Pi­še: Alek­san­dri­na Gin­ko­va

Gra­ni­čar s ko­jim smo se sa­sta­li po­sle za­vr­še­ne smje­ne bio je mr­šav, umo­ran i vid­no ner­vo­zan. Opi­sao je ka­ko iz­gle­da ti­pi­čan rad­ni dan na gra­ni­ci Bu­gar­ske i Tur­ske.
– Smje­ne tra­ju dva­na­est sa­ti, uvi­jek smo u po­kre­tu. Ka­da pa­tro­li­ra­mo, pre­la­zi­mo i po 15-20 ki­lo­me­ta­ra. Oni stal­no mi­je­nja­ju ru­te. Mi ih hva­ta­mo i za­u­sta­vlja­mo. On­da pro­ba­ju ne­što no­vo, a mi ih pra­ti­mo u sto­pu. To je igra mač­ke i mi­ša – pri­ča ovaj gra­ni­čar.
„Oni” su mi­gran­ti ko­ji sti­žu sa Bli­skog is­to­ka, iz Azi­je i Afri­ke i pre­ko Tur­ske sva­ko­dnev­no pre­la­ze u Bu­gar­sku i Grč­ku na pu­tu u Za­pad­nu Evro­pu. Pri­liv iz­bje­gli­ca je na vr­hun­cu bio u lje­to 2015. go­di­ne, ali tra­je i da­nas, što je do­ve­lo do ja­ča­nja ne­to­le­ran­ci­je ši­rom kon­ti­nen­ta.
U Bu­gar­skoj, kao i u Ma­đar­skoj, po­ja­vi­le su se sa­mo­or­ga­ni­zo­va­ne lo­kal­ne gru­pe ko­je na Fej­sbu­ku ob­ja­vlju­ju fo­to­gra­fi­je te­to­vi­ra­nih mu­ška­ra­ca u ma­ji­ca­ma ili voj­nim uni­for­ma­ma ka­ko pa­tro­li­ra­ju šu­ma­ma duž dr­žav­ne gra­ni­ce. Po­ne­kad su i na­o­ru­ža­ni.
Uspje­šno su pri­vu­kli pa­žnju me­di­ja u Bu­gar­skoj i ino­stran­stvu, a bu­gar­ski zva­nič­ni­ci im na­iz­mje­nič­no upu­ću­ju po­hva­le i kri­ti­ke. De­sni­čar­ska vla­da u Ma­đar­skoj je od­lu­či­la da ih i zva­nič­no an­ga­žu­je, pa je u sep­tem­bru pro­šle go­di­ne ob­ja­vi­la zva­ni­čan po­ziv za re­gru­to­va­nje 3.000 „gra­ni­ča­ra-lo­va­ca” da po­mog­nu po­li­ci­ji i voj­sci na ju­žnoj gra­ni­ci sa Sr­bi­jom.
U Bu­gar­skoj su ne­ki od ču­va­ra gra­ni­ca ras­krin­ka­ni kao sit­ni kri­mi­nal­ci, dok su ne­ki dru­gi po­sta­li pra­ve me­dij­ske zvi­je­zde. Ni­ko ne zna po­u­zda­no ko­li­ko su efi­ka­sni, ko­li­ko ih za­pra­vo ima i ko ih fi­nan­si­ra, ako uop­šte ima­ju fi­nan­si­je­re. Po­je­di­ne gru­pe tvr­de da ima­ju de­se­ti­ne hi­lja­da pri­pad­ni­ka, ali jav­no­sti ne uspi­je­va­ju da pri­ka­žu vi­še od ne­ko­li­ko de­se­ti­na lju­di.
Gra­ni­čar, ko­ji je pod uslo­vom ano­ni­mi­no­sti otvo­re­no raz­go­va­rao sa na­ma, ni­je bio im­pre­si­o­ni­ran.
