Cr­no­gor­ski si­stem zdrav­stva ka­rak­te­ri­še i de­fi­cit spe­ci­ja­li­stič­kog ka­dra, a pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma na evi­den­ci­ji Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje je 106 ne­za­po­sle­nih lje­ka­ra, dok dr­ža­vi ne­do­sta­je čak 700 spe­ci­ja­li­sta, upo­zo­ra­va­ju iz Sin­di­ka­ta dok­to­ra me­di­ci­ne u Ana­li­zi sta­nja si­ste­ma jav­nog zdrav­stva Cr­ne Go­re za 2016. go­di­nu. U iz­vje­šta­ju ko­ji pot­pi­su­je Mi­le­na Po­po­vić Sa­mar­džić, a ko­ji je upu­ćen pre­mi­je­ru Du­šku Mar­ko­vi­ću, mi­ni­stru zdra­vlja Ke­na­nu Hra­po­vi­ću, di­rek­to­ru Fon­da zdrav­stva Se­a­du Čir­gi­ću, di­rek­to­ri­ci Kli­nič­kog cen­tra (KCCG) Zo­ri­ci Ko­va­če­vić, kao i Evrop­skoj ko­mi­si­ji i Kon­fe­de­ra­ci­ji ne­za­vi­snih sin­di­ka­ta EU (CE­SI), is­ti­če se da je do de­fi­ci­ta ka­dra do­šlo usled nje­go­ve ne­do­volj­ne pro­iz­vod­nje i od­li­va u ino­stran­stvo. Po­ja­šnja­va­ju da od­liv ka­dra do­vo­di u pi­ta­nje po­sto­ja­nje ci­je­lih kli­ni­ka u KCCG, a naj­ve­ći de­fi­cit se bi­lje­ži u ur­gen­tnoj me­di­ci­ni 400 od­sto, fi­zi­kal­noj (350 od­sto), ne­u­ro­lo­gi­ji (250 od­sto), der­ma­to­ve­ne­ro­lo­gi­ji (150 od­sto), of­ta­lmo­lo­gi­ji (125 od­sto), ane­ste­zi­o­lo­gi­ji (100 od­sto), in­ter­ni­stič­kim gra­na­ma (100 od­sto), or­to­pe­di­ji (100 od­sto), psi­hi­ja­tri­ji (70 od­sto) i op­štoj hi­rur­gi­ji (60 od­sto).
– Osnov­ni pro­blem Vla­de u vo­đe­nju ka­drov­ske po­li­ti­ke je ne­is­pu­nja­va­nje ak­ci­o­nih pla­no­va ko­je sa­ma do­no­si. Ta­ko je Pla­nom za pe­ri­od 2013 – 2017. pla­ni­ran upis 400 stu­de­na­ta me­di­ci­ne. Plan je ostva­ren is­pod 50 od­sto što će ne­mi­nov­no stvo­ri­ti zna­čaj­ne pro­ble­me u funk­ci­o­ni­sa­nju si­ste­ma zdrav­stva u bu­duć­no­sti jer se pred­vi­đa da će shod­no tre­nut­nom tren­du upi­sa stu­de­na­ta broj lje­ka­ra u jav­nom si­ste­mu za­bi­lje­ži­ti pad na 1.309 do 2022. go­di­ne – pre­ci­zi­ra se u iz­vje­šta­ju.
U Sin­di­ka­tu sma­tra­ju da lo­še upra­vlja­nje ljud­skim re­sur­si­ma već po­ga­đa ko­ri­sni­ke si­ste­ma jav­nog zdrav­stva.
– Kao pri­mjer na­ve­šće­mo da u jav­nim zdrav­stve­nim usta­no­va­ma ne­ma ni­jed­nog dječ­jeg aler­go­lo­ga, of­tal­mo­lo­ga, re­u­ma­to­lo­ga i psi­hi­ja­tra, dok u ci­je­loj Cr­noj Go­ri or­di­ni­ra­ju po je­dan dje­či­ji ane­ste­zi­o­log, ORL, ne­u­ro­log, ga­stro­en­te­ro­log i he­ma­to­log – kon­sta­tu­ju u sin­di­ka­tu.
U iz­vje­šta­ju se is­ti­če da je cr­no­gor­ski zdrav­stve­ni si­stem glo­ma­zan, a pri­tom ne­e­fi­ka­san.
