Tek sva­ki sed­mi na­sil­nik u Cr­noj Go­ri za­tvor­ski je ka­žnjen za na­si­lje u po­ro­di­ci, po­ka­zu­je sta­ti­sti­ka dr­žav­nih or­ga­na. Pre­ma po­da­ci­ma su­do­va za pre­kr­ša­je za Pod­go­ri­cu, Bu­dvu i Bi­je­lo Po­lje, su­di­je su na­sil­ni­ke ka­zni­le sa­mo 107 pu­ta, dok su im opo­me­ne, nov­ča­ne i uslov­ne ka­zne iz­re­če­ne u čak 760 slu­ča­je­va.
Ana­li­za Mi­ni­star­stva za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va o slu­ča­je­vi­ma na­si­lja u po­ro­di­ci u Cr­noj Go­ri po­ka­za­la je da su su­do­vi za pre­kr­ša­je u to­ku pro­šle go­di­ne ima­li u ra­du 2.073 pred­me­ta iz obla­sti Za­ko­na o za­šti­ti od na­si­lja u po­ro­di­ci. Od 1.563 za­vr­še­nih pred­me­ta, 489 je okon­ča­no iz­ri­ca­njem nov­ča­nih ka­zni, 107 za­tvor­skih i 177 uslov­nih osu­da. Su­di­je su iz­re­kle 94 opo­me­ne, de­vet vas­pit­nih mje­ra, u 33 pred­me­ta je od­ba­čen za­htjev, u 104 je ob­u­sta­vljen po­stu­pak, dok je u 489 pred­me­ta do­ne­se­na oslo­ba­đa­ju­ća od­lu­ka.
Ana­li­za je po­ka­za­la da je na­sil­nik naj­če­šće pu­no­lje­tan mu­ška­rac, a za na­si­lje je la­ni pre­kr­šaj­no od­go­va­rao 1.461. Za na­si­lje je op­tu­že­no 306 že­na. Pred su­do­vi­ma je za­vr­ši­lo 14 ma­lo­ljet­ni­ka mu­škog i se­dam žen­skog po­la.
– Pre­ma ras­po­lo­ži­vim po­da­ci­ma, na uzor­ku od 1.526 na­sil­ni­ka, njih 908 ili 59,50 od­sto su ne­za­po­sle­na li­ca. Na uzor­ku od 1.056 na­sil­ni­ka ili 59,06 od­sto od ukup­nog bro­ja na­sil­ni­ka, njih 399 ili 37,78 od­sto ima osnov­no obra­zo­va­nje, 559 ili 52,93 od­sto sred­nje, dok 98 ili 9,28 od­sto ima vi­šu ili vi­so­ku struč­nu spre­mu – na­vo­di se u ana­li­zi.
Psi­ho­log Rad­mi­la Stu­par Đu­ri­šić sma­tra da su­di­je su­de ona­ko ka­ko stran­ke tu­že i vje­šta­ci vje­šta­če, is­ti­ču­ći da je čest pro­blem da žr­tve na­si­lja pr­vo pod­ne­su tu­žbu, pa je po­sli­je po­vu­ku. Ona is­ti­če da se na­sil­nik na su­du če­sto na­đe tek kad po­či­ni na­si­lje tre­ći ili če­tvr­ti put, ali da sud ne­ma po­dat­ke o tim pret­hod­nim slu­ča­je­vi­ma.
– Ja znam da je on na­sil­nik, ali su­štin­ski, to je pr­vi put da je po­stu­pak pro­tiv nje­ga stvar­no spro­ve­den do kra­ja. Ima­mo ne­zna­nje i strah kod žr­ta­va na­si­lja u po­ro­di­ci. One se pla­še i ne vje­ru­ju ni sud­stvu ni si­ste­mu. Kad ne­ma do­ka­za, sud ne mo­že osu­di­ti. Sud ne mo­že su­di­ti po iz­ja­vi ko­ja se da, pa se po­vu­če, pa se pre­do­mi­sli. Uslov­ne i nov­ča­ne ka­zne se ja­ko če­sto iz­ri­ču ka­da je pr­vi put pre­kr­ši­lac iz­ve­den pred sud. Ni­kad ne­ma­te ta­kvu pre­su­du ako je po­či­ni­lac već osu­đi­van za na­si­lje – po­ja­sni­la je Stu­par Đu­ri­šić za „Dan”.
