Dio ha­ške pre­su­de še­sto­ri­ci bo­san­skih Hr­va­ta, u ko­jem je po­tvr­đe­na jed­na od te­za iz op­tu­žni­ce o udru­že­nom zlo­či­nač­kom po­du­hva­tu u ko­jem je uče­stvo­vao i hr­vat­ski voj­ni i po­li­tič­ki vrh, po­seb­no je pro­ble­ma­ti­čan za Hr­vat­sku. Mo­že li taj dio pre­su­de ima­ti i kon­kret­ne fi­nan­sij­ske i prav­ne po­sle­di­ce za Hr­vat­sku, „Ju­tar­nji list” je pi­tao advo­ka­ta An­ta No­bi­la.
Ha­ška pre­su­da ne do­no­si auto­mat­ski lo­še fi­nan­sij­ske i prav­ne po­sle­di­ce za Hr­vat­sku. Me­đu­tim, ona je osno­va na te­me­lju ko­je po­ro­di­ce žr­ta­va na­ve­de­nih u pre­su­di mo­gu pred op­štin­skim su­do­vi­ma u Hr­vat­skoj da po­kre­nu po­stup­ke za na­kna­du šte­te i sa­svim je iz­vje­sno da će, na te­me­lju ha­ške pre­su­de, te po­stup­ke i do­bi­ti, pi­še „Ju­tar­nji list”.
Na isto­vje­tan na­čin i po­ro­di­ce hr­vat­skih Sr­ba či­ji su bli­žnji ubi­je­ni kao žr­tve rat­nih zlo­či­na, a za ko­je je sud­ski do­ka­za­no da su ih po­či­ni­li pri­pad­ni­ci hr­vat­ske voj­ske i po­li­ci­je, na­kon pra­vo­sna­žne pre­su­de o rat­nim zlo­či­ni­ma, ostva­ru­ju pra­vo na na­kna­du šte­te.
Te pre­su­de za na­kna­du šte­te, pre­ma do­sa­da­šnjoj prak­si hr­vat­skih su­do­va, a na te­me­lju sta­no­vi­šta ko­je je za­u­zeo Vr­hov­ni sud, iz­no­se oko 220.000 ku­na za ubi­je­nog čla­na po­ro­di­ce, ob­ja­šnja­va advo­kat No­bi­lo.
On sma­tra da je go­to­vo si­gur­no da će i po­ro­di­ce bo­šnjač­kih žr­ta­va ko­je su na­ve­de­ne u ha­škoj pre­su­di is­tra­ja­ti u tu­žba­ma pro­tiv Hr­vat­ske i tra­ži­ti na­kna­du šte­te.
„Ha­škom pre­su­dom je do­ka­za­no da je HVO bio pro­du­že­na ru­ka Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske i pod nad­zo­rom i ko­man­dom hr­vat­skog po­li­tič­kog i voj­nog vr­ha, pa će se zlo­či­ni ko­je su pri­pad­ni­ci HVO-a po­či­ni­li u BiH u in­di­vi­du­al­nim od­štet­nim za­htje­vi­ma tre­ti­ra­ti kao da su ih po­či­ni­li pri­pad­ni­ci Hr­vat­ske voj­ske”, ob­ja­šnja­va No­bi­lo.
Tre­ba, me­đu­tim, ima­ti na umu, na­po­mi­nje No­bi­lo, da je i pri­je pre­su­de Ha­škog su­da, Hr­vat­ska prak­tič­no pri­zna­la HVO kao svo­ju voj­sku jer je pri­pad­ni­ci­ma HVO-a pri­zna­la pra­vo na pen­zi­je iz hr­vat­skog bu­dže­ta, a po­ro­di­ca­ma stra­da­lih pri­pad­ni­ka HVO-a pra­vo na na­kna­de.
Hr­vat­ska se, is­ti­če No­bi­lo, sa­da mo­ra su­o­či­ti s po­sle­di­ca­ma ne­kih lo­ših od­lu­ka svog voj­nog i po­li­tič­kog vr­ha, kao što se sva­ki čo­vjek na in­di­vi­du­al­noj rav­ni po­ne­kad mo­ra su­o­či­ti s po­sle­di­ca­ma sop­stve­nih po­stu­pa­ka.
