U Spo­men-pod­ruč­ju Do­nja Gra­di­na u Re­pu­bli­ci Srp­skoj obi­lje­žen je Dan sje­ća­nja po­vo­dom 72 go­di­ne od zlo­či­na ge­no­ci­da u kon­cen­tra­ci­o­nom lo­go­ru Ja­se­no­vac i nje­go­vom naj­ve­ćem stra­ti­štu, Do­njoj Gra­di­ni. Pa­tri­jarh Iri­nej odr­žao je po­men žr­tva­ma, a srp­ski pre­mi­jer Alek­san­dar Vu­čić po­ru­čio je da će­mo bez spo­zna­je i sje­ća­nja te­ško umje­ti da iz­gra­di­mo bo­lju bu­duć­nost.
Obi­lje­ža­va­nje Da­na sje­ća­nja po­če­lo je po­la­ga­njem vi­je­na­ca i oda­va­njem po­ča­sti u Spo­men-pod­ruč­ju Do­nja Gra­di­na, na­kon če­ga je odr­ža­na pri­god­na sve­ča­nost to­kom ko­je su se obra­ti­li zva­nič­ni­ci.
Pre­mi­jer Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić je, u obra­ća­nju oku­plje­ni­ma, po­ru­čio da se na­la­ze na sve­tom mje­stu, naj­sve­ti­jem mje­stu za Sr­be.
Ne­vje­ro­vat­no zlo se de­si­lo ov­dje, gdje je bio naj­ve­ći kon­cen­tra­ci­o­ni lo­go­ru na Bal­ka­nu, re­kao je Vu­čić i is­ta­kao da su lju­di od­lu­či­li da ne če­ka­ju smrt, već da joj kre­nu u su­sret jer su zna­li da će ri­jet­ko ko od njih pre­ži­vje­ti.
„Na­ša je oba­ve­za da bu­de­mo ov­dje zbog po­to­ma­ka ja­se­no­vač­kih žr­ta­va ko­jih ima i u RS i u Sr­bi­ji zbog to­ga da se ni­kad vi­še ne po­no­ve do­ga­đa­ji od pri­je se­dam de­ce­ni­ja, ali i da po­ru­či­mo da ni­kad ne­će­mo za­bo­ra­vi­ti šta nam se do­go­di­lo i da će­mo se sna­žno od­u­pri­je­ti po­ku­ša­ju da se to vra­ti”, re­kao je Vu­čić.
Ka­ko je re­kao, „ov­dje, gdje se ti­ši­na ču­je čak i kad ga­la­mi­mo s go­vor­ni­ce, na jed­nom od naj­stra­šni­jih mje­sta u ta­da­šnjoj po­ro­blje­noj Evro­pi”, za­hva­lan je pred­sjed­ni­ku Re­pu­bli­ke Srp­ske što Sr­bi­ja i RS za­jed­no obi­lje­ža­va­ju te­ške do­ga­đa­je iz pro­šlo­sti.
Na­vev­ši da je u Do­nju Gra­di­nu do­la­zio vi­še pu­ta, Vu­čić je re­kao da ga uvi­jek mu­či ko­me da se obra­ti.
Da li oni­ma is­pod nas, na me­tar i po is­pod ze­mlje, i da li da im ka­žem da mi je žao, ili da im ka­žem da ih pam­ti­mo i da se ne­će po­no­vi­ti, i da li će mi vje­ro­va­ti i da li po­sto­ji ri­ječ ko­ja nji­ma da­nas mo­že da zna­či, na­veo je Vu­čić.
„Ili da se obra­tim ono­me go­re, iz­nad nas ko­ji je sve vi­dio i čuo, za­bi­lje­žio, i šta da ga pi­tam...”, do­dao je pre­mi­jer.
Is­ta­kao je i da ga mu­či šta da ka­že oku­plje­ni­ma, ko­ji su se ta­mo na­šli da­nas.
Bez spo­zna­je i sje­ća­nja kroz šta smo pro­šli te­ško da će­mo umje­ti da iz­gra­di­mo bo­lju bu­duć­nost za na­šu dje­cu, po­ru­čio je Vu­čić.
