Iako je 21. vi­jek, prak­sa ugo­vo­re­nih bra­ko­va i da­lje je za­stu­plje­na u Cr­noj Go­ri i njo­me su naj­vi­še po­go­đe­ne dje­voj­či­ce iz rom­ske i egip­ćan­ske (RE) po­pu­la­ci­je, do­bi do 15 go­di­na. Ugo­vo­re­ni „tran­sfer” mla­de iz­me­đu nje­ne i mla­do­že­nji­ne po­ro­di­ce od­vi­ja se uz nov­ča­nu na­dok­na­du, ko­ja se kre­će i do 20.000 eura za ta­ko­zva­no „ču­va­nje ne­vi­no­sti”. Me­đu­tim, ugo­vo­re­ni brak za dje­voj­či­cu naj­če­šće zna­či ula­zak u svi­jet pro­sja­če­nja, a mla­de ne­vje­ste la­ko po­sta­ju žr­tve tr­go­vi­ne lju­di­ma, po­ro­dič­nog na­si­lja i ra­znih vi­do­va eks­plo­a­ti­sa­nja.
Ako po­bjeg­ne od ta­kvog ži­vo­ta, dje­voj­či­cu, naj­če­šće mu­ški srod­ni­ci, po­no­vo sta­vlja­ju na „brač­no tr­ži­šte”, ali dru­gi i sva­ki na­red­ni brak sni­ža­va „ci­je­nu” dje­voj­či­ce, ko­ju u no­vu brač­nu za­jed­ni­cu pro­da­ju i za ma­nje od 500 eura.
Cr­no­gor­ski žen­ski lo­bi (CŽL) je or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja se već 17 go­di­na bo­ri pro­tiv te po­ja­ve i po­ku­ša­va da pro­mje­ni naj­te­že – svi­jest že­na i dje­voj­či­ca da ni­je­su ro­đe­ne i pred­o­dre­đe­ne da se uda­ju sa 10 ili 12 go­di­na, ra­đa­ju dje­cu do pet­na­e­ste i tr­pe na­si­lje i mal­tre­ti­ra­nje. Ka­ko je za „Dan” ka­za­la di­rek­to­ri­ca te NVO Aida Pe­tro­vić, dje­voj­či­ce iz ta­kvih sre­di­na su „edu­ko­va­ne” da već sa 10-11 go­di­na za­vr­še sa ško­lo­va­njem i da se po­sve­te uda­ji i po­ro­di­ci.
– Sa­me dje­voj­či­ce ne­ka­da, pod pri­ti­skom ono­ga što se de­ce­ni­ja­ma de­ša­va­lo, „od­lu­ču­ju” od­no­sno stu­pa­ju u kon­takt sa ma­lo­ljet­nim li­ci­ma RE po­pu­la­ci­je i za­sni­va­ju bra­ko­ve. Vr­lo če­sto su to i pu­no­ljet­na li­ca, i to pu­no sta­ri­ja od tih dje­voj­či­ca. Ima­li smo pri­mje­re da se dje­voj­či­ca od 13 go­di­na uda za mu­škar­ca od pre­ko 30 ili 40 go­di­na. Ima­li smo dje­voj­či­cu od 14 go­di­na ko­ja je za­sno­va­la brač­nu za­jed­ni­cu sa čo­vje­kom od 50 go­di­na – ka­za­la je Pe­tro­vić.
To je ono što se, ka­ko na­vo­di, u prak­si na­zi­va ra­na uda­ja, što pod­ra­zu­mi­je­va da je svi­jest dje­voj­či­ce od naj­ra­ni­jeg dje­tinj­stva ob­li­ko­va­na da ona mo­ra da se uda. Ka­ko do­da­je, i ugo­vo­re­ni dječ­ji brak je­ste ra­na uda­ja, ali je ugo­va­ra „gla­va po­ro­di­ce” – otac, brat ili stric.