Na pi­ta­nje otva­ra li pre­su­da Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni mo­guć­nost da tu­ži Hr­vat­sku i za­tra­ži pla­ća­nje rat­ne od­šte­te, No­bi­lo ka­že da o to­me u ovom tre­nut­ku ne bi že­lio da spe­ku­li­še.
„Od­no­si Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Hr­vat­ske su, tvr­di, slo­že­ni i vi­še­znač­ni. Oni su ima­li raz­li­či­tu di­na­mi­ku, po­sto­ja­la su raz­do­blja kad je HVO od­i­grao ne­spor­nu po­zi­tiv­nu ulo­gu za BiH, po­go­to­vo 1994. i 1995, kad je uče­stvo­vao u oslo­bo­di­lač­kim ak­ci­ja­ma, ili 1992, kad je HVO imao od­bram­be­nu ulo­gu jer Ali­ja Izet­be­go­vić još ni­je bio spre­man za rat, Ar­mi­je BiH ni­je bi­lo. No, naj­go­re raz­do­blje dje­lo­va­nja HVO-a i Tuđ­ma­no­ve po­li­ti­ke pre­ma BiH je to­kom de­vet mje­se­ci 1993. Tre­ba ta­ko­đe ima­ti na umu da je sva­ki me­tak ko­ji je s hr­vat­ske i bo­šnjač­ke stra­ne is­pa­ljen u BiH pro­šao kroz Hr­vat­sku, kao i da je Hr­vat­ska zbri­nja­va­la sto­ti­ne hi­lja­da iz­bje­gli­ca iz BiH. Da­kle, u slu­ča­ju ta­kve tu­žbe Hr­vat­ska ne bi bi­la bez ar­gu­me­na­ta”, tvr­di No­bi­lo.
Naj­go­ri uči­nak te pre­su­de bi­će, tvr­di za­gre­bač­ki advo­kat, taj što će je i hr­vat­ska i bo­šnjač­ka stra­na ko­ri­sti­ti u dnev­no­po­li­tič­ke svr­he.
„Pre­su­da, na­ža­lost, ne­će bi­ti is­ko­ri­šće­na kao po­vod da hr­vat­ska stra­na iz­ra­zi iskre­no ža­lje­nje zbog žr­ta­va. Bo­šnjač­ki po­li­ti­ča­ri će vje­ro­vat­no pre­su­du po­ku­ša­ti da is­ko­ri­ste u po­li­ti­ci pre­ma Hr­va­ti­ma. Sve ne­kad za­ra­će­ne stra­ne uko­pa­ne su u svo­jim po­zi­ci­ja­ma i po­sta­le su ta­o­ci rat­nih po­li­ti­ka. Mi u Hr­vat­skoj smo po­sta­li ta­o­ci Tuđ­ma­no­ve po­li­ti­ke i mi­ta o to­me da je Hr­vat­ska na­sta­la u ra­tu, iako je na­sta­la od­lu­kom Sa­bo­ra o ne­za­vi­sno­sti. Us­po­sta­vlja­ju se ‘dr­žav­ne isti­ne’ o ra­tu, sje­ti­mo se sa­mo sa­bor­ske De­kla­ra­ci­je iz 2000. u ko­joj sto­ji da je Hr­vat­ska i u BiH vo­di­la od­bram­be­ni rat. Te ‘dr­žav­ne isti­ne’ se on­da po­na­vlja­ju kao ‘man­tra’ i po­sta­ju na­ci­o­nal­ni mit pa se go­to­vo ni­ko vi­še ne usu­di da slo­bod­no mi­sli i da na stva­ri gle­da svo­jim oči­ma”, tvr­di No­bi­lo.
Is­ti­če da ga pre­su­da še­sto­ri­ci bo­san­skih Hr­va­ta ni­je iz­ne­na­di­la.
„Ko god je htio da ra­ci­o­nal­no gle­da na stva­ri i hr­vat­sku po­li­ti­ku pre­ma BiH – ni­je iz­ne­na­đen pre­su­dom”, ka­že No­bi­lo.


