I po­red to­ga što joj je, na­kon ra­stan­ka od biv­šeg su­pru­ga, pra­vo­sna­žnom pre­su­dom po­vje­re­no dvo­je dje­ce, Ro­žaj­ka Al­me­di­na Mu­rić tvr­di da već de­vet mje­se­ci ni­je vi­dje­la sta­ri­ju kćer­ku.
Na­i­me, Osnov­ni sud u Ro­ža­ja­ma je u mar­tu ove go­di­ne do­nio pra­vo­sna­žnu pre­su­du, ko­ju je po­tvr­dio Vi­ši sud, da se Al­me­di­ni po­vje­ra­va­ju kćer­ke M.K. i A.K.
– Na­kon što je do­ni­je­ta pre­su­da po­čeo je i moj hod po mu­ka­ma, jer sva­ki po­ku­šaj da vi­dim di­je­te bio je bez­u­spje­šan. Pre­ko Cen­tra za so­ci­jal­ni rad po­ku­ša­la sam da ostva­rim ono što je pre­su­dom do­ne­se­no, ali po­ro­di­ca biv­šeg part­ne­ra sva­ki put is­ce­ni­ra do­ga­đa­je ko­ji za dje­voj­či­cu pred­sta­vlja­ju pa­nič­nu si­tu­a­ci­ju, usled če­ga od­bi­ja da me vi­di ili po­đe sa mnom – tvr­di Mu­ri­će­va.
Na­kon ra­stan­ka sa biv­šim part­ne­rom, Al­me­di­na Mu­rić je na­sta­vi­la da ži­vi sa kćer­ka­ma.
– Na­kon sa­mo ne­ko­li­ko da­na biv­ši su­prug je za­tra­žio da mu pre­dam sta­ri­je di­je­te na ne­ko­li­ko sa­ti uz obe­ća­nje da će mi ga vra­ti­ti. Me­đu­tim, od ta­da je pro­šlo de­vet mje­se­ci, a ja sam je vi­dje­la sve­ga dva pu­ta na ne­ko­li­ko mi­nu­ta. On po­vre­me­no bo­ra­vi u ino­stran­stvu i di­je­te osta­vlja na ču­va­nje ro­di­te­lji­ma. Jed­nom sam je vi­dje­la u nji­ho­voj ku­ći po­sred­stvom Cen­tra za so­ci­jal­ni rad i još jed­nom u toj usta­no­vi. Za tih ne­ko­li­ko mi­nu­ta, pri­mi­je­ti­la sam da je di­je­te pre­pla­še­no i is­tra­u­mi­ra­no i od­bi­ja­lo je da mi pri­đe, što do­volj­no go­vo­ri o to­me da oni sve či­ne ka­ko bi je od­bi­li od me­ne. S dru­ge stra­ne, biv­ši su­prug i nje­go­va po­ro­di­ca ne že­le ni da ču­ju za A.K., jer za sve ovo vri­je­me ni­su iz­ra­zi­li že­lju da je vi­de – ka­za­la je Mu­ri­će­va.
Do­da­la je da je oče­ki­va­la da će pro­blem bi­ti ri­je­šen pro­šle sed­mi­ce ka­da je u su­du odr­ža­no ro­či­šte i ras­pra­va, jer je ri­ječ o hit­nom spo­ru.
– Ro­či­šte je od­lo­že­no za 30. sep­tem­bar, ka­ko bi na­vod­no pri­ba­vi­li po­dat­ke da li je po­ku­ša­no iz­vr­še­nje pre­su­de. Moj advo­kat se pro­ti­vio, jer to sma­tra neo­prav­da­nim, s ob­zi­rom na to da sud ima pra­vo­sna­žnu pre­su­du, pa je sva­ko iz­vo­đe­nje do­ka­za ire­le­vant­no – ka­za­la je Mu­ri­će­va, is­ti­ču­ći da joj ni­je ja­sno zbog če­ga se po­stu­pak mje­se­ci­ma odu­go­vla­či.
Advo­kat Mu­ri­će­ve Ve­li­ja Mu­rić sma­tra da je u ovom slu­ča­ju ili ri­ječ o od­su­stvu do­bre vo­lje, ili je u pi­ta­nju „prav­no ne­sna­la­že­nje” da se ri­je­ši ovaj pro­blem, te da ne­ma na­či­na da se pre­su­da re­a­li­zu­je.
– Slu­čaj Al­me­di­ne Mu­rić je, po mom du­bo­kom uvje­re­nju, ka­rak­te­ri­sti­čan pri­mjer ne­mo­ći dr­ža­ve. U Cen­tar za so­ci­jal­ni rad go­vo­re da ni­su ovla­šće­ni da pre­da­ju di­je­te maj­ci iako su svje­sni pra­vo­sna­žno­sti pre­su­de i in­te­re­sa dje­te­ta. ODT se ne sna­la­zi u po­stu­pa­nju po kri­vič­noj pri­ja­vi maj­ke pro­tiv biv­šeg su­pru­ga, sve­kra i sve­kr­ve, jer po­red evi­dent­nog po­sto­ja­nja kri­vič­nog dje­la, od­u­zi­ma­nje dje­te­ta, ne pred­u­zi­ma ni­jed­nu dje­lo­tvor­nu rad­nju da se to KD spri­je­či. Umje­sto to­ga po­zi­va psi­ho­lo­ge da utvr­de že­lju dje­te­ta da li će bi­ti kod oca ili maj­ke, iako je za­kon pro­pi­sao da se tek na­kon 10 go­di­na ži­vo­ta mo­že is­po­što­va­ti dje­te­to­va že­lja. S ob­zi­rom na to da je ri­ječ o lo­šoj in­dok­tri­na­ci­ji dje­te­ta, ko­ja pro­iz­vo­di štet­ne po­sle­di­ce po nje­go­vu psi­hu, ni­je te­ško na­go­vo­ri­ti ga da će mu maj­ka na­ni­je­ti zlo – sma­tra Mu­rić, is­ti­ču­ći da je biv­ša do­mo­vi­na nje­go­ve kli­jent­ki­nje na su­du po­ku­ša­la da do­ka­že da je naj­bo­lje rje­še­nje da se o dje­te­tu sta­ra­ju ro­di­te­lji nje­nog biv­šeg part­ne­ra – za­klju­čio je Mu­rić.V.Ra.


