G
rč­ki dnev­nik „Ka­ti­me­ri­ni” je pod na­slo­vom „Pred­log spo­ra­zu­ma u se­dam ta­ča­ka” ob­ja­vio čla­nak o to­me ka­kvo rje­še­nje Grč­ka pred­la­že za rje­še­nje spo­ra s Ma­ke­do­ni­jom.
Pri­je ne­ko­li­ko da­na ob­ja­vlje­no je da je grč­ki mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ni­kos Ko­ci­jas pri­pre­mio plan od se­dam ta­ča­ka na 20 stra­na za Ma­ke­do­ni­ju i na­ja­vio da će ga do kra­ja mje­se­ca do­sta­vi­ti ma­ke­don­skom dr­žav­nom vr­hu. U iz­ja­vi ko­ju je pri­je ne­dje­lju da­na dao za grč­ku te­le­vi­zi­ju „Al­fa”, Ko­ci­jas je re­kao da se u sklo­pu rje­ša­va­nja pro­ble­ma u ve­zi sa ime­nom raz­go­va­ra i o ma­ke­don­skom iden­ti­te­tu i ustav­nim pro­mje­na­ma, na­gla­siv­ši da „u Sko­plju sma­tra­ju da ne po­sto­ji po­tre­ba za pro­mje­nom Usta­va”, ali da je to neo­p­hod­no.
Pre­mi­jer Grč­ke Ale­ksis Ci­pras je pro­te­klih da­na raz­mo­trio taj pred­log, ko­ji, ka­ko na­vo­di „Ka­ti­me­ri­ni”, sa­dr­ži „sve­o­bu­hvat­ne od­go­vo­re na sva spe­ci­fič­na pi­ta­nja od­no­sa dvi­je ze­mlje”, a za Ma­ke­do­ni­ju „put ka me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma”, pi­še list, po­zi­va­ju­ći se na oba­vje­šte­ne iz­vo­re.
– Isti iz­vo­ri uka­zu­ju na to da pred­log mo­že bi­ti sa­mo u cje­li­ni pri­hva­ćen ili od­ba­čen, od­no­sno da se ne­će pre­go­va­ra­ti o bi­lo ko­jem od po­je­di­nač­nih pi­ta­nja ko­ja su raz­ma­tra­na – na­vo­di list, pod­sje­ća­ju­ći da je ma­ke­don­ski pre­mi­jer Zo­ran Za­ev ne­dav­no iz­ja­vio da ima pri­bli­ža­va­nja sta­vo­va o tri od se­dam ta­ča­ka tog pred­lo­ga.
Ci­pras i nje­gov mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ni­kos Ko­ci­jas su u pro­te­kle dvi­je ne­dje­lje ima­li če­ste kon­tak­te i s ko­le­ga­ma u Sko­plju, i s „evrop­skim part­ne­ri­ma”, do­da­je list i na­gla­ša­va da je se „u Sko­plju učvr­sti­lo mi­šlje­nje da se pre­go­va­ra sa­mo o na­zi­vu”.
Me­đu­tim, Ci­pra­sov pred­log u se­dam ta­ča­ka se od­no­si pr­vo na sa­mo ime Ma­ke­do­ni­je, dru­go je „obim ko­ri­šće­nja na­zi­va”, tre­će je je­zik, če­tvr­to „iden­ti­tet”, pe­to „ko­mer­ci­jal­na upo­tre­ba” na­zi­va, še­sto i sed­mo su „skra­će­ni­ce i akro­ni­mi”. Ma­ke­do­ni­ja je već po­ru­či­la da se o iden­ti­te­tu i je­zi­ku ne mo­že pre­go­va­ra­ti.
Dvi­je stra­ne se iz­gle­da u pot­pu­no­sti sla­žu sa­mo o ro­ku za pri­pre­mu rje­še­nja, od­no­sno da se „raz­ra­da po­je­di­nač­nih ta­ča­ka” za­vr­ši, „ako je mo­gu­će u mar­tu ili sva­ka­ko do sre­di­ne apri­la”.