Naš je po­sao da, su­prot­no oni­ma ko­ji bi da na Bal­ka­nu mi­je­nja­ju gra­ni­ce, da pra­ve svo­je ve­li­ke dr­ža­ve ne pi­ta­ju­ći ni­ko­ga, pa ni Sr­bi­ju či­ju bi te­ri­to­ri­ju da oti­ma­ju, naš je po­sao da ih po­bi­je­di­mo po­li­tič­ki, bez ra­ta, da stvo­ri­mo dr­ža­vu iz­nad sva­kog zla, po­ru­čio je pre­mi­jer Sr­bi­je Alek­sa­na­dar Vu­čić.
Ka­ko je re­kao, sva­ki put na tom ga mje­stu po­ra­zi ba­nal­nost sa­mog zla, upi­tav­ši „da li su oni ubi­ja­li ka­ko bi nji­hov na­rod po­stao bo­lji i ko­li­ka bi ci­fra ubi­je­nih Sr­ba za­do­vo­lja­va­la po­tre­be ve­će i bo­lje Hr­vat­ske?”.
„Ja sa oni­ma ko­ji že­le bu­du ba­nal­ni ne mo­gu da po­mog­nem, a moj po­sao je da Sr­bi­ja i Srp­ska ne bu­du ta­kve, ni pro­sječ­ne ni obič­ne ni ba­na­le, da se su­o­či­mo sa sop­stve­nim gre­ška­ma, zlom ko­je su dru­gi či­ni­li u na­še ime, ali i da ob­ja­sni­mo ko­li­ko je va­žno bra­ni­ti mir”, re­kao je Vu­čić do­da­ju­ći da ako bu­de­mo pri­mo­ra­ni umje­će­mo da sa­ču­va­mo na­še, a „na­ša je slo­bo­da je da bu­de­mo svoj na svo­me, ne tra­že­ći bi­lo šta od dru­gih”.
Ka­ko je re­kao, ni­je ri­ječ sa­mo o to­me ko­li­ko je lju­di ubi­je­no, već da je to ubi­ja­nje zva­nič­no bi­lo oprav­da­no, do­pu­šte­no i po­želj­no.
„To je bi­la plat­for­ma dr­ža­ve či­ste kr­vi u ko­joj će sva­ka ne­či­sta, od­no­sno srp­ska, je­vrej­ska, rom­ska... bi­ti pro­li­ve­na”, na­veo je Vu­čić.
Ka­zao je da je ubi­ja­nje Sr­ba bio ma­ster plan, dr­žav­ni i zva­nič­ni, za či­tav je­dan na­rod, za­to što je ne­ko imao plat­for­mu da će dru­gi na­rod, ka­da is­tri­je­bi taj, ne­po­dob­ni, ne­pri­ja­telj­ski, sam po­sta­ti bo­lji, bo­ga­ti­ji i uspje­šni­ji.
„I to, ov­dje, i da­nas, ni­ko ne smi­je da za­bo­ra­vi. Da ni­je ri­ječ sa­mo o to­me ko­li­ko je lju­di ubi­je­no, ne­go o to­me ko­li­ko lju­di su htje­li da ubi­ju”, na­veo je Vu­čić i do­dao da je Ja­se­no­vac bio rad­ni lo­gor jer je u nje­mu po­sao bio smrt, što, ka­že, zna­mo mi i zna či­tav svi­jet.
Za­to, ka­ko je re­kao, ne­ko mo­že da za­o­bi­đe Gra­di­nu i Ja­se­no­vac, da ka­či ta­ble sa usta­škim po­zdra­vi­ma na njih, ali da ne mo­že da se po­bjeg­ne od ba­nal­no­sti tog zla, od nje­go­ve obič­no­sti i pro­sječ­no­sti.(RTS)


Do­dik od­bio da se ru­ku­je s am­ba­sa­dor­kom SAD

Am­ba­sa­dor­ka SAD u BiH Mo­rin Kor­mak re­kla je da je do­šla u Do­nju Gra­di­nu da bi oda­la po­štu svim žr­tva­ma Ja­se­nov­ca i dru­gih stra­ti­šta na ko­ji­ma je u stra­šnim tra­ge­di­ja­ma ži­vo­te iz­gu­bi­lo mno­go lju­di.
