Za se­dam mje­se­ci u Cr­noj Go­ri 3.063 gra­đa­ni­na ise­li­la su se iz gra­do­va u ko­ji­ma su ži­vje­li, po­ka­zu­ju po­da­ci MON­STAT-a. Po­re­đe­nja ra­di, to zna­či da je broj sta­nov­ni­ka ko­ji su mi­gri­ra­li unu­tar gra­ni­ca Cr­ne Go­re pri­bli­žan ukup­nom bro­ju gra­đa­na Plu­ži­na, gdje ži­vi oko 3.200 li­ca, a čak za oko 1.000 vi­še ne­go što Šav­nik ima ži­te­lja.
U 2016. je na­sta­vljen ra­ni­ji trend ma­sov­nog ise­lja­va­nja sa sje­ve­ra, oda­kle je oti­šlo 1.250 sta­nov­ni­ka. Naj­vi­še sta­nov­ni­ka je na­pu­sti­lo Bi­je­lo Po­lje – 341, Be­ra­ne – 230, Plje­vlja – 163, Ro­ža­je – 118, Plav – 80, Ko­la­šin – 75, Moj­ko­vac – 62, An­dri­je­vi­cu – 54, Plu­ži­ne – 44, Ža­bljak – 40, Šav­nik – 30, Pet­nji­cu de­vet i Gu­si­nje če­ti­ri. Uz kon­stan­tan ne­ga­tiv­ni pri­rod­ni pri­ra­štaj, sa sje­ve­ra se kon­stant­no i ise­lja­va sta­nov­ni­štvo.
Na dru­goj stra­ni, na­sta­vlja se trend po­ve­ća­nja bro­ja sta­nov­ni­ka Pod­go­ri­ce, gdje se do­se­li­lo 1.166 gra­đa­na.
Li­der Rad­nič­ke par­ti­je Jan­ko Vu­či­nić u iz­ja­vi za „Dan” ocje­nju­je da je sje­ver re­gi­ja ko­ja za­hva­lju­ju­ći „od­na­ro­đe­noj i kri­mi­nal­noj vla­sti, po­la­ko po­sta­je pust kraj”. On is­ti­če da bes­per­spek­tiv­nost tog kra­ja tje­ra lju­de da mi­gri­ra­ju ka Pod­go­ri­ci ili Pri­mor­ju, a ni­je­su ri­jet­ki ni oni ko­ji idu u ino­stran­stvo.
– Uz bi­je­lu ku­gu i mi­gra­ci­je pla­šim se da će­mo, ka­ko je kre­nu­lo, usko­ro pri­ča­ti da ima­mo jed­nu ci­je­lu re­gi­ju ko­ja je po­sta­la pu­sti­nja. I sa­da su na sje­ve­ru uglav­nom sta­rač­ka do­ma­ćin­stva, omla­di­na bje­ži. Upr­kos svim po­ten­ci­ja­li­ma sje­ve­ra, taj kraj je naj­si­ro­ma­šni­ji, a ak­tu­el­na vlast ne či­ni ni­šta da se si­tu­a­ci­ja pro­mi­je­ni. Na­pro­tiv, nji­ma od­go­va­ra­ju jad i bi­je­da – oci­je­nio je Vu­či­nić, is­ti­ču­ći da se na­da da će se si­tu­a­ci­ja na­kon 16. ok­to­bra pro­mi­je­ni­ti i da će gra­đa­ni ko­nač­no iza­bra­ti vlast ko­ja će bri­nu­ti o na­ro­du, a ne o taj­ku­ni­ma.
U Uni­ji slo­bod­nih sin­di­ka­ta (USSCG) sma­tra­ju da upr­kos stra­te­gi­ja­ma i pla­no­vi­ma da se sje­ver eko­nom­ski oja­ča, re­zul­ta­ti iz­o­sta­ju. Pre­ma ocje­ni pred­stav­ni­ka te rad­nič­ke or­ga­ni­za­ci­je, ni­ko ni­je re­a­go­vao i šti­tio in­du­strij­ska po­stro­je­nja u tom di­je­lu dr­ža­ve, ko­ja su po­sli­je ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja po­sta­la ru­i­ne.