– Kom­ple­tan si­stem odr­ža­va 1.490 lje­ka­ra. Na kra­ju 2015. go­di­ne u si­ste­mu jav­nog zdrav­stva ra­di­lo je 7.476 stal­no za­po­sle­nih rad­ni­ka od če­ga 5.852 ili 78,2 od­sto me­di­cin­skog i 1.624 ili 21,8 od­sto ne­me­di­cin­sk­og ka­dra. Pre­ma op­štim stan­dar­di­ma ne­me­di­cin­ski ka­dar u zdrav­stve­nim usta­no­va­ma ne bi tre­ba­lo da pre­la­zi 15 pro­ce­na­ta. Po­red to­ga što je glo­ma­zan si­stem jav­nog zdrav­stva je i ne­e­fi­ka­san. U KCCG se oba­vi 51 od­sto svih pre­gle­da u dr­ža­vi pa je pri­sut­na i ne­rav­no­mjer­na op­te­re­će­nost me­di­cin­skog oso­blja za­vi­sno od zdrav­stve­ne usta­no­ve. Fi­nan­si­ra­nje zdrav­stve­nih usta­no­va vr­ši se po ka­pa­ci­te­ti­ma, a ne po bro­ju pru­že­nih zdrav­stve­nih uslu­ga, što je je­dan od ob­li­ka ne­ra­ci­o­nal­ne po­tro­šnje – is­ti­če se u iz­vje­šta­ju.
Kon­sta­tu­ju da je pri­mar­na zdrav­stve­na za­šti­ta na­kon spro­ve­de­ne re­for­me tre­ba­la da ri­je­ši 80 od­sto svih zdrav­stve­nih pro­ble­ma, ali je ta efi­ka­snost iz­o­sta­la, po­što se zdrav­stve­ne uslu­ge do­mi­nant­no pru­ža­ju na se­kun­dar­nom i ter­ci­jarnom ni­vou što znat­no po­sku­plju­je ci­je­nu zdrav­stve­ne uslu­ge.
– Ne­ra­ci­o­nal­na po­tro­šnja ogle­da se i u rad­nom an­ga­žo­va­nju lje­ka­ra iz su­sjed­nih dr­ža­va dok se do­mi­cil­ni ka­dar od­li­va zbog lo­šeg so­cio-eko­nom­skog sta­tu­sa. Lje­ka­ri iz su­sjed­nih dr­ža­va pla­ća­ju se zna­ta­no vi­še ne­go do­mi­cil­ni što po­sku­plju­je rad po­je­di­nih kli­ni­ka, a du­go­roč­no ne rje­ša­va pro­blem de­fi­ci­ta ka­dra ni­ti po­ve­ća­va kva­li­tet pru­ža­nja zdrav­stve­nih uslu­ga – na­vo­de u sin­di­ka­tu.
U iz­vje­šta­ju se pod­sje­ća da su do 2010. go­di­ne lje­ko­vi i me­di­cin­ska po­ma­ga­la bi­li jef­ti­ni­ji za oko 30 od­sto u od­no­su na ze­mlje re­gi­o­na, ali da je na­kon de­cen­tra­li­za­ci­ja jav­nih na­bav­ki, ci­je­na me­di­ka­me­na­ta zna­čaj­no po­ra­sla.
– Tre­nut­no su lje­ko­vi u Cr­noj Go­ri sku­plji i do 30 od­sto ne­go u re­gi­o­nu. Na­i­me, u vri­je­me ka­da je jav­na na­bav­ka bi­la cen­tra­li­zo­va­na Fond za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje vr­šio je na­bav­ku za kom­ple­tan zdrav­stve­ni si­stem zbog če­ga su do­bi­ja­ne po­volj­ni­je po­nu­de zbog ve­će ko­li­či­ne. Sa­da­šnjim rje­še­njem lje­ko­vi su sku­plji, a stvo­re­ni su i dru­gi pro­ble­mi jer se ten­de­ri sud­skim pu­tem oba­ra­ju go­to­vo sva­ke go­di­ne. U ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma, da bi se spri­je­či­la ne­sta­ši­ca lje­ko­va, usta­no­ve pri­bje­ga­va­ju hit­nim na­bav­ka­ma di­rekt­nom po­god­bom, či­me se znat­no po­sku­plju­je ci­je­na lje­ko­va i me­di­cin­skih po­ma­ga­la, i što otva­ra mo­guć­nost zlo­u­po­tre­be – kon­sta­tu­ju u sin­di­ka­tu.M.S.