Ati­na po­ru­ču­je da ne pri­hva­ta „sa­la­mi­za­ci­ju” – ra­sta­vlja­nje cje­lo­vi­tog pred­lo­ga na za­seb­ne, po­je­di­nač­ne „re­žnje­ve”, pi­še „Ka­ti­me­ri­ni”.
Pri­mjer ono­ga što Ati­na ne pri­hva­ta je pri­mje­na tr­go­vin­skog stan­dar­da ISO 3166-1 Me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je za stan­dar­di­za­ci­ju (ISO), ko­jim su utvr­đe­ne dvi­je skrac­će­ni­ce za Ma­ke­do­ni­ju – MK i MKD ko­je „di­rekt­no uka­zu­ju na na­ziv `Makedonija`”, pi­še list, do­da­ju­ći da po­sto­ji „jak ot­por BJRM” da se to pro­mi­je­ni jer bi to do­ni­je­lo „ve­li­ke pro­mje­ne, na­ro­či­to u iz­vo­znim pro­iz­vo­di­ma kao što je vi­no”.
– Po­sto­je i ne­ki de­ta­lji, kao što je dr­žav­na him­na Ma­ke­do­ni­je, ko­ja sa­dr­ži ne­ke ire­den­ti­stič­ke re­fe­ren­ce, a sa­dr­ži i ime­na svih onih ko­je Ma­ke­don­ci sma­tra­ju za isto­rij­ske lič­no­sti, bez re­fe­ren­ce na pro­por­ci­o­nal­no pri­su­stvo ma­ke­don­ske al­ban­ske za­jed­ni­ce – na­vo­di se u tek­stu.
Him­na je se­kun­dar­no pi­ta­nje za pre­go­vo­re, pi­še atin­ski list, „ali ne i dr­ža­vljan­stvo, jer bi ono mo­glo do­ve­sti do pro­pa­sti pre­go­vo­ra” po­što bi, po za­htje­vu Grč­ke, Ma­ke­do­ni­ja tre­ba­lo u do­gled­no vri­je­me da po­kre­ne pro­mje­nu svih lič­nih do­ku­me­na­ta – lič­nih ka­ra­ta, pa­so­ša, vo­zač­kih do­zvo­la.
Kao „sim­bo­li­čan po­tez za po­bolj­ša­nje at­mos­fe­re”, list na­vo­di da se „naj­vje­ro­vat­ni­je” ove ne­dje­lje oče­ku­je do­la­zak mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va Grč­ke Ko­ci­ja­sa u Sko­plje i to dr­žav­nim avi­o­nom što bi bio pr­vi ta­kav let po­sli­je vi­še od 12 go­di­na. Do to­ga još ni­je do­šlo is­klju­či­vo jer je skop­ski aero­drom do­sko­ra, kao i glav­ni auto­put Ma­ke­do­ni­je, no­sio na­ziv „Alek­san­dar Ma­ke­don­ski”.
Na­ziv je uklo­njen ju­če, ka­da su rad­ni­ci sa­da već sta­ri na­ziv sa ter­mi­na­la aero­dro­ma ski­nu­li – slo­vo po slo­vo. No­vi na­ziv je Me­đu­na­rod­ni aero­drom Sko­plje i oče­ku­je se da slo­va tog no­vog na­zi­va bu­du usko­ro po­sta­vlje­na.
Kao „opa­sne slič­no­sti s pro­šlo­šću za po­ten­ci­jal­no rje­še­nje, „Ka­ti­me­ri­ni” na­vo­di dje­lo­va­nje ru­ko­vod­stva Ma­ke­do­ni­je pre­ma ino­stran­stvu, od­no­sno sa­stan­ke pre­mi­je­ra Za­e­va s nje­mač­kom kan­ce­lar­kom An­ge­lom Mer­kel i s pred­sjed­ni­kom Tur­ske Re­dže­pom Ta­ji­pom Er­do­ga­nom i niz kon­ta­ka­ta mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va Ni­ko­le Di­mi­tro­va u „na­le­tu” na Evro­pu „u ci­lju pred­sta­vlja­nja nji­ho­vih sta­vo­va i, po­seb­no, tvrd­nje o flek­si­bil­no­sti Sko­plja”.