Pred­sjed­nik RS Mi­lo­rad Do­dik je u Do­njoj Gra­di­ni od­bio da se ru­ku­je s am­ba­sa­dor­kom Mo­rin Kor­mak ko­ju je ra­ni­je pro­gla­sio per­so­nom non gra­ta u tom en­ti­te­tu BiH, na­vo­de­ći da je ona jed­na od naj­od­go­vor­ni­jih što je on na „cr­noj li­sti” SAD.
„Po­li­ti­ča­ri go­vo­re za se­be, i ni­ti me bri­nu, ni­ti že­lim da ko­men­ta­ri­šem po­li­tič­ke ge­sto­ve. Ono što je bit­no je­ste da se oda po­šta žr­tva­ma”, is­ta­kla je Kor­ma­ko­va, ko­men­ta­ri­šu­ći Do­di­kov gest.
Iz­ra­zi­la je na­du da će tra­ge­di­je po­put Ja­se­nov­ca omo­gu­ći­ti da lju­di shva­te ko­li­ko je va­žno da se sa­ra­đu­je i za­jed­no ra­di na iz­grad­nji mo­sto­va i ra­zu­mi­je­va­nja me­đu lju­di­ma.
Kor­ma­ko­va je is­ta­kla da je bit­no da se oda po­šta žr­tva­ma i iz­ra­zi po­što­va­nje pre­ma svim gra­đa­ni­ma Re­pu­bli­ke Srp­ske i BiH ko­ji su tu pro­pa­ti­li.(RTS)


Pa­tri­jarh Iri­nej: NDH na­ni­je­la ra­nu srp­skom na­ro­du

Pa­tri­jarh srp­ski Iri­nej iz­ja­vio je u Do­njoj Gra­di­ni da je Ne­za­vi­sna Dr­ža­va Hr­vat­ska zlo­či­ni­ma u usta­škom lo­go­ru Ja­se­no­vac srp­skom na­ro­du na­ni­je­la ra­nu ko­ja ni­ka­da ne­će bi­ti is­ci­je­lje­na.
„Oni ko­ji su na­ni­je­li tu ra­nu, i svom na­ro­du na­ni­je­li su lja­gu ko­ju isto­ri­ja ne­će mo­ći oprav­da­ti”, ka­zao je Iri­nej, do­dav­ši da je po­seb­no tra­gič­no da je zlo­či­ne u Ja­se­nov­cu odo­bra­va­la, a i pod­sti­ca­la Ka­to­lič­ka cr­kva.
Na­vo­de­ći da je u Do­njoj Gra­di­ni „ze­mlja ob­li­ve­na kr­vlju” ne­vi­no stra­da­lih u Dru­gom svjet­skom ra­tu, on je is­ta­kao da se srp­ska stra­ti­šta pro­sti­ru od Ve­le­bi­ta pre­ko Ja­dov­na do Ja­se­nov­ca, u ko­ji­ma su stra­da­li oni či­ja je je­di­na kri­vi­ca bi­la što su pri­pa­da­li dru­gom na­ro­du i svo­joj vje­ri.
„Po­ru­ku ko­ju su nam osta­vi­li oni ko­ji su stra­da­li je da ču­va­mo svo­ju vje­ru, a sa njom da ču­va­mo svo­je je­din­stvo, da bu­de­mo sje­di­nje­ni i uje­di­nje­ni u do­bru za sve lju­de do­bre vo­lje”, is­ta­kao je pa­tri­jarh Iri­nej.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, „sa­mo uje­di­nje­ni i sje­di­nje­ni u do­bru mo­že­mo op­sta­ti kao na­rod”.
„Po­seb­no nas za­bri­nja­va što i da­nas ču­je­mo ne­ke po­vi­ke, ne­ke iz­ja­ve ko­je su rav­ne apo­ka­lip­tič­kim da­ni­ma na­šeg na­ro­da. Na­da­mo se da će do­bra stra­na svi­je­ta ko­ji ži­vi­mo po­bi­je­di­ti”, is­ta­kao je pa­tri­jarh Iri­nej. Pa­tri­jarh Iri­nej i vla­di­ka ba­nja­luč­ki Je­frem pret­hod­no su slu­ži­li pa­ra­stos za srp­ske ja­se­no­vač­ke žr­tve na grob­nom po­lju „Hra­sto­vi”, a po­tom su mo­li­tve za stra­da­le Je­vre­je i Ro­me odr­ža­li pred­stav­ni­ci je­vrej­ske i rom­ske za­jed­ni­ce.(RTS)