– Sve je pro­pa­lo, uni­šte­no, a pri­va­ti­za­ci­je su iz­gle­da bi­le ja­ko „uspje­šne”. Vla­da sa­da ima ne­ke ko­zme­tič­ke ak­tiv­no­sti, ko­je tre­ba da iz­gle­da­ju kao da se ne­što ra­di, a u su­šti­ni taj kraj pro­pa­da. Na sje­ve­ru je naj­vi­še ko­ri­sni­ka so­ci­jal­nih da­va­nja, to vam je ja­san po­ka­za­telj ko­li­ko su bi­le uspje­šne stra­te­gi­je ko­je su spro­vo­đe­ne za taj kraj. Ne­ka se ni­ko ne ču­di što se lju­di se­le, to je nor­mal­na po­ja­va. Ka­da je ne­ki kraj na eko­nom­skom iz­di­sa­ju ne mo­že­mo oče­ki­va­ti da lju­di osta­ju u nje­mu, od ne­čeg se mo­ža ži­vje­ti – po­ru­ču­je Alek­sa Ma­ro­je­vić, re­gi­o­nal­ni ko­or­di­na­tor USSCG.
Ma­ro­je­vić ocje­nju­je da je ise­lja­va­nje pro­iz­vod eko­nom­skih pri­li­ka. Sma­tra da lju­di pri­hva­ta­ju bi­lo ka­kvav po­sao u Po­go­ri­ci ili na ju­gu ne bi li ima­li ne­ki pri­hod.
– Ka­da bi se na sje­ve­ru otva­ra­la no­va rad­na mje­sta, ne bi bi­lo ni mi­gra­ci­ja ni bi­je­le ku­ge. Ba­rem ne u ovom obi­mu ko­ji je ak­tu­e­lan sa­da – ka­zao je on.
M.S.


Sa­mo pra­zna obe­ća­nja

Član pred­sjed­ni­štva De­mo­kra­ta Da­ni­jel Adžić oci­je­nio je za „Dan” da su jef­ti­no pod­mi­ći­va­nje gra­đa­na i pra­zna obe­ća­nja da će se si­tu­a­ci­ja po­kre­nu­ti sa mr­tve tač­ke sve što je vlast či­ni­la za gra­đa­ne sje­ve­ra.
– Svih ovih go­di­na ko­li­ko su na vla­sti, ni­šta kon­kret­no ni­je­su uči­ni­li da ko­nač­no oži­ve ovu re­gi­ju. Ogro­man po­ten­ci­jal i pri­rod­ni re­sur­si ko­je sje­ver po­sje­du­je mo­gu bi­ti zna­čaj­ni za opo­ra­vak či­ta­ve dr­ža­ve. Na ja­ča­nju i pro­mo­vi­sa­nju tu­ri­zma ni­šta se ne ra­di. Po­gre­šne pri­va­ti­za­ci­je su za­da­le te­žak uda­rac op­šti­na­ma i biv­šim rad­ni­ci­ma. Sa­mo u Bi­je­lom Po­lju u pri­vre­di je ne­ka­da bi­lo za­po­sle­no pre­ko de­set hi­lja­da rad­ni­ka, dok ih sa­da ne­ma ni sto­ti­nu. Pri­mje­ri po­gre­šne i ne­do­ma­ćin­ske po­li­ti­ke su fa­bri­ka mi­ne­ral­ne vo­de „Ra­da” iz Bi­je­log Po­lja i Vu­nar­ski kom­bi­nat. Umje­sto da iz­vo­zi­mo mi­ne­ral­nu vo­du, vlast, iz nji­ma po­zna­tih raz­lo­ga, for­si­ra uvoz pro­iz­vo­da lo­ši­jeg kva­li­te­ta iz su­sjed­nih dr­ža­va i ta­ko spre­ča­va da „Ra­da” bu­de za­stu­plje­na čak i na do­ma­ćem tr­ži­štu – na­veo je on.