Ro­žaj­ka Sa­ne­la Hon­sić na­ja­vi­la je da će svo­je če­tvo­ro ma­lo­ljet­ne dje­ce osta­vi­ti na sta­ra­nje Cen­tru za so­ci­jal­ni rad ili po­li­ci­ji, s ob­zi­rom da zbog te­ške bo­le­sti i si­ro­ma­štva ni­je u sta­nju da se sa­ma sta­ra o nji­ma. Njen su­prug Ze­ća Ho­nsić na­la­zi se na od­slu­že­nju za­tvor­ske ka­zne, a Sa­ne­la sa ma­li­ša­ni­ma ži­vi u bi­je­di i si­ro­ma­štvu.
Hon­si­će­va je ka­za­la za „Dan” da ni­je u sta­nju da se bri­ne o dje­ci i da pla­ni­ra da ih osta­vi Cen­tru za so­ci­jal­ni rad ili po­li­ci­ji.
– Po­ku­ša­va­la sam vi­še pu­ta da od­ve­dem dje­cu u Cen­tar za so­ci­jal­ni rad, jer ni­je­sam u sta­nju da se o nji­ma sta­ram sa­ma, bez su­pru­ga ko­ji je u za­tvo­ru. Ja sam ne­spo­sob­na i bo­le­sna, i imam ve­li­kih pro­ble­ma. Oni ne­će sa mnom u Ro­ža­je, i ka­da im to po­me­nem, oni se tre­su i pla­ču. Ne mo­gu ni da se li­je­čim, sa­mo mi pre­o­sta­je da umrem. Naj­bo­lje bi bi­lo da me ne­ma, jer ova­kav ži­vot je ne­mo­guć. Su­prug je sva­kog mje­se­ca vo­dio dje­cu u Pod­go­ri­cu na li­je­če­nje, a sa­da smo osta­li bez iče­ga i pla­šim se za nji­ho­vu sud­bi­nu – na­vo­di Sa­ne­la kroz plač.
Njoj je pre­kju­če po­zli­lo u ku­ći u pla­nin­skom se­lu Hon­si­će. Eki­pa Hit­ne po­mo­ći sti­gla je do nje­nog do­ma, za­hva­lju­ju­ći in­ter­ven­ci­ji pri­pad­ni­ka Slu­žbe za­šti­te. Bo­le­sni­ci je na li­ce mje­sta uka­za­na po­moć i uklju­če­na te­ra­pi­ja. Iz Hit­ne slu­žbe za „Dan“ je sa­op­šte­no da su pa­ci­jent­ki­nji pred­lo­ži­li bol­nič­ko li­je­če­nje, ali je ona to od­bi­la.
– Pa­ci­jent­ki­nja se ža­li­la da je po­vra­ća­la krv, jer ima ci­ste na je­tri, ali je od­bi­la li­je­če­nje. Ka­že da ne­ma ko­me da osta­vi dje­cu i sto­ku. Mi smo joj osta­vi­li rok do ve­če­ri, uko­li­ko se pre­do­mi­sli da do­đe­mo po nju i pre­ve­ze­mo je do Do­ma zdra­vlja, ali se ona vi­še ni­je ja­vlja­la – ka­za­li su za „Dan“ u Hit­noj slu­žbi u Ro­ža­ja­ma.
Pre­ma ri­je­či­ma Nu­ra­di­na Ago­vi­ća, ru­ko­vo­di­o­ca Slu­žbe za­šti­te, nji­ho­va eki­pa je pro­bi­la put u du­ži­ni od oko po­la ki­lo­me­tra ko­ji je bio u pot­pu­no­sti ne­pro­ho­dan, da bi eki­pa Hit­ne po­mo­ći uka­za­la po­moć bo­le­sni­ci.
