Po­li­tič­ke par­ti­je su za­ro­bi­le raz­voj in­sti­tu­ci­ja, po­seb­no onih ko­je su osno­va­ne da šti­te i una­pri­je­de ljud­ska pra­va i osna­že so­ci­jal­nu za­šti­tu, oci­je­ni­la je u raz­go­vo­ru za „Dan” iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca NVO Ju­ven­tas Iva­na Vu­jo­vić. Ona na­vo­di da se ove in­sti­tu­ci­je do­ži­vlja­va­ju kao iz­bor­ni pli­jen po­li­tič­kih par­ti­ja, ko­ji je i pro­stor za za­po­šlja­va­nje par­tij­skih ka­dro­va, bez ci­lja da se na čel­ne funk­ci­je ime­nu­ju pro­fe­si­o­nal­ci sa ja­snom vi­zi­jom. Sma­tra da su za­to te in­si­tu­ci­je ne­do­volj­no efi­ka­sne.
Na pi­ta­nje gdje vi­di naj­ve­ći ot­por u struk­tu­ra­ma vla­sti, a gdje kod gra­đa­na, ka­da je u pi­ta­nju usva­ja­nje stan­dar­da EU, Vu­jo­vić ocje­nju­je da se i jed­ni i dru­gi naj­vi­še pla­še onog što njih lič­no ugro­ža­va, do­da­ju­ći da nam je zbog to­ga ko­rup­ci­ja glav­ni iza­zov.
– Kad uve­že­mo svo­ju tre­nut­nu po­zi­ci­ju sa po­pu­li­zmom, ne­kon­zi­stent­no­šću, ne­u­re­đe­no­šću si­ste­ma, par­ti­to­kra­ti­jom i ne­is­kre­nim od­no­som pre­ma jed­na­ko­sti, on­da ne ču­di što još uvi­jek ne­ma­mo do­volj­no kva­li­tet­ne obra­zov­ne pro­gra­me o ljud­skim pra­vi­ma i za dje­cu i od­ra­sle, dok u isto vri­je­me po­sje­du­je­mo za­ko­ne ko­ji se ne pri­mje­nju­ju – ka­že Vu­jo­vić.
Iako sma­tra da po­sto­je po­zi­tiv­ne pro­mje­ne ka­da je u pi­ta­nju po­što­va­nje ljud­skih pra­va, pri­mje­ću­je da se i da­lje od­re­đe­na lič­na svoj­stva, kao što su bi­ti mu­ško, bi­ti he­te­ro­sek­su­a­lac, bi­ti bi­je­le ko­že, bi­ti do­bro si­tu­i­ran, ima­ti do­bre dru­štve­ne ve­ze, sma­tra zna­čaj­nim pre­i­muć­stvom ko­je mo­ra ima­ti svo­je po­sle­di­ce u svim ljud­skim od­no­si­ma.
– Obra­zov­ni si­stem ne­do­volj­no ko­ri­gu­je ove sta­vo­ve i za­to se spo­ri­je bo­ri­mo sa ko­rup­ci­jom, dis­kri­mi­na­ci­jom, na­si­ljem i ko­lek­tiv­no smo na gu­bit­ku. Naj­ve­ća pri­jet­nja ljud­skim pra­vi­ma tre­nut­no je po­pu­li­zam, kog smo se na­slu­ša­li pro­šle go­di­ne, po­seb­no u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji. Dje­lu­je kao da je po­la svi­je­ta za­u­ze­lo ovaj pra­vac, a me­ni to ne mi­ri­še na do­bro, već na no­vu kri­zu, na pri­pre­mu za su­o­ča­va­nje sa ra­stu­ćim eko­nom­skim i du­hov­nim si­ro­ma­štvom. Dru­gi pro­blem je ne­kon­zi­stent­nost pri­mje­ne za­ko­na, od­no­sno od­su­stvo pu­ne vla­da­vi­ne pra­va usled po­sto­ja­nja pri­vi­le­go­va­nih, od onih ko­ji su iz­u­ze­ti od pla­ća­nja po­re­za i do­pri­no­sa, pre­ko or­ga­ni­zo­va­ne gru­pe po­li­ca­ja­ca ko­ja vr­ši tor­tu­ru nad jed­nim čo­vje­kom, ali im se i po­red snim­ka već dvi­je go­di­ne ne mo­že utvr­di­ti iden­ti­tet, pa sve do po­li­tič­ki za­šti­će­nih taj­ku­na sa sum­nji­vim po­ri­je­klom nov­ca – is­ti­če Vu­jo­vić.
Ona sma­tra da je ve­li­ki pro­blem u Cr­noj Go­ri i ne­is­kre­nost po­li­tič­kih eli­ta.