Otac tvr­di da dje­voj­či­ca ne­će da ži­vi s maj­kom

Otac dje­te­ta E.K. ni­je že­lio da ko­men­ta­ri­še op­tu­žbe biv­še su­pru­ge. Na na­še pi­ta­nje za­što ne po­stu­pi po sud­skoj pre­su­di i pre­da di­je­te maj­ci, od­go­vo­rio je da dje­voj­či­ca ne­će da ži­vi sa maj­kom.
– Ja ne mo­gu da na­go­vo­rim di­je­te da ži­vi sa maj­kom kad ono to ne­će – tvr­di E.K.


Di­je­te naj­ve­ća žr­tva

U Cen­tru za so­ci­jal­ni rad Ro­ža­je ka­žu da po no­vom Za­ko­nu o bra­ku i po­ro­di­ci ova usta­no­va ne ure­đu­je po­ro­dič­ne pro­ble­me ne­go je to stvar su­da.
– Mi smo da­li struč­no mi­šlje­nje i na­laz, pre­su­da je do­ni­je­ta i mo­ra je re­a­li­zo­va­ti Osnov­ni sud. Na­ša nad­le­žnost je da po­sre­du­je­mo iz­me­đu kon­fron­ti­ra­nih stra­na i mi smo ne­ko­li­ko pu­ta upri­li­či­li su­sret maj­ke i dje­te­ta. Me­đu­tim, di­je­te je is­kon­stru­i­sa­no i zlo­u­po­tri­je­blje­no od stra­ne pri­mar­ne po­ro­di­ce oca, či­me je u ci­je­loj pri­či po­sta­lo naj­ve­ća žr­tva. Naš je stav da se di­je­te pre­da maj­ci. Da­kle, in­te­res je da se­stre bu­du za­jed­no. Ov­dje se ra­di o op­struk­ci­ji jed­ne stra­ne i zlo­u­po­tre­bi dje­te­ta i su­spen­do­va­nju svih pra­va maj­ke da vr­ši ro­di­telj­sko sta­ra­nje ona­ko ka­ko je naš struč­ni tim pred­lo­žio u po­stup­ku. Ne­ka se ni­ko ne va­di na Cen­tar za so­ci­jal­ni rad, jer mi smo me­di­ja­to­ri u po­sre­do­va­nju i za nas je ne­ra­zu­mljiv ova­kav pro­ces ko­ji tra­je pre­du­go. Dok svi pe­ru ru­ke od od­go­vor­no­sti, maj­ka mo­že da tra­ži psi­ho­lo­ško vje­šta­če­nje dje­te­ta, jer, pre­ma na­šem mi­šlje­nju, ono je za­i­sta is­kon­stru­i­sa­no – ka­zao je Esad Plu­nac, pe­da­gog u Cen­tru za so­ci­jal­ni rad.