Na­vr­ša­va se 25 go­di­na od zlo­či­na nad voj­ni­ci­ma JNA u Sa­ra­je­vu u Do­bro­vo­ljač­koj uli­ci, ka­da su ubi­je­na 42 voj­ni­ka, ofi­ci­ra i ci­vi­la, 73 oso­be su ra­nje­ne, a vi­še od 200 za­ro­blje­no ili ote­to. Ko­or­di­na­ci­ja srp­skih udru­že­nja po­ro­di­ca ne­sta­lih, ubi­je­nih i po­gi­nu­lih li­ca sa pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je naj­o­štri­je je osu­di­la ovaj na­pad i is­ta­kla za­htjev da se po­či­ni­o­ci ka­zne.
Na­pad na ko­lo­nu, ko­ja se po­vla­či­la iz ko­man­de Dru­ge voj­ne obla­sti, iz­ve­li su pri­pad­ni­ci mu­sli­man­ske Te­ri­to­ri­jal­ne od­bra­ne, po­li­ci­je i pa­ra­voj­nih for­ma­ci­ja „Ze­le­ne be­ret­ke” i „Pa­tri­ot­ska li­ga”, kr­še­ći do­go­vor o mir­noj eva­ku­a­ci­ji.
Pre­ma po­da­ci­ma MUP-a Re­pu­bli­ke Srp­ske, u tom na­pa­du ubi­je­na su 42 pri­pad­ni­ka JNA i ci­vi­la, me­đu ko­ji­ma pet ofi­ci­ra, 73 oso­be su ra­nje­ne, a 215 za­ro­blje­no ili ote­to.
Dan ra­ni­je, 2. ma­ja 1992. go­di­ne, pri­pad­ni­ci voj­nih i pa­ra­voj­nih for­ma­ci­ja bo­san­skih mu­sli­ma­na na­pa­li su Dom JNA u Sa­ra­je­vu i ne­ko­li­ko dru­gih voj­nih punk­to­va u gra­du i ubi­li 14 pri­pad­ni­ka JNA.
Kao od­go­vor na te na­pa­de, pri­pad­ni­ci JNA su, istog da­na, na sa­ra­jev­skom aero­dro­mu za­dr­ža­li mu­sli­man­skog vo­đu i Ali­ju Izet­be­go­vi­ća, ko­ji se u prat­nji pot­pred­sjed­ni­ka vla­de Zlat­ka La­gum­dži­je i kćer­ke Sa­bi­ne vra­ćao sa mi­rov­nih pre­go­vo­ra u Li­sa­bo­nu.
Izet­be­go­vić je od­ve­den u ka­sar­nu JNA u Lu­ka­vi­ci, na­do­mak Sa­ra­je­va, ra­di pre­go­vo­ra o bez­bjed­noj eva­ku­a­ci­ji voj­ni­ka, ofi­ci­ra i ci­vi­la na slu­žbi u JNA iz ko­man­de Dru­ge voj­ne obla­sti, kao i dru­gih ka­sar­ni ko­je su bi­le pod op­sa­dom mu­sli­man­skih sna­ga u Sa­ra­je­vu.
U pre­go­vo­ri­ma su uče­stvo­va­li ta­da­šnji ko­man­dant Dru­ge voj­ne obla­sti JNA, ge­ne­ral Mi­lu­tin Ku­ka­njac, ko­man­dant mi­rov­nih sna­ga UN ka­nad­ski ge­ne­ral Lu­is Me­ken­zi, član Pred­sjed­ni­štva BiH Ejup Ga­nić, a bez­bjed­nu eva­ku­a­ci­ju ga­ran­to­vao je sam Izet­be­go­vić.
Po­što je spo­ra­zum po­stig­nut, ko­lo­na sa vo­zi­li­ma JNA kre­nu­la je iz ko­man­de u na­se­lju Bi­strik, a na nje­nom če­lu na­la­zio se tran­spor­ter u ko­jem su, kao za­štit­ni­ci, bi­li Izet­be­go­vić, ge­ne­ra­li Me­ken­zi i Ku­ka­njac.
