Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma pro­šle go­di­ne je u na­ci­o­nal­nim par­ko­vi­ma re­gi­stro­va­lo 57 slu­ča­je­va ne­le­gal­ne grad­nje. Naj­ve­ći broj de­va­sta­ci­ja za­šti­će­nih pod­ruč­ja za­bi­lje­žen je u Na­ci­o­nal­nom par­ku Ska­dar­sko je­ze­ro.
– U Na­ci­o­nal­nom par­ku (NP) Ska­dar­sko je­ze­ro evi­den­ti­ra­na su 42 slu­ča­ja ne­le­gal­ne grad­nje, a ra­di se o objek­ti­ma sa­gra­đe­nim od čvr­stih ma­te­ri­ja­la, na­do­grad­nji već po­sto­je­ćih, po­sta­vlja­nju pri­vre­me­nih obje­ka­ta i eks­plo­a­ta­ci­ji pi­je­ska. Svi evi­den­ti­ra­ni slu­ča­je­vi bes­prav­ne grad­nje ili dru­gih ob­li­ka de­va­sta­ci­je pro­sto­ra su pro­ce­su­i­ra­ni Upra­vi za in­spek­cij­ski nad­zor na da­lje po­stu­pa­nje i od­lu­či­va­nje – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju o sta­nju ure­đe­nja pro­sto­ra za 2015. go­di­nu ko­ji je ve­ri­fi­ko­va­la Vla­da.
U NP Bi­o­grad­ska go­ra evi­den­ti­ra­no je pet pro­tiv­prav­nih rad­nji – i to če­ti­ri ne­do­zvo­lje­ne sje­če, po­sta­vlja­nje in­fo-ta­bli u ka­tu­nu Do­lo­vi La­le­vi­ća, ko­je se od­no­se na pro­mo­ci­ju pro­iz­vo­da do­ma­će ra­di­no­sti. U NP Dur­mi­tor za­bi­lje­že­na su dva slu­ča­ja ne­le­gal­ne grad­nje, če­ti­ri de­va­sta­ci­je i uzur­pa­ci­je ze­mlji­šta, a pro­ce­su­i­ra­na su i tri slu­ča­ja po­sta­vlja­nja štan­do­va za pro­da­ju bez odo­bre­nja.
U NP Lov­ćen ni­je evi­den­ti­ran ni­je­dan slu­čaj di­vlje grad­nje.
U Cr­noj Go­ri ne­ma tač­nih po­da­ta­ka ko­li­ko je po­sled­njih de­ce­ni­ja iz­gra­đe­no ne­le­gal­nih obje­ka­ta – po­čev od ba­ra­ka u pod­go­rič­kom na­se­lju Ko­nik do ho­te­la u sta­rom gra­du Bu­dve, vi­ken­di­ca na Adi Bo­ja­ni i u na­ci­o­nal­nim par­ko­vi­ma, a iz NVO sek­to­ra ocje­nju­ju da je gra­dio ko je sti­gao. Upo­zo­ra­va se da su gra­ni­ce za­šti­će­nih pod­ruč­ja, pri­je sve­ga Dur­mi­to­ra, mi­je­nja­ne za sto­ti­ne hek­ta­ra zbog di­vlje grad­nje, gdje je oko 400 obje­ka­ta sa­gra­đe­nih na di­vlje.
Di­rek­tor Eko­lo­škog po­kre­ta „Ozon” Alek­san­dar Pe­ro­vić u iz­ja­vi za „Dan” ocje­nju­je da je ne­le­gal­na grad­nja u na­ci­o­nal­nim par­ko­vi­ma naj­bo­lja po­tvr­da lo­še po­li­ti­ke u obla­sti upra­vlja­nja pro­sto­rom, po če­mu smo, na­ža­lost, „li­de­ri u re­gi­o­nu”.
– Ne­shva­tlji­vo je da još ima­mo ta­ko iz­ra­žen trend di­vlje grad­nje, jer je broj ne­le­gal­no po­dig­nu­tih obje­ka­ta u za­šti­će­noj zo­ni za ova­ko ma­li si­stem za­i­sta zna­ča­jan. Ne­e­fi­ka­sna po­li­ti­ka u di­je­lu sank­ci­o­ni­sa­nja pre­kr­ši­o­ca za­ko­na još je je­dan uzroč­no-po­sle­dič­ni mo­me­nat, pa i tu pre­po­zna­je­mo pro­stor za una­pre­đe­nje in­spek­cij­skog i ra­da pra­vo­sud­nih or­ga­na – ka­že Pe­ro­vić.
