ste­pe­nog Ape­la­ci­o­nog su­da, ko­jim je pred­sje­da­va­la su­di­ja Rad­mi­la Mi­ju­ško­vić.
– Ovaj sud je ci­je­ne­ći žal­be­ne na­vo­de ne­dvo­smi­sle­no utvr­dio da je ošte­će­ni (Stan­ko­vić) kao tu­ži­lac da­ju­ći či­nje­nič­ni opis za sva kri­vič­na dje­la i nji­ho­vu prav­nu kva­li­fi­ka­ci­ju, rad­nje po­je­di­nih okri­vlje­nih kva­li­fi­ko­vao kao kri­vič­na dje­la zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja iz čla­na 416 st. 3 Za­ko­na o kri­vič­nom po­stup­ku (ZKP) i pri­ma­nje mi­ta iz čl 423 st. 1 KZ CG, za ko­ja kri­vič­na dje­la je pro­pi­sa­na ka­zna za­tvo­ra od dvi­je do 12 go­di­na. Ka­ko se u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji po­red kri­vič­nih dje­la, ko­ja se okri­vlje­ni­ma sta­vlja­ju na te­ret i za ko­ja je pro­pi­sa­na ka­zna za­tvo­ra is­pod de­set go­di­na, okri­vlje­ni­ma sta­vlja­ju na te­ret i kri­vič­na dje­la za ko­ja je pred­vi­đe­na ka­zna za­tvo­ra pre­ko de­set go­di­na, u skla­du sa od­red­bom čl 24 st. 1 ZKP-a, u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji kon­tro­lu op­tu­žni­ce ni­je mo­gao vr­ši­ti su­di­ja po­je­di­nac, već vi­je­će sa­sta­vlje­no od tro­je su­di­ja – pi­še, iz­me­đu osta­log, u po­sled­njem rje­še­nju Ape­la­ci­o­nog su­da od 26. de­cem­bra pro­šle go­di­ne. Vi­je­će Ape­la­ci­o­nog su­da tra­ži­lo je da se taj pro­pust ot­klo­ni u po­no­vlje­nom po­stup­ku.
Po­sled­nje rje­še­nje dru­go­ste­pe­nog su­da po­ka­za­lo je da pred­sjed­nik Vi­šeg su­da Bo­ris Sa­vić ni­je mo­gao sam da do­ne­se ni­jed­no rje­še­nje o od­bi­ja­nju op­tu­žni­ce, ko­ju je pre­dao Stan­ko­vić.
Rje­še­nje je mo­glo da do­ne­se is­klju­či­vo vi­je­će tog su­da, sa­sta­vlje­no od tro­je su­di­ja tek na­kon de­talj­ne pro­vje­re na­vo­da iz op­tu­žni­ce.
Po­ro­di­ca Stan­ko­vić se go­di­na­ma una­zad spo­ri sa Pre­sto­ni­com. Tvr­de da je uzur­pi­ra­na nji­ho­va imo­vi­na, od­no­sno pro­stor na ko­jem se na­la­zi ce­tinj­ska pi­ja­ca, te da je ne­za­ko­ni­to upi­sa­na na Pre­sto­ni­cu.
Zbog bra­nje­nja imo­vi­ne i su­ko­ba sa čel­ni­ci­ma Ce­ti­nja, čla­no­vi te po­ro­di­ce su i ne­za­ko­ni­to hap­še­ni, što je ka­sni­je po­tvr­đe­no na su­du.
Mi­lo­rad Stan­ko­vić je pri­je dvi­je go­di­ne pre­dao tu­ži­la­štvu kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv Bog­da­no­vi­ća i osta­lih.
U fe­bru­a­ru pro­šle go­di­ne Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo (SDT) je od­ba­ci­lo tu pri­ja­vu. Na­kon pre­da­te žal­be iz Vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva (VDT) oba­vi­je­sti­li su Stan­ko­vi­ća da funk­ci­o­ne­re mo­že da go­ni is­klju­či­vo pri­vat­nom op­tu­žni­com kod Vi­šeg su­da, što je on i uči­nio po­čet­kom ma­ja pro­šle go­di­ne.
Ni­je du­go če­kao od­go­vor, Sa­vić je 29. ju­na pro­šle go­di­ne do­nio rje­še­nje ko­jim je od­ba­cio op­tu­žni­cu Stan­ko­vi­ća.
Na­kon ured­no pre­da­te žal­be, vi­je­će Ape­la­ci­o­nog su­da, ko­jim je pred­sje­da­va­la su­di­ja Rad­mi­la Mi­ju­ško­vić, 18. ju­la iste go­di­ne vra­ti­lo je taj pred­met Vi­šem su­du na po­nov­no od­lu­či­va­nje.
Sa­vić je 29. sep­tem­bra pro­šle go­di­ne po dru­gi put do­nio rje­še­nje o od­ba­ci­va­nju op­tu­žni­ce pro­tiv Bog­da­no­vi­ća i osta­lih. I to nje­go­vo rje­še­nje 15. no­vem­bra vi­je­će Ape­la­ci­o­nog su­da oba­ra i vra­ća na po­nov­no od­lu­či­va­nje.
Ni ta od­lu­ka ni­je obes­hra­bri­la pred­sjed­ni­ka Vi­šeg su­da da 12 da­na ka­sni­je, od­no­sno 27. no­vem­bra, po­no­vo, po tre­ći put od­ba­ci op­tu­žni­cu Stan­ko­vi­ća.