U Pralj­ko­voj ča­ši­ci bi­la smr­to­no­sna he­mi­ka­li­ja

U ča­ši­ci ko­ju je upo­tri­je­bio Slo­bo­dan Pra­ljak, biv­ši ko­man­dant Glav­nog šta­ba HVO-a, na­đe­na je smr­to­no­sna he­mi­ka­li­ja, re­kla je ho­land­ska tu­ži­telj­ka Ma­ri­lin Fi­ken­sher.
Pra­ljak je u sri­je­du umro u ha­škoj bol­ni­ci po­što je po­pio otrov ka­da mu je sud iz­re­kao pra­vo­sna­žnu ka­znu od 20 go­di­na za­tvo­ra.
Fi­ken­sher je za agen­ci­ju AP re­kla da su ura­đe­ni pre­li­mi­nar­ni te­sto­vi sup­stan­ce iz ča­ši­ce.
– Sve što mo­gu sa­da da ka­žem je­ste da je u ča­ši­ci bi­la he­mij­ska sup­stan­ca ko­ja mo­že iza­zva­ti smrt – re­kla je Fi­ken­sher.


Protivljenje hr­vat­skog sa­bora

U hr­vat­skom Sa­bo­ru pro­či­ta­na je za­jed­nič­ka iz­ja­va ve­ći­ne od ukup­nog bro­ja za­stup­ni­ka o pre­su­di Ha­škog tri­bu­na­la še­sto­ri­ci li­de­ra „Her­ceg-Bo­sne” u ko­joj je na­ve­de­no da ta pre­su­da ne od­go­va­ra isti­ni i da je kao ta­kva ne­pri­hva­tlji­va za Hr­vat­sku.
U sa­bo­ru se ni­su po­ja­vi­li po­sla­ni­ci So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je i Gra­đan­ske li­be­ral­ne stran­ke.
Na­po­me­nuv­ši da je ju­če odr­ža­na pro­ši­re­na sjed­ni­ca Pred­sjed­ni­štva Sa­bo­ra po­vo­dom ha­ške pre­su­de, pred­sjed­nik Sa­bo­ra Gor­dan Jan­dro­ko­vić na po­čet­ku sjed­ni­ce re­kao je da je „tra­gič­nim či­nom od­u­zi­ma­nja ži­vo­ta ge­ne­ral Slo­bo­dan Pra­ljak na sim­bo­li­čan na­čin uka­zao na svu ne­pra­ved­nost pre­su­de”.
On je oci­je­nio da se pre­su­da Žal­be­nog vi­je­ća ha­škog su­da „ne te­me­lji na či­nje­ni­ca­ma i na ulo­zi ko­ju je Hr­vat­ska ima­la pre­ma BiH u pri­zna­va­nju nje­ne ne­za­vi­sno­sti, od­bra­ne nje­nog su­ve­re­ni­te­ta i te­ri­to­ri­jal­ne cje­lo­vi­to­sti”, pre­ni­je­li su hr­vat­ski me­di­ji.
Jan­dro­ko­vić je na­gla­sio da su klu­bo­vi po­sla­ni­ka usa­gla­si­li da je sa­da po­treb­no dje­lo­va­ti u in­te­re­su Hr­vat­ske i pru­ži­ti po­dr­šku hr­vat­skom na­ro­du u BiH, „či­ji po­lo­žaj mo­ra osta­ti kon­sti­tu­ti­van i rav­no­pra­van sa osta­la dva na­ro­da u svim da­ljim pro­mi­šlja­nji­ma o dr­žav­nom ure­đe­nju BiH”.
On je na­ja­vio da će Sa­bor usko­ro na ple­nar­noj sjed­ni­ci odr­ža­ti ras­pra­vu o od­no­si­ma Hr­vat­ske i BiH, s po­seb­nim na­gla­skom na po­lo­žaj Hr­va­ta u toj ze­mlji.