– Dje­voj­či­ce su nam pri­zna­va­le da na to ni­je­su pri­sta­ja­le, ali su mo­ra­le da se po­vi­nu­ju mu­škoj po­pu­la­ci­ji u nji­ho­voj fa­mi­li­ji ili čak „vi­je­ću sta­ra­ca”, ko­je i da­lje po­sto­ji u rom­skoj i egip­ćan­skoj po­pu­la­ci­ji. To su lju­di ko­ji su naj­sta­ri­ji, ko­ji do­no­se od­lu­ke za či­ta­vo na­se­lje ili brat­stvo. No­vac uzi­ma­ju pod iz­go­vo­rom da tre­ba pra­vi­ti svad­bu i da je to na­gra­da za to što su oni „sa­ču­va­li” nje­nu ne­vi­nost. Vr­lo če­sto se de­ša­va­lo da dje­voj­či­cu ko­ja ima 13-14 go­di­na, ko­ja je već bi­la uda­ta i ko­ja je po­bje­gla jer je tr­pje­la okrut­no po­ro­dič­no na­si­lje, otac že­li br­že-bo­lje po­no­vo da pr­o­da. Ta­da joj je „ci­je­na” mno­go ni­ža. Na pri­mjer, sje­ćam se slu­ča­ja dje­voj­či­ce od 13 i po go­di­na, ko­ja je već ima­la brak iza se­be. U dru­gi brak je bi­la pro­da­ta za 1.000 eura. Pr­vi put, ka­že, ka­da je bi­la ne­vi­na, bi­la je pro­da­ta za 7.000 eura. Bo­ra­vi­la je je­dan du­ži pe­ri­od kod nas u sklo­ni­štu i nje­na je­di­na „bri­ga” bi­la je ka­ko će nju otac da uda tre­ći put, ka­ko će ona nje­mu na oči da iza­đe kad je sad ne mo­že pro­da­ti ni za 500 eura. I dru­gi put je po­bje­gla jer je tr­pje­la uža­sno po­ro­dič­no na­si­lje – po­ja­sni­la je Pe­tro­vić, pri či­joj or­ga­ni­za­ci­ji go­di­na­ma ra­di sklo­ni­šte za žr­tve tr­go­vi­ne lju­di­ma.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, bo­ga­ti­ji Ro­mi, naj­če­šće iz ino­stran­stva, sprem­ni su za mla­du ne­vje­stu da da­ju mno­go vi­še nov­ca.
– Ta ci­fra se kre­će od pet, šest, se­dam hi­lja­da do 15-20.000 eura. Sve za­vi­si da li je ona za­i­sta bi­la ne­vi­na i da li je po­ro­di­ca iz ko­je po­ti­če ugled­na – do­da­je ona.
CŽL je u pret­hod­ne dvi­je i po go­di­ne spri­je­čio 15 bra­ko­va ko­ji su bi­li ugo­vo­re­ni, a u ko­ji­ma je mla­da ima­la 12-15 go­di­na. Pe­tro­vić je ka­za­la da su 2015. u sklo­ni­šu za žr­tve tr­go­vi­ne lju­di­ma zbri­nu­li če­ti­ri dje­voj­či­ce RE po­pu­la­ci­je, zbog ra­ne uda­je, od­no­sno ugo­vo­re­nih bra­ko­va.
– Na te­re­nu, CŽL po­mo­gao je u osam slu­ča­je­va da se spri­je­či ra­na uda­ja i ugo­vo­re­ni brak – pre­ci­zi­ra­la je ona.
U pro­šloj go­di­ni, ka­ko na­vo­di, ima­li su tri dje­voj­či­ce šti­će­ni­ce sklo­ni­šta, dok su ra­dom na te­re­nu, raz­go­vo­ri­ma i edu­ka­tiv­nim pro­gra­mi­ma spri­je­či­li da če­ti­ri ma­lo­ljet­ni­ce bu­du žr­tve tr­go­vi­ne lju­di­ma, od­no­sno ra­ne uda­je i ugo­vo­re­nih bra­ko­va.
