Uko­li­ko na­mje­ra­va­te da po­sje­ti­te pr­vu i je­di­nu far­mu ma­ga­ra­ca u Cr­noj Go­ri u Da­ni­lov­gra­du ne za­bo­ra­vi­te da po­ne­se­te ula­zni­cu – ki­lo­gram šar­ga­re­pe ili ja­bu­ka. Na ovom mje­stu pru­ži­će vam se je­din­stve­na pri­li­ka da vi­di­te vi­še zdra­vih i li­je­pih pri­mje­ra­ka ži­vo­ti­nje ko­ja je u Cr­noj Go­ri sko­ro is­tri­je­blje­na. Upra­vo je ugro­že­nost ove vr­ste bio je­dan od raz­lo­ga da Dar­ko Sa­ve­ljić od­lu­či da osnu­je far­mu ma­ga­ra­ca Mar­ti­ni­ći.
Iako je, ka­ko ob­ja­šnja­va za „Dan”, ma­ga­rac dio cr­no­gor­ske kul­tur­ne ba­šti­ne i na­sle­đa, da­nas ovih ži­vo­ti­nja sko­ro i da ne­ma.
– Go­to­vo da do pri­je tri­de­se­tak go­di­na ni­je bi­lo ku­će u kr­še­vi­tom di­je­lu ko­ja ni­je ima­la ma­ga­re za tran­sport vo­de, dr­va, pa i na­po­ran rad u po­lju. Lju­di su se od­lu­či­va­li za tu ži­vo­ti­nju jer je adap­ti­ra­na na krš, ni­je pro­bir­lji­va i je­de znat­no ma­nje ne­go konj, a pri­lič­no je iz­dr­žlji­va i ne zah­ti­je­va po­seb­nu nje­gu. Da­nas su iz­gu­bi­li bit­ku sa teh­nič­kom re­vo­lu­ci­jom i iz­grad­njom in­fra­struk­tu­re ta­ko da je ova ži­vo­ti­nja ne sa­mo u Cr­noj Go­ri već i na Bal­ka­nu pred iz­u­mi­ra­njem – upo­zo­ra­va Sa­ve­ljić.
U Bje­lo­pa­vli­ći­ma ra­ni­je ni­je bi­lo ku­će ko­ja ni­je ima­la ma­ga­re. Me­đu­tim, sli­ka je po za­stu­plje­no­sti ove vr­ste pri­lič­no su­mor­na.
– U ok­to­bru ove go­di­ne ob­i­šao sam sva se­la na po­te­zu od Gra­di­ne do Ostro­ga i na­šao sve­ga tri ma­gar­ca. Go­to­vo da su ugro­že­ni­ji ne­go mr­ki me­dvjed – upo­zo­ra­va on.
Pre­ma ra­ni­jim po­da­ci­ma Mon­sta­ta, ka­ko uka­zu­je Sa­ve­ljić, broj ma­ga­ra­ca re­gi­stro­va­nih na te­ri­to­ri­ji Ba­ra, Da­ni­lov­gra­da, Ce­ti­nja i Ul­ci­nja kre­tao se oko 300, ali upo­zo­ra­va da je si­tu­a­ci­ja dru­ga­či­ja na te­re­nu.
– To je sta­ti­sti­ka. Me­đu­tim, kad kre­ne­te u is­tra­ži­va­nje i ot­kup vi­di­te da su u me­đu­vre­me­nu ne­sta­li i, po mo­joj (op­ti­mi­stič­noj) pro­cje­ni, ne­ma ih vi­še od 150 u ci­je­loj dr­ža­vi – sma­tra on.
S ob­zi­rom na, ka­ko ka­že, da­na­šnji tret­man i či­nje­ni­cu da su mno­ge je­din­ke od­ba­če­ne i še­ta­ju slo­bod­no, da su iz­lo­že­ne vu­ko­vi­ma, zi­mi i dru­gim ugro­ža­va­ju­ćim fak­to­ri­ma, za ovu se ži­vo­ti­nju mo­že re­ći da je u Cr­noj Go­ri ugro­že­na.
Iz tih raz­lo­ga, ka­ko is­ti­če, na­mje­ra mu je da upra­vo far­ma ko­ju je osno­vao bu­de je­zgro za ob­no­vu po­pu­la­ci­je ove ži­vo­ti­nje.
– Ovo ni­je kla­sič­na far­ma gdje se ži­vo­ti­nje tre­ti­ra­ju he­mi­jom i dr­že ve­za­ne. Ma­gar­ci ži­ve slo­bod­no, ima­ju na ras­po­la­ga­nju hek­ta­re pa­šnja­ka, a do­hra­nju­ju se sa­mo si­je­nom. Cilj mi je da ot­ku­pim i one ko­je su usled na­por­nog ra­da ili ne­a­de­kvat­nog tret­ma­na u lo­šem sta­nju i obez­bi­je­dim im ide­al­ne uslo­ve za ži­vot – ka­že Sa­ve­ljić.
