Makedonski premijer Zoran Zaev izjavio je da očekuje podršku poslanika vladajuće većine u Sobranju za pokretanje inicijative za referendum o imenu zemlje.
Zaev je ponovio da bi referendum trebalo da bude održan 30. septembra.
– Ono što je meni poznato jeste da je (referendumska) procedura započeta u Sobranju, poručio je Zaev.
Pozvao je opoziciju da se uključi u proces i pozove građane da izađu na referendum.
– Znam da je (referendumsko) pitanje ono koje smo i objavili – Da li ste za članstvo u EU i NATO kroz podršku dogovoru između Republike Makedonije i Republike Grčke, i znam da će referendum da bude konsultativan, kazao je Zaev i dodao da se radi o „istorijskoj odluci koja definiše budućnost države“.
MIA prenosi da su poslanici vladajuće većine juče najavili da će predsjedavajućem Sobranja Talatu Džaferiju dostaviti inicijativu za raspisivanje referenduma, pošto su sabrani potpisi poslaničkih grupa Socijaldemokratskog saveza Makedonije, na čijem je čelu Zaev, kao partija Albanaca – Demokratske unije za integraciju (DUI) i stranke BESA.
Navodi se da se čeka da se završi koordinacioni sastanak poslaničke grupe glavne opozicione stranke VMRO–DPMNE, kojima je takođe ponuđena inicijativa na potpisivanje.
U međuvremenu su članovi Državne izborne komisije (DIK), koja treba da organizuje referendum, dali svečane izjave pred Džaferijem u Sobranju.
Konsultativni referendum, na kome će se građani Makedonije izjasniti o dogovoru sa Grčkom u vezi sa imenom, biće održan 30. septembra.
Tim dogovorom, koji su predstavnici Skoplja i Atine potpisali u grčkom selu Psarades u pograničnom regionu Prespa, 17. juna, novo ime bivše jugoslovenske republike biće Republika Sjeverna Makedonija.
Prema predlogu, koji je već spreman u Sobranju, građani će se izjasniti na referendumsko pitanje koje će glasiti „Da li ste za članstvo u EU i NATO-u, uz prihvatanje Sporazuma Republike Makedonije i Republike Grčke?“.
Lider opozicione VMRO–DPMNE Kristijan Mickoski zalaže se za jednostavnije pitanje, a tokom liderskih sastanaka vodećih političkih stranaka u zemlji, iznio je četiri predloga, u kojima nije spomenuo članstvo Makedonije u EU i NATO-u.
Prvi makedonski ministar spoljnih poslova Denko Maleski smatra šizofrenim biti u EU i NATO-u, a istovremeno biti protiv promjene ustavnog imena.
Prema istraživanjima, 75 odsto Makedonaca protivi se promjeni ustavnog imena, a u isto vrijeme 80 odsto stanovništva je za ulazak u EU i NATO.
Inicijativu za raspisivanje referenduma potpisalo je više od 70 poslanika, među kojima su neki iz koalicije opozicije.
Za sada nije jasno da li će poslanička grupa opozicione VMRO–DPMNE prisustvovati skupštinskoj sjednici na kojoj će se glasati o raspisivanju referenduma.
Šef poslaničke grupe VMRO–DPMNE nije prisustvovao jučerašnjoj koordinaciji poslaničkih grupa kod predsjednika Sobranja Talata Džaferija.
U makedonskom budžetu za ovu godinu nisu predviđena sredstva za referendum, tako da za sada nije poznato koliko će on koštati i da li će novac biti obezbijeđen preraspodjelom ili rebalansom.
Do sada su organizacije parlamentarnih, lokalnih i predsjedničkih izbora koštale između 2,5 i 7,5 miliona eura, pa se očekuje da i ovi budu u tom okviru.
Za validnost referenduma neophodno je da izađe više od 907.000 građana, odnosno više od polovine upisanih u biračke spiskove i da „da“ zaokruži apsolutna većina.
Tokom poslednjih godina u Evropi su učestala referendumska izjašnjavanja, a većina njih imala su nekakve veze sa EU.
Od 1972. godine u Evropi je održano 56 referenduma, od kojih je 39 završilo pozitivnim ishodom. A. PISAREV