U ino­stran­stvu „Za­e­vu po­ma­že to što mu je imidž u pot­pu­nom kon­tra­stu s imi­džom nje­go­vog pret­hod­ni­ka Ni­ko­le Gru­ev­skog ko­ji je stig­ma­ti­zo­van u za­pad­noj Evro­pi kao na­ci­o­na­li­sta, a Za­e­vu po­ma­že i svu­da vi­dlji­va stra­te­gi­ja ko­mu­ni­ka­ci­je – ukla­nja­nje sta­tua i sa­o­bra­ćaj­nih ozna­ka s na­zi­vi­ma ko­ji­ma se pro­ti­vi Grč­ka, za­klju­ču­je „Ka­ti­me­ri­ni”.


Za­ev: Pri­hva­tlji­va rje­še­nja i ne­pri­hva­tlji­ve ide­je

Ma­ke­don­ski pre­mi­jer Zo­ran Za­ev još jed­nom je, po­sli­je su­sre­ta sa še­fom Evrop­ske ko­mi­si­je Žan Klo­dom Jun­ke­rom, po­no­vio da se na­da br­zom rje­še­nju spo­ra sa Grč­kom, ali je, isto­vre­me­no, nje­mač­kom ne­djelj­ni­ku „Špigl” re­kao da je ne­pri­hva­tlji­vo da se no­vo ime ko­ri­sti sa­mo na ma­ke­don­skom je­zi­ku, ka­ko gla­si je­dan od pred­lo­ga Ati­ne.
– Mi mo­ra­mo da ri­je­ši­mo ovaj spor – re­kao je Za­ev „Špi­glu”, na­vo­de­ći da je is­hod pre­go­vo­ra sa Ati­nom ključ da­ljih in­te­gra­ci­ja Ma­ke­do­ni­je u EU i NA­TO.
Ne­u­spjeh pro­ce­sa usmje­re­n ka rje­ša­va­nju 27 go­di­na du­gog spo­ra „ne­za­mi­sliv” je za Ma­ke­do­ni­ji, re­gi­on, ali i za EU, re­kao je Za­ev, na­gla­ša­va­ju­ći da je za uspjeh pre­go­vo­ra va­žni­ja odr­ži­vost rje­še­nja, ne­go pro­mje­ne ma­ke­don­skog usta­va.
– To se ra­di me­đu­na­rod­nim do­go­vo­ri­ma, ko­ji se ra­ti­fi­ku­ju i va­že u me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma – re­kao je Za­ev.
Go­vo­re­ći o za­htje­vi­ma da no­vo ime bu­de is­klju­či­vo na ma­ke­don­skom je­zi­ku, Za­ev je re­kao da „ne vi­di ra­zum­ne argu­men­te, ko­ji bi mo­gli da pot­kri­je­pe ovaj za­htjev”.
– Tre­ba li da na­tje­ra­mo kan­ce­lar­ku Mer­kel ili pred­sjed­ni­ka SAD Do­nal­da Tram­pa da nas zo­vu, na pri­mjer, Sje­ver­na Ma­ke­do­ni­ja. Ta­kav pri­mjer ne po­sto­ji ni­gdje na svi­je­tu – re­kao je Za­ev.
Po­sli­je su­sre­ta sa Jun­ke­rom, Za­ev je ta­ko­đe na­veo da je uklju­či­va­nje ge­o­graf­ske od­red­ni­ce u ime Ma­ke­do­ni­je pri­hva­tlji­vo, ali da je naj­va­žni­je da po­stig­nu­to rje­še­nje bu­de traj­no.
– Na­ša du­žnost je da pre­u­zme­mo od­go­vor­nost i isto­rij­sku mo­guć­nost i ri­je­ši­mo ovo du­go­go­di­šnje i muč­no pi­ta­nje – re­kao je Za­ev.