Vi­je­će Ape­la­ci­o­nog su­da na če­lu sa su­di­jom Mi­ju­ško­vić pri­je ne­ko­li­ko da­na, tač­ni­je 26. de­cem­bra pro­šle go­di­ne i tre­ći put je obo­ri­lo od­lu­ku Sa­vi­ća. Vl.O.


Ni­je ne­za­ko­ni­to po­stu­pa­nje, već različito tu­ma­če­nje

Sa­vjet­ni­ca za od­no­se sa jav­no­šću Vi­šeg su­da Aida Mu­zu­ro­vić od­go­vo­ri­la je „Da­nu” da je ošte­će­ni M.S. kao tu­ži­lac do­sta­vio su­du akt ozna­čen kao „op­tu­žni­ca”.
– Pro­vje­ra­va­ju­ći sa­dr­ži­nu ak­ta, sud je utvr­dio da ne sa­dr­ži sve što je po za­ko­nu po­treb­no da bi se akt tre­ti­rao kao op­tu­žni­ca (ona­ko ka­ko ga je na­slo­vio pod­no­si­lac), pa je isti na osno­vu čla­na 204 stav 3 Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku vra­tio pod­no­si­o­cu ka­ko bi ga is­pra­vio. S ob­zi­rom na to da pod­no­si­lac ni­je is­pra­vio akt na na­čin ka­ko je to sud na­lo­žio, pred­sjed­nik su­da–vi­je­ća ga je od­ba­cio – pi­še u od­go­vo­ru.
Mu­zu­ro­vi­će­va do­da­je da je pro­tiv tog rje­še­nja pod­no­si­lac ak­ta iz­ja­vio žal­bu, pa je od­lu­ka Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci uki­nu­ta i pred­met vra­ćen na po­nov­ni po­stu­pak.
– U po­nov­nom po­stup­ku pred­sjed­nik su­da–vi­je­ća, po­stu­pa­ju­ći po ukid­nim raz­lo­zi­ma, po­no­vo je na osno­vu čla­na 204 stav 3 Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku od­ba­cio akt pod­no­si­o­ca. Pod­no­si­lac ak­ta je po­no­vo iz­ja­vio žal­bu ko­ja je od­lu­kom Ape­la­ci­o­nog su­da Cr­ne Go­re uki­nu­ta i pred­met vra­ćen na po­nov­ni po­stu­pak – na­vo­di Mu­zu­ro­vi­će­va u od­go­vo­ru.
Do­da­je da je u po­nov­nom po­stup­ku sud po­stu­pio po ukid­nom rje­še­nju i akt tre­ti­rao kao op­tu­žni­cu, na­kon če­ga je po­stu­pak, na osno­vu čla­na 239 stav 6 Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku ob­u­sta­vio.
– Tu od­lu­ku do­nio je pred­sjed­nik van­ra­sprav­nog vi­je­ća jer za­kon iz­ri­či­to ne pro­pi­su­je sa­stav su­da u si­tu­a­ci­ji ka­da se po­stu­pak ob­u­sta­vlja iz raz­lo­ga što op­tu­žni­ca ne sa­dr­ži sve što za­kon pro­pi­su­je. Pro­tiv tog rje­še­nja žal­bu je bla­go­vre­me­no iz­ja­vio pod­no­si­lac, pa je rje­še­nje Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci uki­nu­to od stra­ne Ape­la­ci­o­nog su­da Cr­ne Go­re, a u toj od­lu­ci stao je na sta­no­vi­šte da o pred­met­noj op­tu­žni­ci tre­ba da od­lu­či vi­je­će. Po­stu­pak po ovoj op­tu­žni­ci je u to­ku – pi­še u od­go­vo­ru Mu­zu­ro­vi­će­va.
Do­da­je da je pred­sjed­nik su­da od­lu­ke o od­ba­ča­ju pod­no­si­lac ak­ta do­no­sio kao pred­sjed­nik vi­je­ća na osno­vu ovla­šće­nja ko­ja mu da­je za­kon (član 204 stav 3 ZKP), jer se pod­ni­je­ti akt zbog ne­do­sta­ta­ka ni­je mo­gao tre­ti­ra­ti kao op­tu­žni­ca.
– Spe­ci­fič­nost si­tu­a­ci­je u ko­joj ne­ko li­ce pod­no­si akt ko­ji se na­slo­vlja­va op­tu­žni­com, a taj akt ne sa­dr­ži ono što bi op­tu­žni­ca tre­ba­lo da sa­dr­ži da bi se po njoj uop­šte po­stu­pi­lo, od­no­sno da bi se uop­šte pri­mi­je­ni­le od­red­be ko­je se od­no­se na op­tu­žni­cu, uslo­vlja­va po­sto­ja­nje raz­li­či­tih sta­vo­va i mi­šlje­nja. Da­kle, to što su od­lu­ke ovog su­da uki­nu­te od stra­ne Ape­la­ci­o­nog su­da Cr­ne Go­re ni­je re­zul­tat ne­za­ko­ni­tog po­stu­pa­nja ovog su­da, već je re­zul­tat raz­li­či­tog tu­ma­če­nja jed­ne spe­ci­fič­ne prav­ne si­tu­a­ci­je od stra­ne in­stan­ci­o­no raz­li­či­tih su­do­va – tvr­di Mu­zu­ro­vi­će­va. Do­da­je da, uosta­lom, ukid­ne od­lu­ke in­stan­ci­o­no vi­ših su­do­va ovaj sud oba­ve­zu­ju da po­stu­pi po ukid­nim na­lo­zi­ma, ka­ko je to do sa­da i bio slu­čaj.