Po­ro­di­ca ubi­je­nog Go­ra­na Pe­jo­vi­ća ne­za­do­volj­na je od­no­som dr­žav­nih or­ga­na u is­tra­zi o ovom zlo­či­nu. Go­ra­no­va maj­ka Stan­ka ka­že da za po­ro­di­cu ovaj slu­čaj ne mo­že bi­ti za­tvo­ren za­to što se ne zna, ili se zna a ne že­le da im ka­žu, ko je na­vo­dio ubi­cu i ko je nje­ga skri­vao u Bu­dvi, ali i to ka­ko je mo­gao iza­ći iz ze­mlje.
– Za nas Go­ra­no­vo ubi­stvo ni­je ra­svi­je­tlje­no sve dok su Ka­li­ni­će­vi po­ma­ga­či na slo­bo­di. Zna­mo da taj naš stav ne­će ni­šta pro­mi­je­ni­ti, ali mi će­mo ta­da ima­ti ne­ki svoj mir – ka­že kroz su­ze Stan­ka.
Ona na­gla­ša­va da od­go­vor­no tvr­di da je pr­vog da­na, kao i da­nas, bio po­znat ubi­ca nji­ho­vog si­na.
– Do­sad se pret­po­sta­vlja­lo da je ubi­stvo bi­lo na­mi­je­nje­no Iva­nu De­li­ću, a da ga je Ka­li­nić iz­vr­šio. Na­kon ovo­ga ima­mo po­ma­ke u is­tra­zi, ali za nas to ni­je do­volj­no. Osam go­di­na smo če­ka­li, ni­ko ne mo­že da shva­ti kroz šta smo pro­šli. Po­sli­je sve­ga što smo pro­šli za ovih osam go­di­na je­di­no što tra­ži­mo je isti­na.
Ipak, to­kom svih ovih go­di­na tu­ži­la­štvo i po­li­ci­ja uvi­jek su bi­li tu za nas. Bi­li smo u stal­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji, i na to­me im za­hva­lju­je­mo – ka­že Stan­ka.
Na­gla­ša­va da su svi nji­ho­vi po­ku­ša­ji da sa­zna­ju isti­nu, za ko­ju će se bo­ri­ti do kra­ja ži­vo­ta, bi­li bez­u­spje­šni, iako je Go­ra­nov je­di­ni gri­jeh bio po­gre­šno mje­sto i vri­je­me ko­je mu je zla sud­bi­na na­mi­je­ni­la tog kob­nog po­po­dne­va.
– Ne­po­sred­no pri­je po­la­ska za Bu­dvu ka­zao mi je da mu se uop­šte ne ide, iako se sva­ke go­di­ne sa­sta­jao sa dru­štvom po­vo­dom ro­đen­da­na. Ne­ću i ne mo­gu da pri­hva­tim či­nje­ni­cu da sam gre­škom iz­gu­bi­la si­na. Naš Go­ran je bio po­nos po­ro­di­ce i gra­da. Šta da ka­že­mo, ogor­če­nje je ve­li­ko. Mo­lim Bo­ga za prav­du, jer je moj sin stra­dao ne­vin i ne­či­jom gre­škom. Ka­ko je mo­gla da se do­go­di ta­kva gre­ška usred bi­je­la da­na. Ne mo­gu da ži­vim sa či­nje­ni­com da sam ne­či­jom gre­škom iz­gu­bi­la si­na – ka­že maj­ka Stan­ka.
Ona na­gla­ša­va da je po­či­ni­lac bio ot­kri­ven još pri­je če­ti­ri go­di­ne, ka­da je Sret­ko Ka­li­nić u Za­gre­bu pri­znao da je ubio nji­ho­vog si­na.
– Isti­na je da nas je pri­je no­vo­go­di­šnjih pra­zni­ka po­zva­la vi­ši dr­žav­ni tu­ži­lac Ve­sna Jo­vi­će­vić i oba­vi­je­sti­la da su pri­ku­plje­ni broj­ni ma­te­ri­jal­ni do­ka­zi ve­za­no za ubi­stvo na­šeg si­na i da će na­kon pra­zni­ka bi­ti po­zna­to vi­še de­ta­lja. Iš­če­ki­va­li smo da sa­zna­mo vi­še od ono­ga što je bi­lo po­zna­to pri­je če­ti­ri go­di­ne, ali opet se po­na­vlja ista pri­ča. Zna­mo da je pu­cao Ka­li­nić, ali još uvi­jek je ne­po­zna­ni­ca ko je na­lo­go­da­vac, iako se po­mi­nja­lo ime Lu­ke Bo­jo­vi­ća. Po­sta­vlja se pi­ta­nje i ko je u Bu­dvi šti­tio Ka­li­ni­ća, ka­ko je mo­gao na­pu­sti­ti Cr­nu Go­ru, i još mno­go to­ga. Znam da tim ne­će­mo ni­šta pro­mi­je­ni­ti, ali će mi ma­kar sr­ce bi­ti na mje­stu. Na­dam se da će nas go­spo­đa Jo­vi­će­vić po­zva­ti i ob­ja­sni­ti nam si­tu­a­ci­ju. Či­ni mi se da nam sva­ki put iz­no­va ubi­ja­ju na­šeg Go­ra­na. Boli nas su­ro­va isti­na, kao pr­vog da­na, ali nas boli i ne­prav­da. Na­kon sve­ga što se iz­de­ša­va­lo i broj­nih pro­pu­sta u is­tra­zi od po­čet­ka, ko­je je vlast uči­ni­la ka­da je u pi­ta­nju ubi­stvo na­šeg Go­ra­na, oče­ku­je­mo da dr­ža­va Cr­na Go­ra u ko­joj ži­vi sva nje­go­va po­ro­di­ca za­tra­ži da ko­nač­no pro­go­vo­ri isti­na – ka­že Stan­ka.
