Pro­fe­sor dok­tor Vla­di­mir Ter­zi­ja je­dan je od naj­i­stak­nu­ti­jih na­uč­ni­ka sa ovih pro­sto­ra ko­ji bo­ga­tu ka­ri­je­ru gra­di u ino­stran­stvu. Vo­de­ći je svjet­ski struč­njak iz obla­sti elek­tro-ener­get­skih si­ste­ma, re­dov­ni pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta u Man­če­ste­ru, go­stu­ju­ći pro­fe­sor na ki­ne­skom Šang­don uni­ver­zi­te­tu, be­o­grad­skom Elek­tro­teh­nič­kom fa­kul­te­tu, glav­ni ured­nik naj­u­ti­caj­ni­jeg svjet­skog na­uč­nog ča­so­pi­sa ko­ji se ba­vi elek­tro­e­ner­ge­ti­kom. Sa pro­fe­so­rom Ter­zi­jom raz­go­va­ra­li smo to­kom lje­to­va­nja u Tiv­tu, na Pon­ti Se­lja­no­va kod nje­go­vog bli­skog pri­ja­te­lja i men­to­ra pro­fe­so­ra dok­to­ra Velj­ka Mi­lu­ti­no­vi­ća, re­dov­nog pro­fe­so­ra be­o­grad­skog ETF. Dr Ter­zi­ja is­ti­če da kad god je u pri­li­ci ra­do bo­ra­vi u Be­o­gra­du i u Cr­noj Go­ri za ko­ju ga ve­žu li­je­pe uspo­me­ne.
– Ve­zu­ju me uspo­me­ne na kon­tak­te sa mo­jim dra­gim ko­le­ga­ma sa Ele­tro­teh­nič­kog fa­kul­te­ta iz Pod­go­ri­ce, kao i one ko­je no­sim kao ho­bi mu­zi­čar ko­ji je ov­dje do­la­zio i pro­vo­dio vrije­me svi­ra­ju­ći raz­li­či­tu vr­stu mu­zi­ke. Na­rav­no, i pre­div­na oba­la Ja­dra­na i ovog di­je­la Bal­ka­na. Elek­tro­e­ner­ge­ti­ka je da­nas iz­u­zet­no bit­na. Oči­gled­no da svi ovi tu­ri­sti oče­ku­ju da ka­da pri­ti­snu dug­me stru­je uvi­jek ima. E to je mo­ja du­žnost i mo­ja pro­fe­si­ja. Sve je kre­nu­lo sa ETF u Be­o­gra­du gdje sam za­vr­šio osnov­ne, ma­gi­star­ske stu­di­je, dok­to­rat i na­kon to­ga po­stao do­cent. Mo­ja glav­na za­du­že­nja bi­la su ve­za­na za ne­ke ta­da no­vi­je te­me, jed­na od njih je bi­la kva­li­tet elek­trič­ne ener­gi­je, ali ono što sam vo­lio je uvo­đe­nje dru­gih teh­nič­kih di­sci­pli­na u kla­sič­nu ener­ge­ti­ku. Kla­sič­nu ener­ge­ti­ku mo­že­mo da shva­ti­mo kao do­sad­nu, me­đu­tim, ka­da se uđe u nje­nu du­blju su­šti­nu kla­sič­na ener­ge­ti­ka ima svo­ju iz­u­zet­nu kom­plek­snost. Ta­da sam se ba­vio pri­mje­nom me­to­da di­gi­tal­ne ob­ra­de sig­na­la, ali ni­je me to­li­ko za­ni­ma­la mo­bil­na te­le­fo­ni­ja ko­li­ko ono što nam je osta­vio Ni­ko­la Te­sla – ka­ko pro­iz­ve­sti kva­li­tet­nu elek­trič­nu ener­gi­ju, ka­ko je pre­ni­je­ti i ka­ko je efi­ka­sno upo­tre­bi­ti – pri­ča Ter­zi­ja u raz­go­vo­ru za „Dan”.