– Ako se o pra­vi­ma ne­kih gru­pa go­vo­ri sa­mo za­rad EU stan­dar­da, ne­a­u­ten­tič­no, skrom­no i sa ne­la­go­dom, od­no­sno sa stra­hom od re­ak­ci­je oko­li­ne i bi­ra­ča, on­da se i ne ša­lje po­ru­ka ko­ja mo­že ima­ti stvar­ni efe­kat pro­mje­ne. Za­hva­lju­ju­ći od­lu­ci Vla­de iz ra­ni­jih go­di­na do­šlo je do re­al­ne pro­mje­ne po­li­ti­ka u ko­rist bo­ljih uslo­va ži­vo­ta LGBT oso­ba, ali ni­ka­da ni­smo ču­li da biv­ši pre­mi­jer go­vo­ri na ovu te­mu, iako je bi­lo pri­li­ka. Bi­lo bi ve­o­ma zna­čaj­no da je kao i dru­gi pre­mi­je­ri u re­gi­o­nu i svi­je­tu svo­jim uče­šćem u Po­vor­ci po­no­sa dao do­pri­nos u mi­je­nja­nju od­no­sa op­šte po­pu­la­ci­je pre­ma le­zbej­ka­ma, ge­jo­vi­ma, bi­sek­su­al­nim i trans oso­ba­ma – ka­že Vu­jo­vić.
Ona sma­tra da je ko­rup­ci­ja jed­na od na­ših naj­ve­ćih bo­le­sti, od ko­je že­li­mo da se li­je­či­mo sa­mo on­da ka­da smo si­gur­ni da ni na­ma ni čla­no­vi­ma na­še po­ro­di­ce tre­nut­no ni­je po­treb­na ne­ka „ve­za”.
– Još ako ima­mo „ve­zu”, on­da će­mo ne­gi­ra­ti da nam je dru­štvo bo­le­sno. Ko­rup­ci­ja je ne­pod­no­šlji­vo sve­pri­stu­na u za­po­šlja­va­nju, po­seb­no u dr­žav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji. Odav­no slu­ži ku­po­vi­ni gla­so­va, ali i odr­ža­va­nju do­brih po­ro­dič­nih, kom­šij­skih i pri­ja­telj­skih od­no­sa. Ko­rup­ci­ja je je­dan od raz­lo­ga zbog ko­jih nam ne ra­stu pla­te, ali za­to ra­ste ne­za­po­sle­nost. Ras­po­lo­živ no­vac za pla­te di­je­li­mo sa broj­nim pri­vi­le­go­va­nim gra­đa­ni­ma ko­ji su za­po­sle­ni na rad­nim mje­sti­ma za ko­ja ne­ma­ju do­volj­no zna­nja i spo­sob­no­sti, zbog če­ga spo­ri­je i ma­nje struč­no oba­vlja­ju po­slo­ve za ko­je su pla­će­ni, ili ih jed­no­stav­no i ne oba­vlja­ju – upo­zo­ra­va Vu­jo­vić.
Na pi­ta­nje gdje vi­di naj­ve­će ne­do­stat­ke u ostva­ri­va­nju ci­lja da Cr­na Go­ra bu­de dr­ža­va jed­na­kih i dr­ža­va so­ci­jal­ne prav­de, di­rek­to­ri­ca Ju­ven­ta­sa kao osnov­ni pro­blem vi­di si­ro­ma­štvo, sa ko­jim se dr­ža­va ne­do­volj­no do­bro no­si.
– So­ci­jal­na pri­ma­nja ne mo­gu da po­kri­ju ele­men­tar­ne ži­vot­ne tro­ško­ve. Sva­ki de­se­ti sta­nov­nik je eks­trem­no si­ro­ma­šan, a naj­ve­ći broj gra­đa­na ži­vi u iza­zov­nim eko­nom­skim uslo­vi­ma. Ni­je naj­ja­sni­je ko­ji su pri­o­ri­tet­ni prav­ci raz­vo­ja ze­mlje. Vo­lje­la bih da se vi­še po­sve­ti­mo zna­nju, una­pre­đe­nju kva­li­te­ta uslu­ga ko­je pro­da­je­mo i na­u­ci, ka­ko bi­smo eko­nom­ski oja­ča­li i bi­li slo­bod­ni­ji gra­đa­ni – is­ti­če Vu­jo­vić.M.S.


Sa stran­ka­ma o za­ko­nu

Ju­ven­tas će se, ka­ko po­ru­ču­je Iva­na Vu­jo­vić, i 2017. bo­ri­ti za jed­na­kost svih gra­đa­na Cr­ne Go­re, po­seb­no pri­pad­ni­ka gru­pa sa ko­ji­ma di­rekt­no ra­de. Ona is­ti­če da će ove go­di­ne sa part­ne­ri­ma, pri­je sve­ga sa NVO Kvir Mon­te­ne­gro, in­ten­zi­vi­ra­ti rad sa po­li­tič­kim par­ti­ja­ma i pro­mo­ci­ju na­cr­ta Za­ko­na o re­gi­stro­va­nom part­ner­stvu.