Kri­mi­na­li­stič­ka po­li­ci­ja pod­ni­je­la je kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv Sret­ka Ka­li­ni­ća (41) zbog sum­nje da je 2008. go­di­ne ubio Go­ra­na Pe­jo­vi­ća u Bu­dvi. Ka­li­nić je upo­tre­bom va­tre­nog oruž­ja li­šio ži­vo­ta Pe­jo­vi­ća, a pri­li­kom puc­nja­ve te­ške tje­le­sne po­vre­de su za­do­bi­la još dva li­ca. Ka­li­ni­ću se kri­vič­nom pri­ja­vom na te­ret sta­vlja kri­vič­no dje­lo te­ško ubi­stvo u po­ku­ša­ju, od­no­sno umi­šljaj­ni po­ku­šaj li­še­nja ži­vo­ta vi­še li­ca, na­kon če­ga je, usled za­do­bi­je­nih po­vre­da, pre­mi­nuo Pe­jo­vić.
– Po­li­cij­sko-tu­ži­lač­ke ak­tiv­no­sti ko­je su po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci, u ko­or­di­na­ci­ji i po na­lo­gu tu­ži­la­štva, spro­ve­li u pret­hod­nom pe­ri­o­du uka­zu­ju na sum­nju da je Ka­li­nić, 11. av­gu­sta 2008. go­di­ne, oko 17.40, pje­ške do­šao do te­ra­se ugo­sti­telj­skog objek­ta ,,Pal­ma” u Bu­dvi, gdje je za jed­nim od sto­lo­va sje­dio ošte­će­ni Go­ran Pe­jo­vić u dru­štvu sa V.G., V.I. i V.M. On je, ka­ko se sum­nja, pri­šao nji­ho­vom sto­lu i iz pi­što­lja ne­po­zna­te mar­ke, ka­li­bra 9 mm, u prav­cu ošte­će­nog Pe­jo­vi­ća is­pa­lio 11 pro­jek­ti­la, ko­jom pri­li­kom je ovo li­ce za­do­bi­lo po­vre­de od ko­jih je pre­mi­nu­lo na li­cu mje­sta. Od dej­stva is­pa­lje­nih pro­jek­ti­la te­ške tje­le­sne po­vre­de za­do­bi­li su V.G. i V.I. – sa­op­štio je Alek­san­dar Bo­ško­vić iz Upra­ve po­li­ci­je.
Već u pr­vim sa­ti­ma is­tra­ge bi­lo je ja­sno da je ne­sreć­ni Nik­ši­ća­nin gre­škom ubi­jen, te da je ma­ski­ra­ni ubi­ca sa pe­ri­kom i še­ši­rom gre­škom na­ve­den na nje­ga, umje­sto na po­zna­tog Bu­dva­ni­na Iva­na De­li­ća, ko­ji je sje­dio za su­sjed­nim sto­lom.
Osum­nji­če­ni Ka­li­nić se tre­nut­no na­la­zi u za­tvo­ru u Sr­bi­ji i pro­tiv nje­ga se vo­di kri­vič­ni po­stu­pak zbog iz­vr­še­nja dru­gih kri­vič­nih dje­la van te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re.
Dr­žav­ni tu­ži­lac u Vi­šem dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci Ve­sna Jo­vi­će­vić ka­za­la je da je tu­ži­la­štvo do­ni­je­lo na­red­bu o spro­vo­đe­nju is­tra­ge pro­tiv okri­vlje­nog Ka­li­ni­ća.
– Po­kre­ta­nju kri­vič­nog po­stup­ka pro­tiv Ka­li­ni­ća pret­ho­dio je po­stu­pak iz­vi­đa­ja, u ko­jem je tu­ži­la­štvo ne­po­sred­no i pu­tem me­đu­na­rod­ne prav­ne po­mo­ći u kri­vič­nim stva­ri­ma pri­ba­vi­lo do­ka­ze na osno­vu ko­jih je oci­je­ni­lo da po­sto­ji osno­va­na sum­nja da je osum­nji­če­ni uči­ni­lac ovog kri­vič­nog dje­la – is­ta­kla je ona.
L.N.–D.Ž


Sa­slu­ša­nja

Tu­ži­lac Ve­sna Jo­vi­će­vić ni­je kon­kret­no od­go­vo­ri­la na pi­ta­nje no­vi­na­ra da li je u is­tra­zi sa­slu­šan Ivan De­lić.
– Ne­ka li­ca su sa­slu­ša­na kod is­tra­žnog su­di­je, ne­ka u tu­ži­la­štvu, ali ne bih o kon­kret­nim ime­ni­ma. Ta­ko­đe, ra­di se na pro­na­la­že­nju po­ma­ga­ča i na­lo­go­dav­ca – na­ve­la je Jo­vi­će­vi­će­va.