– Oni sa­mo pa­ra­di­ra­ju… pre­tva­ra­ju se da su ve­li­ki he­ro­ji. Uhva­ti­li su 30 lju­di. Ja sam vje­ro­vat­no uhva­tio 3.000, pa ni­ko ni­šta ne go­vo­ri o me­ni. Šta je to­li­ko bit­no u hva­ta­nju 30 lju­di? Vje­ro­vat­no uz­bu­đe­nje… ne znam. Re­kao bih da je to be­smi­sle­no – ka­že on.
Ivan­ka Iva­no­va, eks­pert za pra­vo u In­sti­tu­tu za otvo­re­no dru­štvo u So­fi­ji, re­kla je ka­ko „ni­je si­gur­na da li je broj gra­đan­skih pa­tro­la na gra­ni­ci za­i­sta po­ras­tao”.
– Sva­ki sed­mi sta­nov­nik Bu­gar­ske je po­tvr­dio da je od po­li­ti­ča­ra i no­vi­na­ra čuo ko­men­ta­re ko­ji stva­ra­ju uti­sak da se zlo­či­ni pro­tiv od­re­đe­nih ma­nji­na pri­hva­ta­ju kao ma­nje stra­šni ne­go zlo­či­ni po­či­nje­ni pro­tiv pri­pad­ni­ka ve­ći­ne – iz­ja­vi­la je Iva­no­va za BIRN.
Me­da­lja
Bu­gar­ski „lov­ci na iz­bje­gli­ce” pri­vu­kli su pa­žnju jav­no­sti po­čet­kom 2016. za­hva­lju­ju­ći dvo­ji­ci lju­di – Din­ku Va­le­vu i Pe­tru Ni­za­mo­vu.
Ta­da­šnji pre­mi­jer Bu­gar­ske Boj­ko Bo­ri­sov pr­vo je po­zdra­vio „po­moć” or­ga­ni­zo­va­nih gru­pa do­bro­vo­lja­ca, a jed­na od ta­kvih gru­pa je čak do­bi­la me­da­lju od še­fa po­gra­nič­ne po­li­ci­je An­to­ni­ja An­ge­lo­va kao na­gra­du za hva­ta­nje gru­pe mi­gra­na­ta i nji­ho­vu pre­da­ju po­li­ci­ji.
Ali ka­da su se ak­ti­vi­sti za za­šti­tu ljud­skih pra­va i in­ter­na­ci­o­nal­ni me­di­ji ob­ru­ši­li na Ni­za­mo­vljev vi­deo, Bo­ri­sov se jav­no iz­ja­snio pro­tiv „pa­ra­voj­nih for­ma­ci­ja” i šte­te ko­ju one na­no­se re­pu­ta­ci­ji Bu­gar­ske. Ipak, Ni­za­mov je i da­lje je­di­na oso­ba op­tu­že­na za pro­tiv­za­ko­ni­to za­dr­ža­va­nje tro­je mi­gra­na­ta. Pro­tiv Va­le­va je u no­vem­bru 2016. po­kre­nu­ta is­tra­ga pod sum­njom da je pod­sti­cao dis­kri­mi­na­ci­ju, na­si­lje i mr­žnju na osno­vu na­ci­o­nal­ne ili et­nič­ke pri­pad­no­sti.
Ni­za­mo­vljev advo­kat je iz­ja­vio da je slu­čaj „is­fa­bri­ko­van”. Ni­za­mov je re­kao za BIRN ka­ko vje­ru­je da su su­do­vi pod pri­ti­skom da ga za­dr­že u pri­tvo­ru: „Si­gu­ran sam da im je sti­glo na­re­đe­nje od­o­zgo”, re­kao je. Va­lev, ta­ko­đe, ne mi­sli da je uči­nio bi­lo šta lo­še. Ipak, u no­vem­bru je na sta­ni­ci No­va TV iz­ja­vio da je spre­man da „za Bu­gar­sku” ide i u za­tvor ako tre­ba.
Pre­ma an­ke­ti jav­nog mnje­nja ob­ja­vlje­noj u mar­tu 2016. go­di­ne, ne­što vi­še od po­lo­vi­ne Bu­ga­ra odo­bra­va hap­še­nje mi­gra­na­ta od stra­ne ci­vi­la.
