Su­de­ći pre­ma di­plo­mat­skim ak­tiv­no­sti­ma Ati­ne i Sko­plja, raz­go­vo­ri oko spo­ra o ime­nu Ma­ke­do­ni­je, oči­to ula­ze u za­vr­šnu fa­zu, a zva­nič­ni­ci dvi­ju dr­ža­va upor­no na­sto­je da sve u ve­zi sa tim do sa­mog kra­ja osta­ne da­le­ko od me­di­ja ka­ko bi se iz­bje­gle ten­zi­je u grč­koj i ma­ke­don­skoj jav­no­sti.
Na­kon ne­ko­li­ko or­ga­ni­za­ci­ja iz So­lu­na, či­ji se pri­pad­ni­ci pro­ti­ve bi­lo ka­kvoj upo­tre­bi ri­je­či Ma­ke­do­ni­ja u ime­nu sje­ver­nog su­sje­da, u sri­je­du se ogla­sio i Si­nod Grč­ke pra­vo­slav­ne cr­kve ko­ji za­stu­pa isti stav, što je iza­zva­lo re­a­go­va­nja dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja.
Ovoj op­ci­ji pri­klju­či­la se u ve­li­kom bro­ju i grč­ka di­ja­spo­ra, uglav­nom ona ko­ja ži­vi pre­ko Atlan­ti­ka.
Doj­če ve­le na ma­ke­don­skom je­zi­ku tim po­vo­dom kon­sta­tu­je da se či­ni da ova si­tu­a­ci­ja bri­ne grč­ku vla­du ko­ja se, ka­ko se na­vo­di, pla­ši da bi ta­kva si­tu­a­ci­ja mo­gla da do­ve­de i do jav­nih ne­mi­ra u grč­kom dru­štvu.
Otu­da in­si­sti­ra­nje vla­sti da u ovoj za­vr­šnoj fa­zi sve u ve­zi sa raz­go­vo­ri­ma bu­de dis­kret­no i da­le­ko od ra­do­zna­lih no­vi­na­ra.
Ta­ko, na pri­mjer, i da­na­šnji sa­sta­nak dvo­ji­ce mi­ni­sta­ra spolj­nih po­slo­va, Ni­ko­sa Ko­ci­ja­sa i Ni­ko­le Di­mi­tro­va, bi­će odr­žan na ne­po­zna­toj lo­ka­ci­ji.
Grč­ka pra­vo­slav­na cr­kva, ko­ja se pro­ti­vi upo­tre­bi ri­je­či Ma­ke­do­ni­ja u bi­lo kom ob­li­ku u ime­nu Ma­ke­do­ni­je, oče­ku­je da vla­da, ko­ja pred­vo­di raz­go­vo­re o spo­ru sa ime­nom, ra­zu­mi­je za­bri­nu­tost Cr­kve.
Cr­kva, na­i­me sma­tra, da to ni­je sa­mo na­ci­o­nal­no, već i cr­kve­no pi­ta­nje i da o to­me ima­ju pra­va da se iz­ja­šnja­va­ju.
U ana­li­zi Doj­če ve­lea se na­vo­di da u ovom tre­nut­ku ni­je ja­sno da li će sta­vo­vi svih op­ci­ja bi­ti uklju­če­ni u pre­go­va­rač­ki pro­ces sa prav­nog, po­li­tič­kog i je­zič­kog sta­no­vi­šta.
Grč­ka je za­to, na­vo­di se, fo­ku­si­ra­na na ubla­ža­va­nje var­ni­ca ko­je do­la­ze iz Grč­ke pra­vo­slav­ne cr­kve i jed­nog bro­ja grč­kih orga­ni­za­ci­ja ko­je za­stu­pa­ju isti stav i na­ja­vi­le su odr­ža­va­nje pro­test­nog mi­tin­ga 21. ja­nu­a­ra u So­lu­nu i dru­gim gra­do­vi­ma i op­šti­na­ma.
S dru­ge stra­ne, po­sto­je stran­ke ko­je sma­tra­ju da će Grč­ka sku­po pla­ti­ti ne­re­al­ne od­lu­ke iz pro­šlo­sti ko­je su se pri­je sve­ga ru­ko­vo­di­le po­pu­li­zmom ka­da je ri­ječ o ime­nu Ma­ke­do­ni­je.
