Pred­log za­ko­na o iz­vr­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da pred­sta­vlja­će pre­se­dan u ra­du cr­no­gor­skog par­la­men­ta, a taj pro­pis su ko­or­di­ni­ra­no i be­stid­no pri­pre­mi­li Vla­da i Ustav­ni sud na šte­tu ko­ri­sni­ca na­kna­da po osno­vu ro­đe­nja tro­je i vi­še dje­ce, oci­je­nio je za „Dan” član Pred­sjed­ni­štva De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Ne­ven Go­šo­vić.
Prav­ni sta­tus maj­ki, ko­ri­sni­ca pra­va na na­kna­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce ure­đu­je se Za­ko­nom o iz­vr­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da, ko­jim je pred­vi­đe­no uki­da­nje do­ži­vot­nih na­kna­da.
– Ova­kav na­čin iz­vr­še­nja od­lu­ke Ustav­nog su­da do­sad ni­kad ni­je za­bi­lje­žen u ra­du tog su­da. Ustav­ni sud je u pu­no slu­ča­je­va do­sad do­no­sio od­lu­ke da po­je­di­ni za­kon ili dru­gi pro­pis ni­je sa­gla­san sa Usta­vom. Ali, s po­zi­vom na od­red­be Usta­va Cr­ne Go­re, ni­ka­da ni­je­su do­vo­đe­na u pi­ta­nje pra­va fi­zič­kih i prav­nih li­ca ostva­re­na pri­mje­nom ta­ko do­ne­se­nih za­ko­na. Sa­da je Ustav­ni sud, ni­ma­lo slu­čaj­no, na­pra­vio iz­u­ze­tak. Do­ne­se­nom od­lu­kom od­re­dio je da nje­no iz­vr­še­nje ob­u­hva­ta i re­gu­li­sa­nje prav­ne si­tu­a­ci­je, na­sta­le na­kon pre­stan­ka va­že­nja od­red­bi za­ko­na ko­ji­ma je maj­ka­ma bi­lo pri­zna­to pra­vo na do­ži­vot­nu na­kna­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce. Ustav­ni sud je oba­ve­zao Vla­du da pod­ne­se Pred­log za­ko­na o iz­vr­še­nju ove od­lu­ke ka­ko bi se prav­ni sta­tus ko­ri­sni­ca na­ve­de­nog pra­va uskla­dio s Usta­vom, sa­gla­sno prav­nim sta­vo­vi­ma Ustav­nog su­da, za ko­je Ustav­ni sud ni­je ni gla­sao – is­ta­kao je Go­šo­vić.
U kre­i­ra­nju ova­kvog sce­na­ri­ja, ka­ko na­vo­di, iz­me­đu Vla­de i Ustav­nog su­da ni­je po­sto­ja­la po­dje­la vla­sti.
– Ra­di­li su do­go­vor­no, ko­or­di­ni­ra­no, be­stid­no, na ogrom­nu šte­tu ko­ri­sni­ca pra­va na na­kna­du. Kao re­zul­tat ta­kve sa­rad­nje na­stao je i pred­log ova­kvog za­ko­na. Na­rav­no, u do­no­še­nju pred­lo­ga za­ko­na, na šte­tu pra­va maj­ki, Vla­da je po­šla i ko­rak da­lje i u od­no­su na prav­ne sta­vo­ve Ustav­nog su­da. Ovim pred­lo­gom za­ko­na Vla­da ure­đu­je prav­ni sta­tus ko­ri­sni­ca na­kna­de po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce i u od­no­su na od­red­be za­ko­na, či­jom pri­mje­nom su uma­nje­ne na­kna­de, a za ko­je od­red­be je Ustav­ni sud po­seb­nom od­lu­kom utvr­dio da su sa­gla­sne sa Usta­vom. Ri­ječ je o od­red­ba­ma za­ko­na, ko­je je Vla­da pred­lo­ži­la i ko­ji­ma je pro­pi­sa­no da že­na ko­ja ro­di tro­je ili vi­še dje­ce ima pra­vo na mje­seč­nu na­kna­du od 264, od­no­sno 144 eura. Me­đu­tim, Vla­da je sa­da Pred­lo­gom za­ko­na o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti pred­lo­ži­la bri­sa­nje tih od­red­bi, iako je Ustav­ni sud oci­je­nio da su sa­gla­sne sa Usta­vom. Ri­ječ je, da­kle, o od­red­ba­ma za­ko­na na ko­je se ne mo­že od­no­si­ti iz­vr­še­nje od­lu­ka su­da od 19. apri­la ove go­di­ne – ob­ja­šnja­va Go­šo­vić.