Za po­tre­be pro­jek­ta Bal­kan­ske sti­pen­di­je za iz­vr­snost u no­vi­nar­stvu, BIRN je pro­veo izvjesno vri­je­me sa Ko­mi­te­tom na­ci­o­nal­nog spa­sa ko­ji či­ne gra­đan­sko kri­lo „Šip­ka” – i „voj­na for­ma­ci­ja” po ime­nu „Va­sil Lev­ski”. Tim ime­ni­ma se evo­ci­ra bor­ba Bu­ga­ra da se oslo­bo­de osman­ske vla­da­vi­ne ko­ja je po­če­la u 14. vi­je­ku i tra­ja­la je ci­je­lih 500 go­di­na. Ta dva kri­la su ne­za­vi­sno re­gi­stro­va­na kao ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je. Ova gru­pa ima ve­o­ma do­bru or­ga­ni­za­ci­ju ka­kvom se ne mo­gu po­hva­li­ti ni Va­lev ni Ni­za­mov. Je­dan od osni­va­ča, Vlad­mir Ru­sev, tvr­di da or­ga­ni­za­ci­ja bro­ji 26.000 čla­no­va.
U ka­feu na vr­hu zgra­de u rod­noj Var­ni na oba­li Cr­nog mo­ra, Ru­sev je u in­ter­vjuu za BIRN iz­ja­vio da or­ga­ni­za­ci­ju fi­nan­si­ra pre­ko kom­pa­ni­je za pru­ža­nje uslu­ga obez­bje­đe­nja u rat­nim zo­na­ma za po­li­ti­ča­re i „su­per-bo­ga­te” ko­ju vo­di za­jed­no sa su­pru­gom.
Na Ru­se­va i nje­go­vu su­pru­gu An­to­ni­ju Iva­no­vu Ste­fa­no­vu u bu­gar­skom re­gi­stru kom­pa­ni­ja re­gi­stro­va­ne su dvi­je kom­pa­ni­je – Due Di­li­gen­ce BG i Due Di­li­gen­ce In­ter­na­ti­o­nal.
„Jav­ni pro­fil”
BIRN je po­sta­vio pi­ta­nje Vi­so­kom ko­me­sa­ri­ja­tu za iz­bje­gli­ce UN­HCR – da li sma­tra da lov­ci na iz­bje­gli­ce vi­še po­la­žu na ak­tiv­no­sti na dru­štve­nim mre­ža­ma ne­go u stvar­nom ži­vo­tu na gra­ni­ci.
Da­ni­el Ste­fa­nov, port­pa­rol UN­HCR-a u Bu­gar­skoj, od­go­vo­rio je: „U na­če­lu, naj­vi­še im je sta­lo do jav­nog pro­fi­la.”
Čak i jed­na od čla­ni­ca Ko­mi­te­ta na­ci­o­nal­nog spa­sa slo­ži­la se da ak­tiv­no­sti gru­pe na te­re­nu ne­ma­ju ve­ćeg uti­ca­ja na stvar­ni broj iz­bje­gli­ca i da im je cilj vi­še upo­zna­va­nje te­re­na i upu­ći­va­nje po­ru­ke mi­gran­ti­ma i oni­ma ko­ji im po­ma­žu.
– Za­pra­vo, ne uspi­je­va­mo da sma­nji­mo ta­las iz­bje­gli­ca u zna­čaj­ni­joj mje­ri – kraj­nji efe­kat je bli­zu nu­le – re­kla je Ma­ri­ja Ge­ri­na, ko­ja ko­or­di­ni­ra dru­štve­ne ak­tiv­no­sti gru­pe.
Kao i Ste­fa­nov, Jor­dan Bo­ži­lov, bu­gar­ski eks­pert za bez­bjed­nost, pred­sjed­nik So­fij­skog fo­ru­ma za bez­bjed­nost i ana­li­ti­čar u Bu­gar­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka, upo­zo­rio je na du­blji uti­caj ta­kvih sa­mo­or­ga­ni­zo­va­nih gru­pa i nji­ho­ve re­to­ri­ke na bu­gar­sko dru­štvo.
