Ita­li­jan­ski kon­tin­gent u mi­si­ji na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji je pio, ba­rem do 2016, kan­ce­ro­ge­nu vo­du. Ta­ko je iz­ja­vio voj­ni lje­kar Enio Le­ti­je­ri to­kom sa­slu­ša­nja pred par­la­men­tar­nom is­tra­žnom ko­mi­si­jom ko­ja is­pi­tu­je po­sle­di­ce upo­tre­be osi­ro­ma­še­nog ura­ni­ju­ma.
Žal­ba pot­pu­kov­ni­ka ne osta­vlja pro­sto­ra za sum­nju: „Vo­da ana­li­zi­ra­na 2015, pa sve do 2016. go­di­ne, sa­dr­ži bro­mat, či­ja je kan­ce­ro­ge­nost kla­se 2B, u iz­no­su od 65/97 mi­kro­gra­ma po li­tru, u po­re­đe­nju sa gra­ni­com od 10, ko­ja se to­le­ri­še. Kla­sa u ko­ju spa­da bro­mat oku­plja mo­gu­će kan­ce­ro­ge­ne sup­stan­ce, za ukup­no 285 sup­stan­ci“, na­vo­di se na saj­tu AIRC (As­so­ci­a­zi­o­ne Ita­li­a­na per la Ri­cer­ca sul Can­cro – Ita­li­jan­sko udru­že­nje za is­tra­ži­va­nje ra­ka).
– Ka­da sam sti­gao u ba­zu Film­skog gra­da u Pri­šti­ni 14. ok­to­bra 2016, vi­še pu­ta su mi spo­mi­nja­li ve­o­ma sum­njiv ukus i mi­ne­ral­ne i obič­ne vo­de ko­ju su di­je­li­li u me­đu­na­rod­noj ka­fe­te­ri­ji i u te­re­ta­ni i ko­ja se pro­da­je u re­sto­ra­ni­ma i pi­ce­ri­ja­ma ci­je­le ba­ze, re­kao je dok­tor ko­ji je ta­da uspio da do­bi­je ana­li­ze vo­de 30. ja­nu­a­ra 2015. go­di­ne, a one uka­zu­ju na „pri­su­stvo bro­ma­ta“.
Pot­pu­kov­nik je go­vo­rio o si­tu­a­ci­ji ko­man­dan­ta mi­si­je Kfo­ra, ge­ne­ra­la Đo­va­ni­ja Fun­goa, „ko­ji se od­mah sa­gla­sio da tre­ba da se za­u­sta­vi po­dje­la i pro­da­ja te vo­de“. Pri­rod­na vo­da „dea“ je po­vu­če­na, ali ne i mi­ne­ral­na vo­da ko­ja se i da­nas di­je­li u ba­zi Film­skog gra­da.
„Efek­ti bro­ma­ta“, re­kao je dok­tor, „pro­u­zro­ku­ju pre­sta­nak ra­da bu­bre­ga i mo­žda je slu­čaj­nost – ali to­kom mog bo­rav­ka u ba­zi Pri­šti­ne ima­li smo slu­čaj mar­ša­la, mi­slim iz po­li­ci­je, sa akut­nom bu­bre­žnom in­su­fi­ci­jen­ci­jom, uklju­ču­ju­ći i pa­ci­jen­ta sa tran­splan­ta­ci­jom ko­ji ne bi tre­ba­lo ni da bu­de tu“.
Voj­ni ko­or­di­na­tor op­ser­va­to­ri­je Do­me­ni­ko Le­đe­ro je re­kao da je „do­sta­vlje­na žal­ba ve­o­ma ozbilj­na“. U Cen­tru će se na taj na­čin „do­ve­sti u pi­ta­nje ne sa­mo na­mir­ni­ce, uklju­ču­ju­ći i vo­du, u voj­nim ba­za­ma, već se po­tvr­đu­je i ono što je bi­lo na­slu­ći­va­no: da ne po­sto­je pro­cje­ne ri­zi­ka u ne­kim od na­ših do­ku­me­na­ta ba­za u ino­stran­stvu. I to ne do­zvo­lja­va ni li­je­če­nje ni pre­ven­ci­ju bo­le­sti“.
Ali, mo­gu­ći zdrav­stve­ni ri­zi­ci ni­su ogra­ni­če­ni na vo­du. U stva­ri, Le­ti­je­ri je iz­nio in­for­ma­ci­ju da se „7 km od Pri­šti­ne na­la­zi kom­pa­ni­ja KEK za elek­trič­nu ener­gi­ju, či­ji su dim­nja­ci ja­sno vi­dlji­vi iz ba­ze Film­skog gra­da i iz ko­jih iz­la­ze žuć­ka­sti obla­ci, ko­ji pri­je sve­ga za­ga­đu­ju va­zduh i iri­tant­ni su za di­saj­ne or­ga­ne”.
„Pra­ši­na ko­ja iz­la­zi iz fa­bri­ke”, ka­že Le­ti­je­ri, „sa­dr­ži je­di­nje­nje fe­no­la (vi­so­ko­kan­ce­ro­gen) i dru­ge he­mi­ka­li­je, ko­je se ta­lo­že na ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra od ba­ze u Pri­šti­ni, ko­ja je sje­di­šte ko­man­de Kfo­ra i ba­ze na­še po­li­ci­je ko­ja je bli­že KEK-u. Da­kle, udi­sa­njem i gu­ta­njem ove če­sti­ce mo­gu da uđu u ti­je­lo i pro­u­zro­ku­ju rak čak i na­kon de­set go­di­na. Pot­pu­kov­nik je po­tom za­tra­žio da se ita­li­jan­sko oso­blje pod­vrg­ne zdrav­stve­nom nad­zo­ru kad se vra­ti u svo­ju ze­mlju”.
Od­go­vor je bio, ka­ko je re­kao pot­pu­kov­nik, da će po­sla­ti tim da pro­vje­ri to što je zah­ti­je­vao, kao i uklju­či­va­nje voj­ske u du­blji mo­ni­to­ring kad se vra­te (u Ita­li­ju), ali ni­kad ni­je do­bio ni­ka­kvu po­vrat­nu in­for­ma­ci­ju o to­me.
Sput­njik