Sa­mo ki­lo­me­tar da­lje, ka­da je tran­spor­ter na če­lu kon­vo­ja iz­bio iz Do­bro­vo­ljač­ke uli­ce na Sken­de­ri­ju, oko 20 te­ri­to­ri­ja­la­ca pre­pri­je­či­lo je put vo­zi­lu, od­sje­kav­ši osta­tak ko­lo­ne, a iz okol­nih ku­ća, sa sa­mo pe­de­se­tak me­ta­ra, mu­sli­man­ske sna­ge otvo­ri­le su va­tru.
Pri­pad­ni­ci JNA, uglav­nom mla­di voj­ni­ci, bes­po­moć­no su sje­de­li u vo­zi­li­ma i na ka­mi­o­ni­ma, a, pre­ma svje­do­če­nji­ma pre­ži­vje­lih, li­kvi­da­ci­je su bi­le bru­tal­ne – na­pa­da­či su iz­vla­či­li ne­na­o­ru­ža­ne voj­ni­ke, ofi­ci­re i ci­vil­na li­ca ko­ja su uz po­ni­ža­va­nje, ra­nja­va­li i ubi­ja­li na uli­ci.
– Mo­gao sam da vi­dim ka­ko voj­ni­ci te­ri­to­ri­jal­ne od­bra­ne pro­tu­ra­ju ci­je­vi kroz pro­zo­re ci­vil­nih auto­mo­bi­la, ko­ji su bi­li dio kon­vo­ja, i pu­ca­ju. Vi­dio sam ka­ko se krv sli­va niz vje­tro­bra­ne ko­la – na­pi­sao je u svo­joj knji­zi, „Ču­var mi­ra – put u Sa­ra­je­vo”, ge­ne­ral Me­ken­zi.
Na­čel­nik „pla­vih šle­mo­va” za­pi­sao je ta­da u svo­ju bi­lje­žni­cu: „Bio je to de­fi­ni­tiv­no naj­go­ri dan u mom ži­vo­tu”.
Na­kon tro­go­di­šnje is­tra­ge u pred­me­tu „Do­bro­vo­ljač­ka” Tu­ži­la­štvo Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne do­ni­je­lo je od­lu­ku da u rad­nja­ma če­tr­na­e­sto­ri­ce osum­nji­če­nih „ni­je­su sa­dr­ža­na obi­ljež­ja kri­vič­nog dje­la”.
– U ime po­ro­di­ca žr­ta­va naj­e­ner­gič­ni­je zah­ti­je­va­mo od nad­le­žnih or­ga­na Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne da se ko­nač­no ka­zne po­či­ni­o­ci ovih zlo­či­na, kao i od­go­vor­ni ko­ji su na­re­di­li na­pa­de u ko­ji­ma su zlo­či­ni uči­nje­ni – sa­op­šti­la je Ko­or­di­na­ci­ja srp­skih udru­že­nja po­ro­di­ca ne­sta­lih, ubi­je­nih i po­gi­nu­lih li­ca sa pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je.(RTS)


Svje­do­če­nje voj­ni­ka

Si­ni­ša Bo­jan­dić imao je 19 go­di­na ka­da je 2. ma­ja nje­go­va je­di­ni­ca po­sla­na pred Dom JNA u Sa­ra­je­vu da po­mog­ne ko­le­ga­ma ko­je su na­pa­le „ze­le­ne be­ret­ke”.
Ka­že da ni­je tač­no da su voj­ni­ci iza­zva­li su­kob, jer se u Do­mu na­la­zi­lo sa­mo šest voj­ni­ka ko­ji su ra­di­li na odr­ža­va­nju. Me­đu­tim, i oni su na­pad­nu­ti na pu­tu do Do­ma JNA.
Sa­mo dan ka­sni­je po­če­lo je po­vla­če­nje voj­ske iz Sa­ra­je­va. U Do­bro­vo­ljač­koj uli­ci bio je Dra­ško Đu­rić. Nje­ga su tu­kli ali je, ka­že, imao sre­će i ostao živ. Voj­nik ko­ji je bio u auto­mo­bi­lu iza nje­go­vog je ubi­jen.(RTS)


Ne že­li­mo da se i da­lje tr­pe po­ni­že­nja

U Mi­lje­vi­ći­ma u Is­toč­nom Sa­ra­je­vu ju­če je oda­ta po­čast pri­pad­ni­ci­ma Ju­go­slo­ven­ske na­rod­ne ar­mi­je (JNA) ko­ji su u ma­ju 1992. go­di­ne stra­da­li u ko­lo­ni u ne­ka­da­šnjoj Do­bro­vo­ljač­koj uli­ci u Sa­ra­je­vu.
