Pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­rad Do­dik po­ru­čio je da Sr­bi po­štu­ju stra­da­nja svih na­ro­da na tim pro­sto­ri­ma, ali da bo­li što cr­na ma­ra­ma srp­skih maj­ki ko­je su iz­gu­bi­le si­no­ve ma­nje zna­či ne­go bi­je­la ma­ra­ma bo­šnjač­kih maj­ki.
– To bo­li i to se vi­di, jer ov­dje ne sje­de pred­stav­ni­ci me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce ko­ji će za ko­ji dan po­hr­li­ti da gle­da­ju bi­je­le ma­ra­me, jer ih cr­ne ne in­te­re­su­ju, re­kao je Do­dik pri­je dva da­na u Bra­tun­cu na obi­lje­ža­va­nju stra­da­nja Sr­ba u Pod­ri­nju.
On je is­ta­kao da su Sr­bi svo­ji na svo­me, da je Re­pu­bli­ka Srp­ska re­zul­tat bor­be srp­skog na­ro­da za slo­bo­du, ne sa­mo u otadž­bin­skom ra­tu ne­go su­bli­mat svih te­žnji, zna­nih i ne­zna­nih kroz vje­ko­ve, ko­ji su zbog srp­ske vje­re i sla­ve stra­da­li, i ni­ka­da ni­su od­u­sta­li.
Do­dik je is­ta­kao da je u Pod­ri­nju sva­ko iz­gu­bio ne­ko­ga – si­na, bra­ta, oca, se­stru, pri­ja­te­lja, ku­ma, škol­skog dru­ga ili kom­ši­ju, te da se stra­da­nje Sr­ba na ovom pod­ruč­ju po­ku­ša­va sta­vi­ti u za­bo­rav od onih ko­ji su to i uči­ni­li.
On je pod­sje­tio da su se u za­šti­će­noj zo­ni Sre­bre­ni­ca for­mi­ra­le voj­ne for­ma­ci­je ko­je su ula­zi­le u srp­ska se­la i po pra­vi­lu na srp­ske sla­ve i pra­zni­ke ubi­ja­le i kla­le sta­re, že­ne i dje­cu, a po­tom se br­zo po­vla­či­li u za­šti­će­nu zo­nu da bi po­bje­gli i da bi ih ču­va­le me­đu­na­rod­ne sna­ge.
– To je ta­ko tra­ja­lo sve do 3.500 ubi­je­nih Sr­ba na ovim pro­sto­ri­ma, ko­ji su stra­da­li od 1992. do 1995. go­di­ne, ko­je ho­će da za­bo­ra­vi­mo, kao što su go­di­na­ma na­sto­ja­li da za­bo­ra­vi­mo mno­ga dru­ga mje­sta ko­ja sa­da ot­kri­va­mo i zna­mo da su ta­mo stra­da­li ma­sov­no Sr­bi u pro­šlom vi­je­ku, is­ta­kao je Do­dik.
Na­po­me­nuo je da su ta­kvu sud­bi­nu Sr­bi pro­ži­vlja­va­li na mno­gim mje­sti­ma, od Pa­ga, Ja­dov­na, Ja­se­nov­ca, Sta­re Gra­di­ške, Dra­ku­li­ća, Pre­bi­lo­va­ca, te Bro­da na Dri­ni kod Vi­še­gra­da gdje je ubi­je­no 6.000 Sr­ba.
– Ozlo­gla­še­ni usta­ša (Ju­re) Fran­ce­tić i nje­go­ve je­di­ni­ce po­tje­ra­le su Sr­be još iz Sa­ra­je­va, pre­ko ro­ma­nij­skog pla­toa na Dri­nu, a Ita­li­ja­ni ni­su do­zvo­li­li da pre­đu most ne­go su ih niz­vod­no po­sla­li u smrt, pod­sje­tio je Do­dik.
Pred­sjed­nik Srp­ske je na­veo da se ne mo­gu za­bo­ra­vi­ti stra­da­nja Sr­ba, iako po­sto­je ta­kve te­žnje, ko­je Sr­be sa­mo još vi­še učvr­šću­ju u že­lji da stra­da­li­ma da­ju pu­nu pa­žnju sje­ća­nja.
Do­dik je na­veo da je še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka na pod­ruč­ju od Bra­tun­ca do Ske­la­na bi­lo oko 40.000 Sr­ba, ko­ji su se ise­li­li sa­mo za­to što ni­ko ni­je u vri­je­me ko­mu­ni­zma sma­trao ili na­mjer­no ni­je htio da na­pra­vi put i raz­vi­je in­du­stri­ju.
– Re­pu­bli­ka Srp­ka je na­pra­vi­la taj put i za­jed­no sa Sr­bi­jom gra­di­mo most, isto­rij­sku i du­go­go­di­šnju de­ce­nij­sku te­žnju Sr­ba. To je naš od­go­vor na to što su htje­li da tu bu­de nji­ho­va tam­pon zo­na. Po­zna­ti su pro­jek­ti ra­znih fon­da­ci­ja, pri­je sve­ga islam­skih, ko­je su usmje­ra­va­le pa­re da bi se uz Dri­nu na­kon otadž­bin­skog ra­ta vra­ti­li mu­sli­ma­ni i da bi po­no­vo oku­pi­ra­li Dri­nu na taj na­čin, re­kao je Do­dik.