On sma­tra da Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma ni­je jav­nim po­li­ti­ka­ma i za­konskm okvi­rom da­lo od­go­va­ra­ju­ću re­ak­ci­ju na iz­ra­žen pro­blem ne­le­gal­ne grad­nje, na­ro­či­to u zo­na­ma kao što su na­ci­o­nal­ni par­ko­vi ili cr­no­gor­ska oba­la.
– Tu na­ro­či­to mi­slim na od­la­ga­nja ru­še­nja, što je pre­kr­ši­o­ci­ma za­ko­na za­pra­vo bi­lo ze­le­no svje­tlo za da­lje de­va­sti­ra­nje pro­sto­ra. Ima­ju­ći u vi­du po­ten­ci­jal u kon­tek­stu eko­nom­ske va­o­ri­za­ci­je na­ci­o­nalnm par­ko­vi­ma se ni­je da­la do­volj­na si­stem­ska i in­sti­tu­ci­o­nal­na po­dr­ška, već je do­zvo­ljen eko- kri­mi­nal, ka­ko u kon­tek­stu ne­plan­ske grad­nje i de­va­sta­ci­je pro­sto­ra, ta­ko i u di­je­lu ne­le­gal­ne sje­če, kri­vo­lo­va i mno­gih po­ve­za­nih ne­za­ko­ni­tih rad­nji, što uka­zu­je na or­ga­ni­zo­va­no dje­lo­va­nje i osta­vlja pro­stor za is­pi­ti­va­nje ko­rup­tiv­nih rad­nji i po­ve­za­nost sa po­je­din­ci­ma na od­go­vor­nim mje­sti­ma – is­ti­če Pe­ro­vić.
Na­ža­lost, ka­ko po­ja­šnja­va, ni u ovom di­je­lu pra­vo­sud­ni or­ga­ni ne po­ka­zu­ju ve­li­ku za­in­te­re­so­va­nost.
– Na­da­mo se da će usko­ro i pro­ble­mi­ma u na­ci­o­nal­nim par­ko­vi­ma bi­ti da­ta po­treb­na pa­žnja tu­ži­la­štva, jer ima­ju­ći u vi­du ustav­no opre­dje­lje­nje eko­lo­ške dr­ža­ve, pa i pro­ces evrop­skih in­te­gra­ci­ja i pri­pre­ma za otva­ra­nje po­gla­vlja 27, sva­ka­ko da za ta­ko ne­što po­sto­ji po­tre­ba – po­ru­ču­je Pe­ro­vić.
Di­rek­tor NVO Cen­tar za raz­voj Dur­mi­to­ra Dar­ko Sti­je­po­vić sma­tra da je pro­blem di­vlje grad­nje u na­ci­o­nal­nim par­ko­vi­ma po­sle­di­ca ko­rup­ci­je na dr­žav­nom i lo­kal­nom ni­vou.
– Di­vljom grad­njom u na­ci­o­nal­nim par­ko­vi­ma na­ru­ša­va­ju se naj­ljep­ši seg­men­ti za­šti­će­nih pod­ruč­ja. Na taj na­čin se de­va­sti­ra sve ono što je pri­ro­da stva­ra­la mi­le­ni­ju­mi­ma, ali i lo­kal­no sta­nov­ni­štvo ču­va­lo. Pro­blem je u po­hlep­nim po­je­din­ci­ma ko­ji do­la­ze iz dru­gih kra­je­va i že­le da pro­fi­ti­ra­ju na na­šem bo­gat­stvu, a na­ši do­no­si­o­ci od­lu­ka im sve to omo­gu­ća­va­ju – upo­zo­ra­va Sti­je­po­vić.
On je is­ta­kao da je kri­mi­nal i odo­bri­ti grad­nju u na­ci­o­nal­nim par­ko­vi­ma.