U fe­de­ral­nom di­je­lu Sa­ra­je­va pri­pad­ni­ci pa­ra­voj­nih je­di­ni­ca „ze­le­nih be­ret­ki” i bor­ci tzv. Ar­mi­je RBiH isto­vre­me­no su obi­lje­ži­li 3. maj.
U Is­toč­nom Sa­ra­je­vu je naj­pri­je po­lo­že­no cvi­je­će i slu­žen pa­ra­stos za žr­tve uz pri­su­stvo pred­stav­ni­ka vla­sti Re­pu­bli­ke Srp­ske, Bo­rač­ke or­ga­ni­za­ci­je Re­pu­bli­ke Srp­ske i ne­ko­li­ci­ne čla­no­va po­ro­di­ca žr­ta­va.
Mi­len­ko Sa­va­no­vić, mi­ni­star ra­da i bo­rač­ko-in­va­lid­ske za­šti­te RS, ka­zao je da su ove go­di­ne od­lu­či­li da obi­lje­ža­va­nje stra­da­nja pri­pa­da­ni­ka JNA bu­de sa­mo u Mi­lje­vi­ci­ma zbog ne­ko­rekt­nog od­no­sa vla­sti u Sa­ra­je­vu, ko­ja već go­di­na­ma ne do­zvo­lja­va da se po­sta­vi spo­men-obi­ljež­je sa ime­ni­ma stra­da­lih na mje­stu stra­da­nja u biv­šoj Do­bro­vo­ljač­koj.
– Mi da­nas obi­lje­ža­va­mo zna­ča­jan da­tum u isto­ri­ji strad­nja srp­skog na­ro­da, a to je 25 go­di­na od stra­da­nja pri­pad­ni­ka JNA u biv­šoj Do­bro­va­ljač­koj uli­ci 2. i 3. ma­ja 1992. go­di­ne od mu­sli­man­skih pa­ra­voj­nih for­ma­ci­ja – re­kao je Sa­va­no­vić.
Pod­sje­tio je da je JNA bi­la je­di­na le­gi­tim­na i le­gal­na oru­ža­na si­la ko­ja je bra­ni­la ustav ne­ka­da­šnje za­jed­nič­ke dr­ža­ve.
– Mo­že­te za­mi­sli­ti ko­li­ka je ta mr­žnja ka­da su u sa­mom na­pa­du od stra­ne pa­ra­voj­nih mu­sli­man­skih for­ma­ci­ja stra­da­li, osim Sr­ba, i pri­pad­ni­ci dru­gih na­ci­ja. Na tom mje­stu su po­gi­nu­li i mu­sli­ma­ni, i Hr­va­ti, i Al­ban­ci. To go­vo­ri o to­me da je taj na­rod (mu­sli­ma­ni) za­hva­lju­ju­ći toj dr­ža­vi po­stao kon­sti­tu­ti­van od 1945. go­di­ne, ali su za tu nji­ho­vu kon­sti­tu­tiv­nost žr­tvu da­li Sr­bi. A i po­red to­ga, vi­de­li ste ra­ni­je ko­li­ka je to ne­tr­pe­lji­vost i mr­žnja pre­ma pri­pad­ni­ci­ma srp­skog na­ro­da – re­kao je Sa­va­no­vić.
Na­po­me­nuo je da to ne zna­či od­u­sta­ja­nje od oda­va­nja po­ča­sti u biv­šoj Do­bro­vo­ljač­koj uli­ci.
– Jed­no­stav­no ni­je­smo že­lje­li da se i da­lje tr­pe po­ni­že­nja jer nam se ne do­zvo­lja­va da na pra­vi na­čin, u du­hu tra­di­ci­je srp­skog na­ro­da, oda­mo po­čast stra­da­li­ma. Pro­šle go­di­ne je cvi­je­će ko­je smo osta­vi­li u biv­šoj Do­bro­vo­ljač­koj za­vr­ši­lo u kan­ti za sme­će – re­kao je Sa­va­no­vić.(RTS)