Pri­vat­na voj­ska
Pri­bli­žno 1,3 mi­li­o­na lju­di ko­ji bje­že od ra­ta, si­ro­ma­štva i re­pre­si­je sti­glo je pro­šle go­di­ne do ju­žnih oba­la Evrop­ske uni­je, ve­ći­na njih mor­skim pu­tem, pre­la­ze­ći čam­ci­ma iz Tur­ske u Grč­ku, oda­kle bi za­po­či­nja­li pu­to­va­nje na sje­ver kroz Ma­ke­do­ni­ju, Sr­bi­ju, Ma­đar­sku i da­lje pre­ma Nje­mač­koj i dru­gim bo­ga­tim ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma Uni­je.
EU je po­ku­ša­va­la da za­tvo­ri ta­ko­zva­nu bal­kan­sku ru­tu, ali iz­bje­gli­ce na­sta­vlja­ju da pri­sti­žu, do­du­še, u ma­njem bro­ju. Sa­mo ma­li dio ukup­nog pri­li­va to­kom 2015. go­di­ne, njih 30.000 – pro­šao je kroz Bu­ga­r­sku. U 2016. go­di­ni u Bu­gar­skoj ih je do no­vem­bra za­dr­ža­no vi­še od 18.000.
Iz­bje­glič­ki cen­tri u Bu­gar­skoj su pro­šle go­di­ne bi­li pu­ni. Ta­ko je 10. no­vem­bra bi­lo 7.039 iz­bje­gli­ca smje­šte­no u kam­po­ve ko­ji mo­gu pri­mi­ti 6.390 lju­di, ali taj broj je ne­znat­no opao u ja­nu­a­ru. Ve­ći­na že­li da po­đe da­lje, ali za one ko­ji ne us­pi­ju, in­te­gra­ci­ja ni­je la­ka.
„Bu­gar­ska i da­lje ne­ma pro­gram in­te­gra­ci­je. Za­to je pro­ces tre­nut­no blo­ki­ran i ne zna se ka­da će i da li će bi­ti na­sta­vljen”, iz­ja­vio je Ste­fa­nov iz UN­HCR.
Ne­za­pam­ćen pri­liv iz­bje­gli­ca i pri­ti­sak ko­ji je na taj na­čin iz­vr­šen na dr­žav­ne re­sur­se ohra­bri­li su de­sni­čar­ske gru­pe i par­ti­je u Cen­tral­noj i Is­toč­noj Evro­pi, čak i u ze­mlja­ma kao što je Slo­vač­ka, gdje je broj iz­bje­gli­ca ve­o­ma ma­li.
U Ma­đar­skoj su ta­kve pa­tro­le le­ga­li­zo­va­ne, ima­ju ras­po­red smje­na ko­ji­ma po­kri­va­ju 24 sa­ta i ču­va­ri do­bi­ja­ju slo­bod­ne da­ne. Kao i bu­gar­ski lov­ci na iz­bje­gli­ce, ma­đar­ski ču­va­ri gra­ni­ca su du­bo­ko an­ti-islam­ski ori­jen­ti­sa­ni, kri­tič­ni pre­ma „sla­bim” li­de­ri­ma u Za­pad­noj Evro­pi i vje­ru­ju u te­o­ri­je za­vje­re pre­ma ko­ji­ma po­sto­ji ve­li­ki plan da mu­sli­ma­ni osvo­je „hri­šćan­sku Evro­pu”.
– Či­tav taj pro­blem sa mi­gran­ti­ma stva­ra­ju od­re­đe­ne in­te­re­sne gru­pe. Da­nas sti­žu lju­di s Bli­skog is­to­ka, a sju­tra će kre­nu­ti la­vi­na iz Afri­ke, i to će nam bi­ti kraj – iz­ja­vio je za BIRN Na­đi Šan­dor, je­dan od uče­sni­ka u pa­tro­la­ma na ma­đar­sko-srp­skoj gra­ni­ci.