– Od­mah po sa­zna­nju da je Hon­si­će­voj ugro­žen ži­vot, mi smo se upu­ti­li na te­ren i re­la­tiv­no br­zo uspje­li da pro­bi­je­mo put od cen­tra se­la do ku­će Hon­si­će­ve. Kon­sta­to­va­li smo da ova po­ro­di­ca ži­vi u iz­u­zet­no te­škom si­ro­ma­štvu i da od hra­ne ima­ju sa­mo oko pe­de­se­tak ki­lo­gra­ma bra­šna. Alar­mi­ra­li smo lo­kal­nu upra­vu ko­ja je upu­ti­la in­ter­vent­nu po­moć u na­mir­ni­ca­ma. Pro­blem je bio što je tem­pe­ra­tu­ra bi­la oko 25 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa is­pod nu­le, usled če­ga nam je ne­ko­li­ko pu­ta mr­znu­la pum­pa za vo­du na vo­zi­li­ma. Ali i po­red tih pro­ble­ma, uspje­li smo da ri­je­ši­mo ovu si­tu­a­ci­ju – ka­zao je Ago­vić.
Sa­ne­lin su­prug Ze­ća Hon­sić na­la­zi se na iz­dr­ža­va­nju za­tvor­ske ka­zne od če­ti­ri mje­se­ca zbog kri­vič­nog dje­la na­si­lje u ši­roj po­ro­di­ci. Zbog ne­sre­đe­nih po­ro­dič­nih od­no­sa u ši­roj fa­mi­li­ji i sko­ro sva­ko­dnev­nih tra­u­ma ko­je pre­ži­vlja­va­ju, če­tvo­ro dje­ce se li­je­či u pod­go­rič­kom Kli­nič­kom cen­tru. Zbog istih pro­ble­ma na­ru­še­no je i Sa­ne­li­no psi­hič­ko zdra­vlje. Ova po­ro­di­ca ži­vi od mi­ni­mal­ne pen­zi­je u ne­hu­ma­nim uslo­vi­ma i u ne­u­slov­nom pro­sto­ru, pa im je hit­no po­treb­na po­moć u hra­ni, odje­ći, obu­ći, po­kuć­stvu i li­je­če­nju.
U Cen­tru za so­ci­jal­ni rad ka­žu da su Hon­si­će­voj po­mo­gli sa sto eura i da će joj bi­ti uru­čen i pa­ket sa osnov­nim ži­vot­nim na­mir­ni­ca­ma. Na pi­ta­nje ko bi tre­ba­lo da se bri­ne o dje­ci u ova­kvim uslo­vi­ma, di­rek­tor Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Ka­dri­ja Ago­vić ka­že da su na­pi­sa­li anam­ne­zu o svim čla­no­vi­ma po­ro­di­ce Hon­sić, ko­ju su upu­ti­li Upra­vi za­tvo­ra.
– Oba­vi­je­sti­li smo Upra­vu za­tvo­ra o zdrav­stve­nom sta­nju če­tvo­ro ma­li­ša­na i da Sa­ne­la Hon­sić ni­je spo­sob­na da vo­di ra­ču­na o nji­ma. Da li će Hon­sić bi­ti oslo­bo­đen ili ne, to mi ne zna­mo. Ova po­ro­di­ca ima pen­zi­ju od 200 eura, ali su dje­ca is­tra­u­mi­ra­na i sa te­škim psi­hič­kim po­re­me­ća­ji­ma. I nji­ho­va maj­ka je is­tra­u­mi­ra­na i ne mo­že da se sta­ra o dje­ci, ko­ja ži­ve u ka­ta­stro­fal­nim uslo­vi­ma, jer se od ne­či­sto­će i za­pu­šte­no­sti i ne­re­da u tu ku­ću ne mo­že ući – do­dao je on.V.Ra.


Ne­ko mo­ra po­kre­nu­ti po­stu­pak

Ago­vić je po­ja­snio da Cen­tar za so­ci­jal­ni rad ne mo­že da re­a­gu­je po pi­ta­nju sme­šta­ja dje­ce u ne­ku usta­no­vu, jer ima­ju oba ro­di­te­lja.
– Me­đu­tim, po­stu­pak se mo­že po­kre­nu­ti ka­ko bi psi­hi­ja­tar i psi­ho­log utvr­di­li ne­spo­sob­nost maj­ke. Po­stu­pak mo­že po­kre­nu­ti ne­ko od čla­no­va nje­ne rod­bi­ne. Za­htjev se pre­da­je Cen­tru za so­ci­jal­ni rad, a mi će­mo ga po­tom pro­sli­je­di­ti mi­ni­star­stvu na od­lu­či­va­nje – ka­zao je Ago­vić.