– Na Cr­nom je­ze­ru ima­te re­sto­ran ko­ji ima gra­đe­vin­sku do­zvo­lu. To je pre­se­dan – usred jed­nog pri­rod­nog re­zer­va­ta ima­te jed­no ču­do­vi­šte, ali sve je ja­sno ka­da se ima u vi­du da ne­ko tu ostva­ru­je pro­fit – is­ta­kao je Sti­je­po­vić.
M.S.


Pro­go­ne na­rod, šti­te moć­ni­ke

Dar­ko Sti­je­po­vić is­ti­če da na Dur­mi­to­ru, ali i u dru­gim na­ci­o­nal­nim par­ko­vi­ma vi­ken­di­ce i po­slov­ne objek­te gra­de li­ca bli­ska vla­sti.
– Lo­kal­no sta­nov­ni­štvo ko­je tu ži­vi go­di­na­ma se pro­go­ni. Nad njim se de­mon­stri­ra si­la ka­da po­ku­ša­ju da na­pra­ve ko­li­bu ka­ko bi ri­je­ši­li stam­be­no pi­ta­nje, dok sa dru­ge stra­ne ni­ču vi­ken­di­ce po­je­di­na­ca bli­skih vla­sti­ma, ko­je ni­ko ne di­ra i ko­ji­ma se sve le­ga­li­zu­je iako su de­va­sti­ra­li pro­stor – is­ta­kao je on.


Uzur­pa­to­re ohra­bru­je ne­rad in­spek­ci­ja

Di­rek­to­ri­ca NVO Grin ho­um Na­ta­ša Ko­va­če­vić ocje­nju­je za dan da je di­vlja grad­nja u na­ci­o­nal­nim par­ko­vi­ma otvo­re­no i smi­šlje­no kr­še­nje za­ko­na, gdje se u jed­noj zo­ni ja­sne in­di­vi­du­al­ne krivč­ne od­go­vor­no­sti se­lek­tiv­no pri­mje­nju­je za­kon. Ona is­ti­če da su po­či­ni­o­ci ohra­bre­ni ne­do­stat­kom in­spek­cij­skog nad­zo­ra, lo­šim lo­kal­nim upra­vlja­njem, pri če­mu me­ha­ni­zmi za­šti­te iz plan­skih do­ku­me­na­ta za za­šti­će­na pod­ruč­ja ne­ma­ju sna­žna upo­ri­šta u za­ko­nu.
– Svje­do­ci smo jed­ne du­go­go­di­šnje i ne­pri­mje­re­ne de­va­sta­ci­je. NP Dur­mi­tor se is­klju­ču­je i mi­je­nja zbog de­va­sta­ci­ja ko­je su na­sta­le bes­prav­nim ljud­skim dje­lo­va­njem kao što su sti­hij­ska ur­ba­ni­za­ci­ja, bes­prav­na grad­nja vi­ken­di­ca, ku­ća, vi­la i dru­gih pra­te­ćih obje­ka­ta. Pre­dlog Za­ko­na o le­ga­li­za­ci­ji obje­ka­ta če­ka već tri go­di­ne da bu­de usvo­jen, uka­zu­ju­ći na oči­gled­nu či­nje­ni­cu da in­te­re­sni lo­bi­ji vr­še jak uti­caj da se pi­ta­nje di­vlje grad­nje ne ri­je­ši - sma­tra Ko­va­če­vić. Ona is­ti­če da dr­ža­va sve ma­nje či­ni za na­ci­o­nal­ne par­ko­ve ko­ji su pre­tvo­re­ni u pri­vred­na dru­štva, či­me su se i ula­ga­nja iz dr­žav­nog bu­dže­ta za za­šti­tu pri­rod­nih jav­nih do­ba­ra sve­la na mi­ni­mum. Ko­va­če­vić upo­zo­ra­va da se u par­ko­ve sve ma­nje ula­že.
– Ova­kva prak­sa ni­je za­bi­lje­že­na ni­gdje u Evro­pi i dr­ža­va mo­ra pre­u­ze­ti od­go­vor­nost za obez­bje­đi­va­nje si­gur­ne i ne­pre­kid­ne za­šti­te jav­nog do­bra - po­ru­ču­je Ko­va­če­vić.