Do­da­je da ne­ma ko­ri­sti što psi­ho­log vi­di da taj kon­kret­ni slu­čaj ko­ji je za­vr­šio na su­du, ustva­ri ni­je pr­vi put.
– To stva­ra pro­blem. Ja­ko je va­žno da žr­tve pri­ja­ve na­si­lje on­da ka­da se ono de­si, a ne da če­ka­ju da bu­du bru­tal­no pre­tu­če­ne da bi shva­ti­le da ži­ve u na­sil­nič­koj po­ro­di­ci. I ša­mar, i uvre­da su na­si­lje – upo­zo­ri­la je ona.
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Si­gur­ne žen­ske ku­će Lji­lja­na Ra­i­če­vić oci­je­ni­la je za „Dan” da je za­bri­nja­va­ju­će da se vi­še iz­ri­ču nov­ča­ne i uslov­ne ka­zne za na­si­lje u po­ro­di­ci, po­seb­no iz raz­lo­ga što je, ka­ko je re­kla, trend po­ro­dič­nog na­si­lja sve iz­ra­že­ni­ji po­sled­njih go­di­na.
– Su­do­vi se vi­še okre­ću nov­ča­noj i uslov­nim ka­z­nama, ko­je ni­šta ne zna­če, od­no­sno ša­lju po­ru­ku na­sil­ni­ci­ma „ra­di­te kao i do sa­da”, jer ne­ma onih ra­ni­je pri­ja­vlje­nih slu­ča­je­va na­si­lja, da bi to su­di­je i tu­ži­o­ci mo­gli da vi­de i da bi ga stro­že ka­žnja­va­li. Sva ubi­stva ko­ja su se de­si­la u po­sled­nje dvi­je go­di­ne su bi­la iz po­no­vo­lje­nog na­si­lja. Ni su­di­je, ni tu­ži­o­ci ni cen­tri za so­ci­jal­ni rad, čak ni po­li­caj­ci, to ni­je­su pre­po­zna­va­li. Za­ne­ma­ri­va­li su da su sve one bi­le žr­tve ucje­na, pri­jet­nji i pro­ga­nja­nja. To je isto te­žak vid na­si­lja – uka­za­la je Ra­i­če­vi­će­va.
Ona sma­tra da je sta­nje sa­da i go­re ne­go ka­da je Si­gur­na žen­ska ku­ća po­če­la sa ra­dom.
– Re­kla bih da je ta­da po­sto­jao ne­ki ent­zu­zi­ja­zam i da su svi iz in­sti­tu­ci­ja ozbilj­ni­je shva­ta­li taj pro­blem. Ta pri­ča je sa­da utih­nu­la, pa či­ni se i na ni­vou Evrop­ske uni­je – is­ta­kla je Ra­i­če­vi­će­va.
Po­da­ci Upra­ve po­li­ci­je po­ka­zu­ju da je pro­šle go­di­ne zbog na­si­lja u po­ro­di­ci pod­ni­je­to 197 kri­vič­nih pri­ja­va pro­tiv 203 oso­be, od ko­jih je 186 mu­škog po­la (pet ma­lo­ljet­ni­ka), a 17 žen­skog po­la.
Po­da­ci Vr­hov­nog su­da po­ka­zu­ju da su u ra­du ima­li 236 pred­me­ta iz obla­sti na­si­lja u po­ro­di­ci, od ko­jih su 182 ri­je­še­na. Su­di­je su iz­re­kle 175 osu­đu­ju­ćih pre­su­da, se­dam oslo­ba­đa­ju­ćih i dvi­je od­bi­ja­ju­će. U če­ti­ri slu­ča­ja pred­met je ob­u­sta­vljen. A.O.


Že­ne naj­če­šće žr­tve

U 1.563 za­vr­še­na pred­me­ta ukup­no su bi­le 1.863 raz­li­či­te žr­t­ve na­si­lja, od če­ga 1.700 ili 91,25 od­sto pu­no­ljet­nih i 163 ili 8,74 od­sto ma­lo­ljet­nih. Že­ne su žr­tve na­si­lja u 67,23 od­sto slu­ča­je­va. Ma­lo­ljet­ne žr­tve če­šće su mu­škog po­la i to 98, dok je na­si­lje za­bi­lje­že­no nad 65 dje­voj­či­ca.