Na­vo­di da su ži­vo­ti­nje ko­je je ku­pio bi­le u očaj­nom sta­nju i da su do­tad ži­vje­le u gro­znim uslo­vi­ma.
– Da funk­ci­o­ni­še si­stem i da se im­ple­men­ti­ra Za­kon o do­bro­bi­ti ži­vo­ti­nja, po­je­di­ni biv­ši vla­sni­ci ima­li bi do­ži­vot­nu ro­bi­ju. Po­je­di­ne životinje su po­je­ne vo­dom jed­nom sed­mič­no... To sa­mo go­vo­ri ko­li­ko je ova ži­vo­ti­nja u na­šoj ze­mlji obez­vri­je­đe­na – na­vo­di on.
Is­ti­če da je ma­ga­re­će mli­je­ko od dav­ni­na li­jek za bron­hi­tis, ast­mu, ka­šalj, aler­gi­je, ra­zna ko­žna obo­lje­nja...
– Kon­zu­mi­ra­njem ovog mli­je­ka u si­ro­vom sta­nju mno­ge bo­le­sti or­ga­na za di­sa­nje ne­sta­ju od­mah, a zna­čaj­no se sma­nju­ju simp­to­mi te­žih pluć­nih bo­le­sti. Raz­log to­me je kva­li­tet magarećeg mli­je­ka bo­ga­ti­jg 60 pu­ta vi­ta­mi­nom C od kra­vljeg mli­je­ka. Ovo mli­je­ko ima i po­seb­nu vr­stu pro­te­i­na ko­ji ja­ča imu­ni­tet, a en­zim li­zo­zim pri­rod­ni je an­ti­bi­o­tik za upal­ne pro­ce­se or­ga­na za va­re­nje. Sve u sve­mu, ra­di se o pri­rod­noj an­ti­bi­ot­skoj bom­bi ka­kva se da­nas u pri­ro­di, po­seb­no za pluć­ne bo­le­sti, još ni­je pro­na­šla. Ovo mli­je­ko je ide­al­na za­mje­na za sva osta­la mli­je­ka na ko­ja su dje­ca aler­gič­na – ne iza­zi­va aler­gij­ske re­ak­ci­je i ko­ri­sti se kao za­mje­na za maj­či­no – ob­ja­šnja­va Dar­ko.
Na­vo­di da ma­ga­ri­ce dnev­no ne da­ju vi­še od po­la li­tra mli­je­ka, če­sto znat­no ma­nje, te da je to raz­log zbog če­ga je nji­hov pro­iz­vod skup.
– Li­tar ko­šta 50 eura. Mli­je­ko mo­že da se za­mr­zne i ču­va u hlad­nja­ku bez da se uma­nji nje­go­va bi­o­lo­ška vri­jed­nost. Za te­ške bo­le­sti dje­ce ovo mli­je­ko se da­je bes­plat­no – ka­že on.
Far­ma Mar­ti­ni­ći je, ka­ko po­ja­šnja­va Sa­ve­ljić, otvo­re­na i za po­sje­ti­o­ce.
– Ula­zni­ca je sim­bo­lič­na – ki­lo­gram šar­ga­re­pe ili ja­bu­ka. Od av­gu­sta do no­vem­bra Far­mu ma­ga­ra­ca Mar­ti­ni­ći po­sje­ti­lo je vi­še od 500 lju­di ko­ji su uži­va­li u bli­žem kon­tak­tu sa ma­ga­r­ci­ma. Ovo je po­seb­no zna­čaj­no za dje­cu jer je da­nas luk­suz vi­dje­ti ma­gar­ca u cr­no­gor­skim se­li­ma – is­ti­če on.A.T.

Ni­je tvr­do­glav

Iako ma­ga­rac u na­ro­du va­ži za tvr­do­gla­vu i upor­nu ži­vo­ti­nju, Sa­ve­ljić ob­ja­šnja­va da se ra­di o po­gre­šnoj per­cep­ci­ji lju­di jer smo sklo­ni, ka­že, da stva­ri po­sma­tra­mo sa­mo iz svog ugla.
– Ovo je jed­na­ko isti­ni­ta kao i pri­ča da pas vo­li ko­sti – vo­li jer čo­vjek pri­je nje­ga po­je­de me­so. Ja imam psa ko­ji vi­še vo­li me­so, na pri­mjer. A ta­kvi su svi psi. Za raz­li­ku od dru­gih do­ma­ćih ži­vo­ti­nja, ma­ga­rac ima svo­je mi­sli i svoj pra­vac. Te­ško ga je na­go­vo­ri­ti da ra­di ne­što što ne že­li. Ako se uzme u ob­zir da se ma­ga­rac ko­ri­stio za naj­te­že po­slo­ve u po­lju i šu­mi, on­da se vi­di za­što ga lju­di sma­tra­ju tvr­do­gla­vim. Ta­kve po­slo­ve ni lju­di ni ma­gar­ci ni­je­su ra­di­li s vo­ljom – do­da­je on.