BIRN je pra­tio pa­tro­lu u ko­joj je bio To­roc­ka­jev za­mje­nik. Pa­tro­la je za­u­sta­vi­la tro­ji­cu mi­gra­na­ta ko­ji su re­kli da su iz Pa­ki­sta­na. Je­dan je re­kao da ima 14 go­di­na. Ka­za­li su da su iz­gu­bi­li iden­ti­fi­ka­ci­o­ne do­ku­men­te, što je raz­bije­sne­lo čla­no­ve pa­tro­le. On­da je do­šla po­li­ci­ja i od­ve­la ih.
Re­gru­to­va­nje
Ru­sev iz Ko­mi­te­ta na­ci­o­nal­nog spa­sa obra­tio se u ma­ju pro­šle go­di­ne po­sje­ti­o­ci­ma sku­pa or­ga­ni­zo­va­nog u Plov­di­vu, dru­gom gra­du po ve­li­či­ni u Bu­gar­skoj, gdje je ras­ko­šnu bi­nu ho­te­la „Ma­ri­ca” po­di­je­lio sa još tro­ji­com uni­for­mi­sa­nih vo­đa lo­kal­nih mi­li­ci­ja. Do­šlo je da ih vi­di sa­mo ne­ko­li­ko de­se­ti­na lju­di, uglav­nom mu­ška­ra­ca.
Ho­tel je do­bio ime po ri­je­ci ko­ja od iz­vo­ra na bu­gar­skoj pla­ni­ni Ri­la te­če na is­tok, na­krat­ko pra­ti gra­ni­cu sa Grč­kom, a on­da se spu­šta gra­ni­com iz­me­đu Grč­ke i Tur­ske do Egej­skog mo­ra.
Ta ri­je­ka je sa­mo je­dan od mno­gih pre­pre­ka sa ko­ji­ma se mi­gran­ti su­o­ča­vau na pu­tu u Za­pad­nu Evro­pu. Po­sli­je dva sa­ta, pu­bli­ka je iza­šla na­po­lje, a je­dan od mu­ška­ra­ca u uni­for­mi pla­tio je 180 bu­gar­skih le­va (90 eura) u go­to­vi­ni za ko­ri­šće­nje sa­le.
Dva­de­set­še­sto­go­di­šnji Mom­čil Kru­mov, je­dan od po­sje­ti­la­ca sku­pa, iza­šao je na­po­lje na sna­žan vje­tar ko­ji je du­vao sa ri­je­ke. Od­lu­čio je da se pri­ja­vi.
– Sa ovim ogrom­nim ta­la­som iz­bje­gli­ca, ka­da dr­ža­va vi­še ni­je u sta­nju da bri­ne o se­bi, do­la­zi tre­nu­tak ka­da sta­nov­ni­štvo vi­še ne­ma ga­ran­ci­ja, ne­ma si­gur­no­sti da će ga dr­ža­va ade­kvat­no za­šti­ti­ti – iz­ja­vio je za BIRN ka­sni­je u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru, po­što se pri­klju­čio gru­pi.
„Ka­ko god bi­lo, vje­ru­jem da je do­bro to što se sta­nov­ni­štvo sa­da sa­mo or­ga­ni­zu­je. To je je­dan pri­ro­dan pro­ces.”
Alek­san­dri­na Gin­ko­va pi­še o me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma za bu­ga­r­ski no­vin­ski sajt Dnev­nik.bg. Ovaj čla­nak je na­stao u okvi­ru pro­jek­ta Bal­kan­ske sti­pen­di­je za iz­vr­snost u no­vi­nar­stvu, uz po­dr­šku Fon­da­ci­je ER­STE i Fon­da­ci­ja za otvo­re­no dru­štvo, u sa­rad­nji sa Bal­kan­skom is­tra­ži­vač­kom mre­žom.