– U ovoj go­di­ni, za­sad ima­mo dvi­je po­ten­ci­jal­ne žr­tve tr­go­vi­ne lju­di­ma, od ko­jih je jed­na ima­la 11 i po go­di­na i žr­tva je pro­sja­če­nja, što spa­da u okvir tr­go­vi­ne lju­di­ma i po­ro­dič­nog na­si­lja. Dru­ga je bi­la po­ten­ci­jal­na žr­tva tr­go­vi­ne lju­di­ma jer ni­je bi­la iz Cr­ne Go­re ali se ni­zom okol­no­sti na­šla ov­dje. Na te­re­nu smo za­sad ima­li tri slu­ča­ja kad smo ima­li do­ja­ve da bi tre­ba­lo da do­đe do ra­ne uda­je, od­no­sno ugo­vo­re­nog dječ­jeg bra­ka – na­ve­la je ona.
Na­ža­lost, spre­ča­va­nje ugo­vo­re­nih bra­ko­va krat­kog je da­ha.
– Dje­voj­či­ca kad na­pu­ni 16 go­di­na mo­že da se uda uz pot­pis ro­di­te­lja. Uglav­nom do to­ga do­la­zi jer oni ta­ko že­le. U svoj ovoj pri­či, pri­o­ri­tet je mi­je­nja­nje svi­je­sti že­na i dje­voj­či­ca – po­ru­či­la je ona.
Dr­ža­va je u pro­šloj i do mar­ta ove go­di­ne re­gi­stro­va­la 13 slu­ča­je­va ugo­vo­re­nih bra­ko­va. Ka­ko je kon­sta­to­va­no u Go­di­šnjem iz­vje­šta­ju o na­si­lju Mi­ni­star­stva za ljud­ska pra­va, NVO Cen­tar za rom­ske ini­ci­ja­ti­ve je re­gi­stro­vao če­ti­ri slu­ča­ja ugo­vo­re­nih bra­ko­va. Pod­go­rič­ka po­li­ci­ja je u tom pe­ri­o­du po­stu­pa­la u osam do­ga­đa­ja ko­ji su sa­dr­ža­li obi­ljež­ja ugo­vo­re­nog bra­ka i van­brač­ne za­jed­ni­ce sa ma­lo­ljet­ni­kom. U iz­vje­šta­ju se na­vo­di da je Cen­tru bez­bjed­no­sti (CB) Be­ra­ne pri­ja­vljen je­dan slu­čaj ugo­vo­re­nog bra­ka sa ma­lo­ljet­nim li­cem, dok su Kan­ce­la­ri­ji za bor­bu pro­tiv tr­go­vi­ne lju­di­ma pri­ja­vlje­na če­ti­ri ta­kva slu­ča­ja.
A.O.


Ni bi­ga­mi­ja ni­je ri­jet­kost

Aida Pe­tro­vić iz CŽL pri­sje­ća se slu­ča­ja dje­voj­či­ce ko­ja se uda­la, a da ni­je zna­la da njen su­prug već ima že­nu i tro­je dje­ce.
– Pri­ča je bi­la da će sve bi­ti baj­no i kra­sno, da će se slo­bod­no kre­ta­ti. Ka­ko ju je uveo u ku­ću, ta­ko je vi­še ni­ko ni­je vi­dio sko­ro go­di­nu da­na dok ni­je ro­di­la pr­vo di­je­te – upo­zo­ri­la je ona.
Sma­tra da in­sti­tu­ci­je če­sto po­vr­šno gle­da­ju na ove stva­ri, ape­lu­ju­ći da se sva­ki slu­čaj pra­ti po­na­o­sob. Pe­tro­vić sma­tra da je obra­zo­va­nje že­na ključ­no, te da bez nje­ga ne­ma ni eko­nom­skog na­pret­ka ni ne­za­vi­sno­sti.
– Kru­ci­jal­no je eko­nom­sko osna­ži­va­nje že­na i pro­mje­na na­či­na raz­mi­šlja­nja da ne mo­ra da se uda sa 10 ili 12 go­di­na, a da sa 15 ima dje­cu. Mno­ge ta­kve dje­voj­či­ce su pri­nu­đe­ne da pro­se, tr­pe sve ob­li­ke po­ro­dič­nog na­si­lja, i što je naj­go­re, sma­tra­ju da to ta­ko tre­ba jer su vas­pi­ta­ne da tr­pe. Ovi što iz fo­te­lja da­ju po­dat­ke tre­ba­lo bi da iza­đu na te­ren da vi­de ka­kvo je sta­nje – sma­tra ona.