U Cr­noj Go­ri 138.000 gra­đa­na ži­vi na gra­ni­ci si­ro­ma­štva, a po­lo­vi­na za­po­sle­nih pre­ži­vlja­va sa pla­tom ma­njom od 250 eura, upo­zo­re­no je iz ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja. Po­vo­dom 20. fe­bru­a­ra – Me­đu­na­rod­nog da­na so­ci­jal­ne prav­de, sa­go­vor­ni­ci „Da­na“ ocje­nju­ju da je so­ci­jal­na si­tu­a­ci­ja u Cr­noj Go­ri da­le­ko od pra­ved­ne, iako Ustav ga­ran­tu­je jed­na­kost svih gra­đa­na.
O sta­nju u dr­ža­vi svje­do­če po­da­ci nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja po ko­ji­ma se na evi­den­ci­ji ne­za­po­sle­nih na­la­zi 50.000 rad­no spo­sob­nih gra­đa­na, ko­ji ne mo­gu do­ći do za­po­sle­nja. Dr­ža­va sva­ke go­di­ne dra­stič­no sma­nju­je broj po­ro­di­ca ko­ji­ma se obez­bje­đu­je so­ci­jal­na po­moć, pa je ta­ko pro­šle go­di­ne bez ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja osta­lo 3.078 po­ro­di­ca, sa 10.850 čla­no­va. Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja to­kom 2016. je sma­nji­lo i broj ko­ri­sni­ka dječ­jeg do­dat­ka na 11.469 ko­ri­sni­ka, što je za 5.064 ma­nje ne­go go­di­nu ra­ni­je. Sa dru­ge stra­ne, dr­ža­va je mi­li­o­ne eura tro­ši­la na slu­žbe­na pu­to­va­nja, re­pre­zen­ta­ci­je, luk­su­zne auto­mo­bi­le, te­le­fo­ne.
Po­vo­dom Me­đu­na­rod­nog dana so­ci­jal­ne prav­de, 20. fe­bru­a­ra, u Ban­ci hra­ne upo­zo­ra­va­ju da vi­še od po­lo­vi­ne za­po­sle­nih – 50,26 od­sto u Cr­noj Go­ri pri­ma mje­seč­ne za­ra­de od oko 250 eura. Di­rek­to­ri­ca te or­ga­ni­za­ci­je Ma­ri­na Me­do­je­vić uka­zu­je da ako ima­mo oko 177.000 za­po­sle­nih u dr­ža­vi (po­da­ci Mon­sta­ta), on­da oko 88.000 njih pri­ma za­ra­du do 250 eura.
– S ob­zi­rom da je zva­ni­čan broj ne­za­po­sle­nih kod nas oko 50.000, on­da se do­la­zi do za­ključ­ka da bli­zu 138.000 gra­đa­na Cr­ne Go­re ži­vi prak­tič­no na gra­ni­ci si­ro­ma­štva, ne ra­ču­na­ju­ći u ovu ci­fru zna­ča­jan broj pen­zi­o­ne­ra. Mi­ni­mal­na za­ra­da u Cr­noj Go­ri za ovu go­di­nu iz­no­si 193 eura, dok je pro­sječ­na pen­zi­ja u Cr­noj Go­ri oko 278 eura. Oko 4.500 pen­zi­o­ne­ra pri­ma pen­zi­ju is­pod 100 eura i oni se mo­gu tre­ti­ra­ti kao si­ro­ma­šni. Ako to­me do­da­te da 200.000 po­ro­di­ca du­gu­je pro­sječ­no po 600 eura za stru­ju i da pla­te zna­čaj­no ka­sne za pre­ko 40.000 rad­ni­ka i da 100.000 rad­no spo­sob­nih sta­nov­ni­ka od 18 do 65 go­di­na ni­ti ra­di, ni­ti je na bi­rou ra­da, do­la­zi­mo do pro­cje­ne da je sko­ro po­lo­vi­na sta­nov­ni­štva ili u zo­ni si­ro­ma­štva ili vr­lo bli­zu li­ni­je ap­so­lut­nog si­ro­ma­štva – ka­že Me­do­je­vi­će­va.
Ona is­ti­če da sva­ki ne­pred­vi­đe­ni tro­šak, sla­vlje ili bo­lest, ško­lo­va­nje dje­ce, dug za stru­ju, po­prav­ka u sta­nu i slič­no, mno­ge po­ro­di­ce gu­ra is­pod li­ni­je si­ro­ma­štva.