Do­dik: Hag naj­ve­ći ge­ne­ra­tor ne­po­mi­re­nja

Ha­ški tri­bu­nal ni­je usta­no­vio isti­nu i obez­bi­je­dio prav­du za sve vri­je­me svog po­sto­ja­nja, re­kao je za Sr­nu pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­rad Do­dik. Hag je do­pri­nio to­me da su na­ro­di na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je da­le­ko od po­mi­re­nja, sma­tra Do­dik, a s tim će u bu­duć­no­sti mo­ra­ti da se no­se svi ko­ji na tim pro­sto­ri­ma ži­ve.
Ha­ški tri­bu­nal je, na­kon pre­kju­če­ra­šnjeg sa­mo­u­bi­stva hr­vat­skog ge­ne­ra­la usred sud­ni­ce, po­ka­zao da je ne­si­gur­no mje­sto i da je svo­je­vr­sna grob­ni­ca za mno­ge ko­ji­ma se ta­mo su­di­lo, sma­tra pred­sjed­nik Srp­ske. Na kon­cu, po za­tva­ra­nju Ha­ga, osta­će če­ti­ri isti­ne, tvr­di Mi­lo­rad Do­dik, a to su – srp­ska, bo­šnjač­ka, hr­vat­ska i ha­ška.
„Di­rek­tan pre­nos sa­mo­u­bi­stva /hr­vat­skog ge­ne­ra­la Slo­bo­da­na Pralj­ka/ u sud­ni­ci Ha­škog su­da naj­bo­lje opi­su­je ka­rak­ter, ozbilj­nost i na­mje­re tog su­da. Mo­žda je to i naj­stra­šni­ja ilu­stra­ci­ja funk­ci­o­ni­sa­nja te pra­vo­sud­ne in­sti­tu­ci­je ko­ja je po­si­ja­la no­vo sje­me raz­do­ra u BiH i sve nas za­jed­no do­dat­no uda­lji­la od po­mi­re­nja, ko­je su i sa­mi pro­kla­mo­va­li osni­va­ju­ći Ha­ški tri­bu­nal”, re­kao je Do­dik.
Ko­li­ko je prav­de do­nio Tri­bu­nal, ka­že Do­dik, po­ka­zu­je i to što će bez od­go­vo­ra osta­ti pi­ta­nje – ko je to­kom ra­ta u BiH po­bio 30.000 Sr­ba, od ko­jih je ve­li­ki dio ci­vi­la.
„Ha­ški tri­bu­nal je po­li­tič­ki sud ko­ji je kon­cen­tri­san is­klju­či­vo da ‘po­kri­je’ već ra­ni­je do­ne­se­ne po­li­tič­ke na­lo­ge o ka­rak­te­ru pro­te­klog ra­ta i ras­pa­du biv­še Ju­go­sla­vi­je”, iz­ja­vio je Do­dik.
Pre­su­da li­de­ri­ma „Her­ceg-Bo­sne” re­zul­tat je, ka­ko ka­že Do­dik, lo­ših po­li­tič­kih od­lu­ka Hr­va­ta u BiH.
„Mi­slim da su se oni u po­li­tič­kim kal­ku­la­ci­ja­ma od ras­pa­da ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je do da­nas pre­kom­bi­no­va­li. Pr­vo su ja­sno po­dr­ža­li re­fe­ren­dum o sa­mo­stal­no­sti BiH, on­da su na­kon par go­di­na ra­to­va­li pro­tiv mu­sli­ma­na, a epi­log tog ra­to­va­nja vi­di­te u ju­če­ra­šnjim pre­su­da­ma”, is­ta­kao je pred­sjed­nik Srp­ske.
Do­dik je upo­zo­rio da ni­je ko­rekt­no što Hr­va­ti ovu pre­su­du ko­ri­ste ka­ko bi uka­zi­va­li na ono što je dio sa­mo nji­ho­ve isti­ne i od­ba­cio in­si­nu­a­ci­je da pre­su­da „še­stor­ki” iz „Her­ceg-Bo­sne” ima bi­lo ka­kve ve­ze sa Sr­bi­ma. „Še­stor­ki” je, ka­že Do­dik, su­đe­no za su­ko­be sa Bo­šnja­ci­ma, a u to­me ni na ko­ji na­čin ne­ma ni Sr­ba, ni Re­pu­bli­ke Srp­ske, ni Sr­bi­je, sma­tra Do­dik.