Po­ja­šnja­va da je pre­ma prav­nim sta­no­vi­šti­ma Ustav­nog su­da, pri ure­đi­va­nju ovih pi­ta­nja, Vla­da bi­la du­žna da uva­ži le­gi­tim­na oče­ki­va­nja svih ka­te­go­ri­ja ko­ri­sni­ca pra­va na na­kna­du, da im jed­nom pri­zna­to pra­vo na do­ži­vot­nu na­kna­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce ne­će bi­ti uki­nu­to na na­čin ko­ji bi ih sta­vio u ne­po­volj­ni­ju prav­nu i fak­tič­ku si­tu­a­ci­ju od one u ko­joj su bi­le kad su zbog pri­hva­ta­nja do­ži­vot­ne na­kna­de pre­ki­nu­le svoj do­ta­da­šnji rad­ni od­nos ili su pre­ki­nu­le ko­ri­šće­nje pra­va na pen­zi­ju ili su se od­ja­vi­le iz evi­den­ci­je Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje.
– Pred­lo­že­nim za­kon­skim rje­še­nji­ma maj­ke, ko­ji­ma je ra­di ko­ri­šće­nja na­ve­de­nog pra­va nji­ho­vom vo­ljom pre­stao rad­ni od­nos sta­vlje­ne su u ne­po­volj­ni­ju prav­nu i fak­tič­ku si­tu­a­ci­ju od one u ko­joj su bi­le kad su zbog pri­hva­ta­nja do­ži­vot­ne na­kna­de pre­ki­nu­le svoj do­ta­da­šnji rad­ni od­nos. I to, ka­ko po osno­vu vi­si­ne na­kna­de, ta­ko i po osno­vu vre­me­nu ostva­ri­va­nja ovog pra­va, ogra­ni­če­nog za po­je­di­ne ka­te­go­ri­je ko­ri­sni­ca na pe­ri­od od pet, od­no­sno tri go­di­ne od da­na stu­pa­nja na sna­gu ovog za­ko­na. Pred­lo­gom za­ko­na uki­da se pra­vo na na­kna­du maj­ka­ma ko­je su na­pu­sti­le rad­ni od­nos, a na­vr­ši­le su 61 go­di­nu ži­vo­ta. Na taj na­čin, one se pri­mo­ra­va­ju da ostva­ru­ju pra­vo na pen­zi­ju, bez ob­zi­ra na či­nje­ni­cu da bi pra­va po osno­vu ra­da, da su osta­le u rad­nom od­no­su, mo­gle ostva­ri­va­ti do na­vr­še­nih 67 go­di­na ži­vo­ta – ka­že Go­šo­vić.
Utvr­đu­ju­ći, na na­ve­de­ni na­čin, prav­ni sta­tus ko­ri­sni­ca na­kna­da ko­je su na­pu­sti­le rad­ni od­nos, Vla­da, na šte­tu pra­va maj­ki, ni­je is­po­što­va­la ni prav­no sta­no­vi­šte Ustav­nog su­da.
