Do­ku­men­ta­ci­o­no-in­for­ma­ci­o­ni cen­tar „Ve­ri­tas” po­vo­dom 22 go­di­ne od hr­vat­ske ak­ci­je „Olu­ja” ocje­nju­je da je srp­ska za­jed­ni­ca u Hr­vat­skoj po­sta­la još mi­nor­ni­ja, obes­pra­vlje­ni­ja i na­pa­da­ni­ja, a da na sve to me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca ću­ti.
– Me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca, uklju­ču­ju­ći NA­TO i EU, či­ja je Hr­vat­ska u me­đu­vre­me­nu po­sta­la čla­ni­ca, ću­ti kao što je ću­ta­la i pri­je 22 go­di­ne – na­vo­di se u sa­op­šte­nju, u ko­jem se pod­sje­ća da je u „Olu­ji” pro­tje­ra­no 220.000 Sr­ba, a oko 2.000 ubi­je­no.
„Ve­ri­tas” is­ti­če da Hr­vat­ska bez va­lja­nog raz­lo­ga iz­bje­ga­va eks­hu­ma­ci­je i po­zna­tih mje­sta uko­pa sa oko 165 po­smrt­nih osta­ta­ka, po­ko­pa­nih uglav­nom pod ozna­kom „ne­po­znat”, što je je­din­stven slu­čaj na pod­ruč­ju biv­še Ju­go­sla­vi­je.
Bez pra­vog raz­lo­ga Hr­vat­ska ote­že i sa iden­ti­fi­ka­ci­ja­ma 379 eks­hu­mi­ra­nih po­smrt­nih osta­ta­ka, do­da­je se u sa­op­šte­nju.
– Naj­ve­ći pa­ra­doks ove agre­si­je, kao i onih ko­je su joj pret­ho­di­le, je­ste u či­nje­ni­ci što je agre­sor bi­la čla­ni­ca UN, a Kra­ji­na zo­na pod za­šti­tom iste or­ga­ni­za­ci­je i što su ne­ke dru­ge čla­ni­ce te or­ga­ni­za­ci­je odo­bri­le i uče­stvo­va­le u agre­si­ji – is­ti­če se u sa­op­šte­nju.
Iako je bi­lo oči­gled­no da je hr­vat­ska vlast pred­u­ze­la tu agre­si­ju zbog pri­pa­ja­nja te­ri­to­ri­je bez srp­ske ve­ći­ne, ko­ja je na njoj ži­vje­la, Sa­vjet bez­bjed­no­sti UN, osim „sna­žne osu­de hr­vat­ske voj­ne ofan­zi­ve ve­li­kih raz­mje­ra” ni­je do­nio, ni ovog pu­ta, bi­lo ka­kve ka­zne­ne mje­re pro­tiv agre­so­ra.
Iz Do­ku­men­ta­ci­o­no-in­for­ma­ci­o­nog cen­tra „Ve­ri­tas” pod­sje­ća­ju da su 4. av­gu­sta 1995. go­di­ne oru­ža­ne sna­ge Hr­vat­ske, uz odo­bre­nje i po­dr­šku NA­TO-a, u sa­dej­stvu sa sna­ga­ma Hr­vat­skog vi­je­ća od­bra­ne /HVO/ i Ar­mi­je BiH /ABiH/, iz­vr­ši­le agre­si­ju na sje­ver­nu Dal­ma­ci­ju, Li­ku, Kor­dun i Ba­ni­ju, od­no­sno na Srp­sku auto­nom­nu oblast Kra­ji­na, u sa­sta­vu ta­da­šnje Re­pu­bli­ke Srp­ske Kra­ji­ne /RSK/. Agre­si­ja je iz­vr­še­na upr­kos či­nje­ni­ca­ma da je ta oblast bi­la pod za­šti­tom UN, pod na­zi­vom sek­to­ri „Jug” i „Sje­ver”, i da su pred­stav­ni­ci RSK dan pri­je u Že­ne­vi i Be­o­gra­du pri­hva­ti­li pred­log me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce o mir­nom rje­še­nju su­ko­ba.
„Ve­ri­tas” na­po­mi­nje da je hr­vat­ski agre­sor, i ka­da je pre­stao sva­ki ot­por, ubi­jao lju­de, ko­ji ni­su htje­li ili mo­gli sa svo­jih og­nji­šta, ali i one u iz­bje­glič­kim ko­lo­na­ma, i do Une i pre­ko Une, du­bo­ko u te­ri­to­ri­ji Re­pu­bli­ke Srp­ske.
Kra­ji­na je opu­sto­še­na, opljač­ka­na pa po­ru­še­na i za­pa­lje­na. Ni­su bi­li po­šte­đe­ni ni cr­kve­ni, kul­tur­ni, isto­rij­ski srp­ski, kao ni an­ti­fa­ši­stič­ki spo­me­ni­ci.