Kao sti­pen­di­stu Hum­bol­to­ve fon­da­ci­je, na­uč­ni put je Ter­zi­ju iz Be­o­gra­da od­veo na Uni­ver­zi­tet Sar­bri­ken u Nje­mač­koj na ko­me se ba­vio si­ste­mom za­šti­te elek­tro­e­ner­get­skih si­ste­ma. Uni­ver­zi­tet­sku ka­ri­je­ru na­krat­ko za­mje­nju­je is­tra­ži­vač­kim an­ga­žma­nom u in­du­stri­ji, pa je šest go­di­na pro­veo u kom­pa­ni­ji „Asea brown bo­ve­ri” u Di­zel­dor­fu. Že­lja da se vra­ti po­slu pre­da­va­ča i na­uč­nog is­tra­ži­va­ča od­ve­la ga je po­sli­je sve­ga na Uni­ver­zi­tet u Man­če­ste­ru ko­ji je na po­lju ener­ge­ti­ke li­der svjet­skih raz­mje­ra. Od ta­da je dr Vla­di­mir Ter­zi­ja re­dov­ni pro­fe­sor u Man­če­ste­ru, go­stu­ju­ći pro­fe­sor na fa­kul­te­ti­ma u Ki­ni i od­ne­dav­no i u Be­gra­du.
– Re­dov­ni sam pro­fe­sor, ali se isto­vre­me­no ba­vim i ve­o­ma za­ni­mlji­vim is­tra­ži­vač­kim pro­jek­ti­ma. Ta po­zi­ci­ja mi je otvo­ri­la broj­ne mo­guć­no­sti. Mi ko­ji smo sa pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je ima­mo po­kre­tač­ku sna­gu ka­kvu ne­ma­ju baš sve na­ci­je. U biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji ima­li smo fan­ta­stič­no obra­zo­va­nje, ali i slo­bo­du da se igra­mo na uli­ci, tr­či­mo po po­lji­ma. To otva­ra vi­di­ke i in­spi­ri­še na in­te­re­san­tan na­čin. Naš na­rod ko­ji se oti­snuo u ino­stran­stvo je vr­lo če­sto uspje­šan. Či­nom od­la­ska iz ze­mlje, ipak sam ostao ko­ri­je­ni­ma ve­zan za ovo pod­ruč­je. Osta­le su ve­ze sa ETF u Be­o­gra­du, Za­gre­bu i u Sa­ra­je­vu. Od­ne­dav­no sam po­stao i go­stu­ju­ći pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du i po­seb­no me ra­du­je što sam na sa­stan­ci­ma sa ko­le­ga­ma naj­sta­ri­ji iako sam u pe­de­se­tim go­di­na­ma – ka­že Ter­zi­ja.
Pro­fe­sor Vla­di­mir Ter­zi­ja sve svo­je pre­zen­ta­ci­je stu­den­ti­ma po­či­nje fo­to­gra­fi­jom Ni­ko­le Te­sle u srp­skoj na­rod­noj no­šnji.