– Na­sta­vi­će­mo da pru­ža­mo di­rekt­ne uslu­ge so­ci­jal­ne za­šti­te i pre­ven­ci­je sek­su­al­no i kr­vlju pre­no­si­vih bo­le­sti za naj­ma­nje 1.200 su­gra­đa­na, naj­vi­še kroz rad na­ših dnev­nih cen­ta­ra u Pod­go­ri­ci i kroz te­ren­ski rad u okol­nim gra­do­vi­ma. Na­sta­vi­će­mo da pod­sti­če­mo raz­voj omla­din­skog ak­ti­vi­zma, što smo pret­hod­ne dvi­je go­di­ne sa po­seb­nom ra­do­šću ra­di­li gra­de­ći ka­pa­ci­te­te Uni­ji sred­njo­ško­la­ca Cr­ne Go­re. Ra­di­će­mo na raz­vo­ju re­gi­o­nal­nih i lo­kal­nih stan­dar­da za NVO za rad sa dje­com i mla­di­ma u ri­zi­ku od so­ci­jal­nog is­klju­či­va­nja, te ja­ča­nju ka­pa­ci­te­ta i umre­ža­va­nju ključ­nih ak­te­ra u obla­sti. Po­čet­kom go­di­ne pred­sta­vi­će­mo re­zul­ta­te mo­ni­to­ring po­lo­ža­ja oso­ba sa psi­hi­ja­trij­skim i psi­ho­lo­škim smet­nja­ma, ko­je se na­la­ze u za­tvo­ri­ma. U pla­nu su nam i no­va is­tra­ži­va­nja, ana­li­ze, iz­vje­šta­ji, pri­ruč­ni­ci i kam­pa­nje jav­nog za­stu­pa­nja na te­me: ljud­ska pra­va, so­ci­jal­ne, zdrav­stve­ne i obra­zov­ne po­li­ti­ke, pre­ven­ci­ja i su­zbi­ja­nje na­si­lja, omla­din­ski ak­ti­vi­zam – ka­že Vu­jo­vić.


Dug put

Vu­jo­vić sma­tra da je pred Cr­nom Go­rom dug put ka­da je u pi­ta­nju po­što­va­nje ljud­skih pra­va, uzi­ma­ju­ći u ob­zir da čak 83 od­sto gra­đa­na sma­tra da tra­di­ci­ju ne tre­ba do­vo­di­ti u pi­ta­nje, a da se tek u sva­kom de­se­tom do­ma­ćin­stvu u Cr­noj Go­ri kuć­ne oba­ve­ze di­je­le me­đu od­ra­slim uku­ća­ni­ma.
– Va­žno je i po­di­za­nje in­for­mi­sa­no­sti gra­đa­na o LGBT iden­ti­te­ti­ma. Na­še is­tra­ži­va­nje iz av­gu­sta je po­ka­za­lo da ve­ći­na gra­đa­na Cr­ne Go­re, 87 od­sto, na­vo­di da ne po­zna­je ni­ko­ga ko je gej ili le­zbej­ka. Me­đu oni­ma ko­ji po­zna­ju ne­kog pri­pad­ni­ka LGBT po­pu­la­ci­je sa­mo 13 od­sto njih je tu in­for­ma­ci­ju sa­zna­lo ta­ko što im je ta oso­ba to lič­no sa­op­šti­la. Oni ko­ji ne­ko­ga lič­no po­zna­ju ima­ju po­zi­tiv­ni­je sta­vo­ve o LGBT po­pu­la­ci­ji. Slič­no je kad su u pi­ta­nju Ro­mi. Mno­gi lju­di su od­ra­sli na ra­si­zmu, na pri­ča­ma da će ih od­ve­sti Rom­ki­nja ako ne bu­du slu­ša­li ro­di­te­lje, i mo­ra­ju se iz­bo­ri­ti sa svo­jim pred­ra­su­da­ma. So­ci­jal­na dis­tan­ca pre­ma ovoj po­pu­la­ci­ji i da­lje je dra­stič­na i tu naj­vi­še na­de po­la­žem u obra­zov­ni si­stem, po­seb­no u vr­ti­će i osnov­ne ško­le u ko­ji­ma se po­ve­ća­va broj dje­ce rom­ske na­ci­o­nal­no­sti. Cr­na Go­ra svo­je za­ko­ne mo­ra da spro­vo­di u pu­nom ka­pa­ci­te­tu. A za­ko­ni sve jed­na­ko šti­te od dis­ki­mi­na­ci­je – is­ti­če ona.