– Ova agre­si­ja, pod kod­nim na­zi­vom „Olu­ja”, spro­vo­đe­na je kao i one ko­je su joj pret­ho­di­le – „Mi­lje­vač­ki pla­to”, „Ma­sle­ni­ca”, „Me­dač­ki džep” i „Blje­sak”, po tak­ti­ci „spr­že­ne ze­mlje”, što je po­lo­vi­nom no­vem­bra 1995. go­di­ne do­se­glo raz­mje­re pot­pu­nog za­ti­ra­nja srp­ske za­jed­ni­ce u Kra­ji­ni – na­vo­de u „Ve­ri­ta­su”.
„Olu­ja” je je­di­ni do­ga­đaj, u ko­ji­ma su Sr­bi iz Hr­vat­ske žr­tve, za ko­ji je vo­đen pro­ces u Ha­škom tri­bu­na­lu. Taj sud je pr­vo osu­dio, a po­tom oslo­bo­dio hr­vat­ske ofi­ci­re An­tu Go­to­vi­nu i Mla­de­na Mar­ka­ča.
Pred hr­vat­skim pra­vo­su­đem, od ne­ko­li­ko do sa­da pro­ce­su­i­ra­nih pri­pad­ni­ka hr­vat­skih oru­ža­nih sna­ga za rat­ne zlo­či­ne nad Sr­bi­ma iz vre­me­na „Olu­je”, pra­vo­sna­žno je osu­đe­na sa­mo jed­na oso­ba /slu­čaj „Pru­kljan i Man­di­ći”/.
Iako su Dan­ci pri­je dvi­je go­di­ne sni­mi­li do­ku­men­tar­ni film o ma­sa­kru hen­di­ke­pi­ra­nih oso­ba u Dvo­ru na Uni, ko­ji do­ka­zu­je da su pri­pad­ni­ci HVO-a ubi­ce, du­go­go­di­šnja is­tra­ga o ovom zlo­či­nu je i da­lje bez po­ma­ka.
Pred su­dom u Či­ka­gu po tu­žbi kra­ji­ških Sr­ba pro­tiv kon­sul­tant­ske ame­rič­ke fir­me MPRI do­ne­se­na je od­lu­ka da je tu­že­na stra­na du­žna upla­ti­ti do­na­ci­ju od 1,4 mi­li­o­na ame­rič­kih do­la­ra u vi­du hu­ma­ni­tar­ne po­mo­ći iz­bje­gli­ca­ma iz RSK, od če­ga je 850.000 do­la­ra na­mi­je­nje­no za stu­dent­ske sti­pen­di­je, prav­nu za­šti­tu Kra­ji­šni­ka i obi­lje­ža­va­nje nji­ho­ve tra­ge­di­je.
– Vri­jed­ni­je od do­bi­je­nog nov­ca je sa­zna­nje da je pre­ko ovog po­stup­ka ba­rem dio svjet­ske jav­no­sti upo­znat s tra­ge­di­jom Sr­ba iz biv­še RSK, ko­joj su uve­li­ko ku­mo­va­le i ame­rič­ke or­ga­ni­za­ci­je po­put MPRI – is­ti­če „Ve­ri­tas”.
SR­NA


Po­gi­nu­lo i ne­sta­lo 65 od­sto ci­vi­la

Na evi­den­ci­ji „Ve­ri­ta­sa” na­la­ze se ime­na 1.859 po­gi­nu­lih i ne­sta­lih Sr­ba iz ove ak­ci­je i po­sli­je nje. Me­đu nji­ma je 1.209 ili 65 od­sto ci­vi­la, od ko­jih su oko tri če­tvr­ti­ne bi­li sta­ri­ji od 60 go­di­na. Me­đu žr­tva­ma se na­la­zi 546 ili 29 od­sto že­na, od ko­jih su oko če­ti­ri pe­ti­ne bi­le sta­ri­je od 60 go­di­na, što pred­sta­vlja je­dan od „cr­nih” re­kor­da gra­đan­skog ra­ta de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka na pro­sto­ri­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je.
Od ukup­nog bro­ja žr­ta­va do sa­da je ra­svi­je­tlje­na sud­bi­na 1.064 li­ca, dok se na evi­den­ci­ji ne­sta­lih vo­di još 795 li­ca, od če­ga 588 ci­vi­la, me­đu ko­ji­ma je 297 že­na.
Oko 1.500 pri­pad­ni­ka SVK pre­ži­vje­lo je za­ro­blja­va­nje. Mno­gi su su­đe­ni i osu­đe­ni na du­go­go­di­šnje ka­zne za­tvo­ra, zbog kri­vič­nih dje­la rat­nog zlo­či­na. Oko 3.200 sta­rih i ne­moć­nih, ko­ji ni­su htje­li ili ni­su mo­gli na­pu­sti­ti og­nji­šta, na si­lu su in­ter­ni­ra­ni u lo­go­re za ci­vi­le.