– Da­na­šnji elek­tro­e­ner­get­ski si­stem je za­sno­van na prin­ci­pi­ma ko­je je on lič­no za­sno­vao. Je­dan od mo­jih re­no­mi­ra­nih ko­le­ga sa Im­pe­ri­al ko­le­dža ka­da go­vo­ri o lju­di­ma ko­ji su do­pri­ni­je­li elek­tro­e­ner­ge­ti­ci da­nas pr­vo po­mi­nje Ni­ko­lu Te­slu, sli­je­di ogrom­na pa­u­za pa sle­de­će ime. Ni­ko­la Te­sla je fan­ta­stič­na in­spi­ra­ci­ja za me­ne lič­no. Nje­go­vo ime je ve­za­no za mag­net­sku in­duk­ci­ju – je­di­ni­ca mag­net­ske in­duk­ci­je no­si nje­go­vo ime. Je­dan te­sla je u stva­ri ogrom­na je­di­ni­ca, ne­ma­mo ta­kve mag­ne­te u do­ma­ćin­stvu. Ima­mo, mo­žda, de­set hi­lja­da pu­ta ma­nje mag­ne­te ko­je sre­će­mo u na­šoj oko­li­ni. In­te­re­sant­no je da te­sla ni­je mo­gla da bu­de ma­la je­di­ni­ca već ogro­man mag­net. Prin­ci­pi ra­da elek­tro­e­ner­get­skog si­ste­ma, ne­če­ga što se na­zi­va kri­tič­na in­fra­struk­tu­ra bez ko­je ne­ma mo­der­nog ži­vo­ta, za­sno­va­ni su na ono­me što je ura­dio Ni­ko­la Te­sla – is­ti­če pro­fe­sor Ter­zi­ja.
Do­dao je da mi da­nas ži­vi­mo u eri pro­cva­ta ener­ge­ti­ke.
– Mo­der­na ci­vi­li­za­ci­ja je shva­ti­la da je kva­li­tet va­zdu­ha ko­ji udi­še­mo ne­što iz­u­zet­no zna­čaj­no, a sa dru­ge stra­ne ne­ma­mo ne­is­crp­ne za­li­he kla­sič­nih ener­ge­na­ta kao što je re­ci­mo ugalj. Za­to se osla­nja­mo na ona rje­še­nja ka­kva su vje­tro­ge­ne­ra­to­ri, so­lar­na ener­gi­ja, ener­gi­ja ta­la­sa i osta­li ob­no­vlji­vi iz­vo­ri elek­trič­ne ener­gi­je. Da bi se iz­vr­ši­la in­te­gra­ci­ja ta­kvih ob­no­vlji­vih iz­vo­ra elek­trič­ne ener­gi­je, da bi se po­ve­ća­la efi­ka­snost i sta­bil­nost ra­da ve­li­kih elek­tro­e­ner­get­skih si­ste­ma mo­ra­ju da se ulo­že ogrom­ne mje­re sa gle­di­šta pro­iz­vod­nje no­vih teh­nič­kih ure­đa­ja i sa gle­di­šta for­mi­ra­nja ta­kvih rje­še­nja ko­ji će tu in­te­gra­ci­ju na­pra­vi­ti jed­no­stav­nom, ka­ko bi elek­tro­e­ner­get­ski si­stem fun­ci­o­ni­sao bes­pre­kor­no i bez pre­ki­da – ka­že pro­fe­sor Ter­zi­ja.
Ob­ja­šnja­va da je in­te­gra­ci­ja ob­no­vlji­vih si­ste­ma elek­trič­ne ener­gi­je je­dan od pro­ce­sa ko­ji se sa­da de­ša­va i to je svo­je­vr­sni po­kre­tač mo­der­ne ci­vi­li­za­ci­je. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, elek­tro­e­ner­get­ska in­fra­struk­tu­ra u Evro­pi ko­ja je gra­đe­na pe­de­se­tih go­di­na sa hi­dro, ter­mo i nu­kle­ar­nim elek­tra­na­ma, po­sta­la je sta­ra.
– To su di­no­sa­u­ru­si ko­ji pre­ži­vlja­va­ju i ra­de pri­lič­no so­lid­no. Me­đu­tim, po­sto­ji po­tre­ba da se oni za­mi­je­ne. U Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji vri­jed­nost in­ve­sti­ci­ja u tu mo­der­nu in­fra­struk­tu­ru pre­va­zi­la­zi vri­jed­nost po­sto­je­ćih elek­tro­e­ner­get­skih si­ste­ma. To zna­či ga­še­nje ne­kih nu­kle­ar­ki i gra­đe­nje no­vih, to su pro­ce­si od ne­kih 25 go­di­na. Ula­ga­nja su ogrom­na, ti­ču se ugo­vo­ra dr­ža­va na naj­vi­šem ni­vou i to je ne­što što ima ve­ze sa ključ­nom stra­te­gi­jom raz­vo­ja jed­ne dr­ža­ve – is­ta­kao je Ter­zi­ja.