– Vla­da je pred­log ovog za­ko­na do­sta­vi­la Skup­šti­ni ra­di nje­go­vog do­no­še­nja po skra­će­nom po­stup­ku. Pra­va i oba­ve­ze ko­je pro­is­ti­ču iz pred­lo­ga ovog za­ko­na pri­pa­da­ju od da­na stu­pa­nja na sna­gu ovog za­ko­na. Sa­gla­sno čla­nu 11, stu­pa­njem na sna­gu ovog za­ko­na ob­u­sta­vlja se iz­vr­še­nje ko­nač­nih od­no­sno pra­vo­sna­žnih rje­še­nja ko­ji­ma je maj­ka­ma bi­lo pri­zna­to pra­vo na do­ži­vot­nu na­kna­du, a ko­ja rje­še­nja sa­da ne po­sto­je u prav­nom si­ste­mu, što je prav­ni non­sens. Ta­ko­đe, da­nom stu­pa­nja na sna­gu ovog za­ko­na, ob­u­sta­vlja se iz­vr­še­nje ko­nač­nih, od­no­sno pra­vo­sna­žnih po­je­di­nač­nih rje­še­nja ko­ji­ma su uma­nje­ne na­kna­de maj­ka­ma po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce. Ova­kvo za­kon­sko rje­še­nje ne omo­gu­ća­va je­din­stve­nu pri­mje­nu za­ko­na da­nom nje­go­vog stu­pa­nja na sna­gu. Na­i­me, rje­še­nja dru­go­ste­pe­nog or­ga­na po pod­ne­se­nim žal­ba­ma po­sta­ju ko­nač­na ka­da ta rje­še­nja bu­du do­sta­vlje­na maj­ka­ma kao pod­no­si­o­ci­ma žal­bi. Rje­še­nja po žal­ba­ma Mi­ni­star­stvo ra­da još ni­je do­ni­je­lo u ne­ko­li­ko hi­lja­da pred­me­ta. Sa dru­ge stra­ne, Uprav­nom su­du do­sad je pod­ne­se­no oko 3.500 tu­žbi pro­tiv ko­nač­nih rje­še­nja Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja. U od­no­su na ta rje­še­nja Uprav­ni sud još ni­je od­lu­či­vao i ona ni­je­su pra­vo­sna­žna – ka­zao je Go­šo­vić.
Do­dao je da rje­še­nja ko­ji­ma su uma­nje­ne na­kna­de maj­ka­ma ne mo­gu bi­ti ob­u­sta­vlje­na pri­je nji­ho­ve ko­nač­no­sti, od­no­sno pra­vo­sna­žno­sti.
– Do sti­ca­nja ko­nač­no­sti i pra­vo­sna­žno­sti na­ve­de­nih rje­še­nja za­si­gur­no će pro­te­ći vi­še mje­se­ci – sma­tra Go­šo­vić.
M.S.


Naj­go­re maj­ka­ma sa bi­roa

Go­šo­vić ka­že da će se u naj­te­žoj so­ci­jal­noj si­tu­a­ci­ji na­ći maj­ke ko­je su se, zbog pri­hva­ta­nja do­ži­vot­ne na­kna­de, od­ja­vi­le iz evi­den­ci­je Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje.
– Nji­ho­va le­gi­tim­na oče­ki­va­nja sva­ka­ko ni­je­su bi­la da im jed­nom pri­zna­to pra­vo na do­ži­vot­nu na­kna­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce mo­že bi­ti uki­nu­to na na­čin da ima­ju pra­vo da se po­no­vo pri­ja­ve na evi­den­ci­ju Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje, gdje naj­ve­ći broj njih ni­je ostva­ri­vao pra­vo na bi­lo ka­kvu na­kna­du po osno­vu ne­za­po­sle­no­sti. Ne­po­volj­ni­je prav­no sta­no­vi­šte u po­gle­du ure­đe­nja nji­ho­vog prav­nog sta­tu­sa, kao ko­ri­sni­ca na­kna­da, ni­je se ni mo­glo iz­mi­sli­ti. Pri­mje­na ova­ko kon­ci­pi­ra­nog Pred­lo­ga za­ko­na pred­sta­vlja­la bi da­lje prav­no na­si­lje nad maj­ka­ma. Da­nom stu­pa­nja na sna­gu za­ko­na, nje­go­va je­din­stve­na pri­mje­na ni­je mo­gu­ća. Nje­go­va even­tu­al­na pri­mje­na ima­će za po­sle­di­cu broj­ne ne­ja­sno­će i no­ve uprav­no-sud­ske spo­ro­ve. Ova­ko kon­ci­pi­ran Vla­din pred­log za­ko­na ne bi smio da do­bi­je ve­ćin­sku po­dr­šku ni od stra­ne po­sto­je­ćeg sa­sta­va cr­no­gor­skog par­la­men­ta – za­klju­ču­je Go­šo­vić.