Psi­hi­ja­tri­je ne­hu­ma­ne

U Cr­noj Go­ri, ka­ko ka­žu u sin­di­ka­tu, ima 13.000 psi­hi­ja­trij­skih pa­ci­je­na­ta go­di­šnje, a ukup­ni ka­pa­ci­te­ti za ovu oblast su 306 kre­ve­ta.
– Po­pu­nje­nost ka­pa­ci­te­ta Spe­ci­jal­ne bol­ni­ce za men­tal­no zdra­vlje u Ko­to­ru, ka­pa­ci­te­ta 236 kre­ve­ta, iz­no­si 105 od­sto. Ne po­sto­je pro­gra­mi za po­moć mla­di­ma ko­ji ima­ju po­te­ško­će u men­tal­nom zdra­vlju, za po­moć obo­lje­li­ma od de­pre­si­je, za po­moć li­ci­ma u ri­zi­ku od su­i­ci­da i pro­gram za men­tal­ne po­re­me­ća­je kod sta­rih oso­ba. Ta­ko­đe iz­o­sta­la je ulo­ga men­tora za men­tal­no zdra­vlje da se uslu­ga pru­ža u za­jed­ni­ci kroz po­sje­te obo­lje­li­ma. Pa­cijen­ti na Kli­ni­ci za psi­hi­ja­tri­ju KCCG bo­ra­ve u ne­hu­ma­nim uslo­vi­ma što je pred­met in­te­re­so­va­nja broj­nih or­ga­ni­zi­ci­ja ko­je se ba­ve za­šti­tom ljud­skih pra­va – upo­zo­ra­va se u iz­vje­šta­ju.


Od stra­te­gi­je do stra­te­gi­je

U Sin­di­ka­tu dok­to­ra me­di­ci­ne na­vo­de da ne­do­sta­tak ja­snog pla­na za raz­voj i una­pre­đe­nje zdrav­stve­nog si­ste­ma ima za po­sle­di­cu če­sto lu­ta­nje u vo­đe­nju zdrav­stve­ne po­li­ti­ke.
– Osni­va­nje tri re­gi­o­nal­na cen­tra, umre­ža­va­nje pri­vat­nih zdrav­stve­nih usta­no­va, umre­ža­va­nje pri­vat­nih apo­te­ka, ugo­vor sa pri­vat­nom bol­ni­com „Ko­dra”, pri­va­ti­za­ci­ja bol­ni­ce Me­lji­ne i po­nov­no vra­ća­nje u dr­žav­no vla­sni­štvo, na­ja­va pri­va­ti­za­ci­je cje­lo­kup­nog si­ste­ma zdrav­stva sa­mo su ne­ki od vla­di­nih pro­je­ka­ta ko­ji su pro­pa­li, od ko­jih se od­u­sta­lo ili ni­su re­a­li­zo­va­ni. Vla­da na­po­kon mo­ra da do­ne­se du­go­roč­nu stra­te­gi­ju u zdrav­stvu ko­je će se dr­ža­ti – po­ru­ču­ju iz sin­di­ka­ta.


Vi­še osi­gu­ra­ni­ka ne­go na­ro­da

Po­stelj­ni ka­pa­ci­te­ti si­ste­ma jav­nog zdrav­stva su 2.406 kre­ve­ta, ili 389 kre­ve­ta na 100.000 sta­nov­ni­ka što je još uvi­jek ma­nje od pro­sje­ka EU.
– U ba­zi Fon­da za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje re­gi­stro­va­no je 708.720 ak­tiv­nih osi­gu­ra­ni­ka, dok Cr­na Go­ra zva­nič­no ima po­pu­la­ci­ju od 621.383 sta­nov­ni­ka, od­no­sno 87.337 ma­nje ne­go zdrav­stve­nih osi­gu­ra­ni­ka. Ovo je po­sle­di­ca ne­funk­ci­o­ni­sa­nja Cen­tral­nog re­gi­stra sta­nov­ni­štva ko­ji se ne ažu­ri­ra i iz re­gi­stra ni­su iz­bri­sa­na pre­mi­nu­la li­ca. Ovo pravi pro­ble­me u pla­ni­ra­nju bu­dže­ta za jav­no zdrav­stvo jer se stva­ra­ju ne­re­al­ne pro­jek­ci­je – na­vo­de u si­ndi­ka­tu.