– Sta­nje je je sve go­re i glav­ni raz­log za po­ve­ća­nje si­ro­ma­štva su ne­za­po­sle­nost i ni­ske za­ra­de. Sve je ma­nje po­sla, a i to po­slo­va što se nu­di ne za­htje­va ni­ka­kvu struč­nost ili obra­zo­va­nje i ja­ko su ma­lo pla­će­ni, jer je tra­žnja za po­slo­vi­ma ve­li­ka, a po­nu­da ma­la. Sin­di­ka­ti ne po­sto­je, a Vla­da i dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je šti­te po­slo­dav­ce ko­ji eks­plo­a­ti­šu rad­ni­ke. Si­ro­ma­štvo ra­za­ra po­ro­di­ce i mi smo iz Ban­ke hra­ne vr­lo če­sto su­o­če­ni sa po­ro­di­ca­ma sa­mo­hra­nih maj­ki, gdje su mu­že­vi gu­bit­kom po­sla ula­zi­li u pro­blem sa al­ko­ho­lom, mal­tre­ti­ra­li že­ne i dje­cu i na­pu­šta­li po­ro­di­ce. Sa­mo­hra­ne maj­ke sa vi­še dje­ce bez za­po­sle­nja i ri­je­še­nog stam­be­nog pi­ta­nja su naj­u­gro­že­ni­je ka­te­go­ri­je sta­nov­ni­štva i one bez efi­ka­sni­je i pra­ved­ni­je po­dr­ške dr­ža­ve ne mo­gu iza­ći iz si­ro­ma­štva – na­vo­di Me­do­je­vi­će­va, do­da­ju­ći da sa­mo­hra­nih ro­di­te­lja u dr­ža­vi ima­mo oko 13.000.
U NVO Ju­ven­tas upo­zo­ra­va­ju da su so­ci­jal­na da­va­nja ni­ska i da se od njih re­al­no ne mo­že ži­vje­ti, jer iz­no­se od 63 eura za po­je­din­ca do 120 eura za po­ro­di­cu sa pet i vi­še čla­no­va. Oni su is­ta­kli da su so­ci­ja­le to­kom 2015. po­ve­ća­ne u pro­sje­ku za sve­ga 80 cen­ti.
– Li­ni­ja si­ro­ma­štva ili gra­ni­ca si­ro­ma­štva je naj­ni­ži ni­vo pri­ho­da sa ko­jim oso­ba mo­že da pre­ži­vi u svo­joj dr­ža­vi. Na­ci­o­nal­na ap­so­lut­na li­ni­ja si­ro­ma­štva u Cr­noj Go­ri iz­no­si­la je 186,45 eura. Sto­ga ne ču­di po­da­tak da ve­ći­na gra­đa­na sma­tra da so­ci­jal­na da­va­nja ne obez­bje­đu­ju mi­ni­mal­nu eg­zi­sten­ci­ju. Pre­ma po­sled­njim do­stup­nim po­da­ci­ma, sva­ki dva­na­e­sti sta­nov­nik Cr­ne Go­re ži­vi is­pod gra­ni­ce si­ro­ma­štva – ocje­nju­ju u Ju­ven­ta­su.
M.S.


Si­ro­ma­štvo ra­za­ra dru­štvo

U Ban­ci hra­ne upo­zo­ra­va­ju da si­ro­ma­štvo one­mo­gu­ća­va jed­na­ke šan­se za obra­zo­va­nje dje­ce i tu do­la­zi do po­pu­šta­nja u ško­li, ula­ska u kri­mi­nal, oda­va­nje pro­sti­tu­ci­ji.
– Si­ro­ma­štvo ra­za­ra dru­štve­no tki­vo i pred­sta­vlja, po­red en­dem­ske ko­rup­ci­je, naj­ve­ći pro­blem u Cr­noj Go­ri. Vla­da na­sta­vlja da slu­ži in­te­re­si­ma bo­ga­tih i ne či­ni ni­šta da po­mog­ne si­ro­ma­šni­ma da iza­đu iz tog pro­ble­ma. Kao da ova vlast na­mjer­no dr­ži ve­li­ki broj lju­di u si­ro­ma­štvu da bi ih lak­še kon­tro­li­sa­la i ma­ni­pu­li­sa­la nji­ma. Si­ro­ma­stvo u Cr­noj Go­ri je po­li­tič­ki fe­no­men i po­sle­di­ca lo­še upra­ve i po­li­ti­ke. Ma­la dr­ža­va kao što je na­ša, sa ova­kvim po­ten­ci­ja­li­ma, ne bi smje­la da ima si­ro­ma­šnih gra­đa­na. Ali iz­gle­da da ne­ko­me to sta­nje od­go­va­ra i za­to su po­treb­ne pro­mje­ne u svim sfe­ra­ma na­šeg si­ste­ma – sma­tra Ma­ri­na Me­do­je­vić.