On na­vo­di da je u svi­je­tu u to­ku pro­ces iz­grad­nje no­vih elek­tro­e­ner­get­skih si­ste­ma ko­ji će slu­ži­ti na­red­nih 50 go­di­na.ŽELj­KO KOM­NE­NO­VIĆ


Tim­ski do no­vih pi­ta­nja i od­go­vo­ra

Dr Vla­di­mir Ter­zi­ja ka­že da je rad mo­der­nog pro­fe­so­ra da­nas ve­zan za for­mu­li­sa­nje ključ­nih pi­ta­nja na ko­ja tre­ba do­ni­je­ti od­go­vo­re. Ti ko­ji do­no­se od­go­vo­re su dok­to­ran­ti, stu­den­ti, ma­gi­stran­ti, a ulo­ga pro­fe­so­ra je da vo­di tim ko­ji tre­ba da do­đe do od­go­vo­ra.
– Mo­der­ni pro­fe­sor tre­ba da je u sta­nju da de­fi­ni­še pi­ta­nja i da vo­di tim ko­ji od­go­va­ra na ta pi­ta­nja. Tre­ba da raz­go­va­ra sa dru­gi­ma, pu­tu­je ši­rom svi­je­ta, di­je­li is­ku­stvo sa osta­lim ko­le­ga­ma. To je raz­log za­što sam išao i u Nje­mač­ku i u En­gle­sku, če­sto sam i u Ame­ri­ci. Do­sta vre­me­na go­di­šnje pro­ve­dem na ki­ne­skim un­ver­zi­te­ti­ma gdje sam isto go­stu­ju­ći pro­fe­sor i gdje, ta­ko­đe, imam svo­je is­tra­ži­vač­ke ti­mo­ve. U si­ner­gi­ji tih ti­mo­va iz Be­o­gra­da i biv­še Ju­go­sla­vi­je, Nje­mač­ke, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i Ki­ne tim­ski se do­la­zi do fan­ta­stič­nih, no­vih pi­ta­nja i od­go­vo­ra – do­dao je Ter­zi­ja.


Glav­ni ured­nik vo­de­ćeg ča­so­pi­sa

Pro­fe­sor Ter­zi­ja je i glav­ni ured­nik vo­de­ćeg na­uč­nog ča­so­pi­sa iz obla­sti elek­tro­e­ner­get­skih si­ste­ma, „In­ter­na­ti­o­nal Jo­ur­nal of Elec­tri­cal Po­wer & Energy Systems”, či­ji je iz­da­vač „El­se­vi­er” ko­ji ima pre­ko 2.500 raz­li­či­tih ča­so­pi­sa.
– Kao glav­ni ured­nik sto­jim iz­me­đu onih ko­ji se ba­ve na­uč­nim ra­dom, pi­šu ra­do­ve i ša­lju ih, a moj re­dak­cij­ski od­bor pro­cje­nju­je je li to što nam je do­sta­vlje­no do­bro ili ni­je. Po­red pro­cje­ne, naš za­da­tak je da rad do­dat­no una­pri­je­di­mo i da či­ta­lač­koj pu­bli­ci obez­bi­je­di­mo do­bar čla­nak. U tom smi­slu do­la­zi do tač­ke gdje je moj rad kao pro­fe­so­ra bli­zak no­vi­nar­skom. To mi je ve­li­ko za­do­volj­stvo i ovo što sam pri­čao imao sam u vi­du da ka­žem ne­što za­ni­mlji­vo za va­še či­ta­o­ce – na­gla­sio je Ter­zi­ja.