Oni ne spo­re da Cr­kva tre­ba da igra va­žnu ulo­gu, ali u okvi­ri­ma svo­jih nad­le­žno­sti, dok je pi­ta­nje spro­vo­đe­nja spolj­ne po­li­ti­ke is­klju­či­vo u nad­le­žno­sti vla­de.
Ne­i­me­no­va­ni zva­nič­nik grč­ke vla­de iz­ja­vio je za atin­ski dnev­nik Ka­ti­me­ri­ni da se Cr­kva mi­je­ša u di­plo­mat­ska pi­ta­nja ze­mlje, a ne do­zvo­lja­va da se dr­ža­va mi­je­ša u pi­ta­nja Cr­kve.
U tek­stu Ka­ti­me­ri­ni se ob­ru­šio na stav Cr­kve pi­ta­nji­ma i kon­sta­ta­ci­ja­ma: Da li je cr­kve­no ru­ko­vod­stvo od­lu­či­lo da se pri­klju­či neo­na­ci­stič­kom po­kre­tu Zlat­na zo­ra, da li je Cr­kva od­lu­či­la da otvo­re­no ome­ta po­li­ti­ku ze­mlje, či­me je, ka­ko sma­tra­ju, pre­šla gra­ni­cu svo­je nad­le­žno­sti i da li bi mo­žda tre­ba­lo pi­ta­ti Cr­kvu ka­kvo bi ime njoj od­go­va­ra­lo.
Ka­ti­me­ri­ni za­tim kon­sta­tu­je da Cr­kva čak ni­je ni po­ku­ša­la da od vla­de do­bi­je in­for­ma­ci­ju o to­ku pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa, te da bi Cr­kva tre­ba­lo da bu­de na­ro­či­to fo­ku­si­ra­na na na­ci­o­nal­ni in­te­res, a ne na lič­ne in­te­re­se sve­šten­stva.
Ovi sta­vo­vi Ka­ti­me­ri­ni­ja, ob­ja­vlje­ni na osno­vu sta­vo­va ne­i­me­no­va­nog iz­vo­ra iz Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va, ko­men­ta­ri­sao je ta­ko­đe ne­i­me­no­va­ni član Sve­tog Si­no­da GPC re­kav­ši da se Cr­kva ne me­ša u po­li­ti­ku, ali da ima pra­vo da iz­ne­se svo­je mi­šlje­nje, „oslu­šku­ju­ći ago­ni­ju grč­kog na­ro­da”.(RTS)


Obavijestili i Ci­pra­sa

Grč­ka cr­kva je, ina­če, o svom sta­vu oba­vije­sti­la i pre­mi­je­ra Alek­si­sa Ci­pra­sa. „Grč­ka cr­kva ri­ječ­ju sve­šten­stva i na­ro­da od dav­nih vre­me­na svje­do­či­la je o grč­kom ka­rak­te­ru Ma­ke­do­ni­je, sto­ga ne mo­že­mo pri­hva­ti­ti do­dje­lu poj­ma ‘Ma­ke­do­ni­ja’ ili iz­ve­de­nih ri­je­či kao kom­po­nen­te u ime­nu dru­ge dr­ža­ve, ko­ja će ima­ti uti­caj u ime ras­ko­šne sa­mo­pro­kla­mo­va­ne cr­kve ‘Ma­ke­do­ni­je’. Oče­ku­je­mo da od­go­vor­na grč­ka vla­da, ko­ja ru­ko­vo­di ovim pi­ta­njem ra­zu­mi­je za­bri­nu­tost cr­kve, što je za­bri­nu­tost ko­smo­po­lit­skog he­le­ni­zma”.
Grč­ki epi­skop Je­ro­ni­mos je na­kon dvo­dnev­nog za­sje­da­nja Si­no­da GPC re­kao da Cr­kva ima sva­ko pra­vo da bu­de za­in­tre­so­va­na za od­re­đe­no pi­ta­nje jer to ni­je sa­mo na­ci­o­nal­no, već i cr­kve­no pi­ta­nje.