Pre­ma 98,4 od­sto prer­bro­ja­nih gla­so­va gra­đa­na iza­šlih na re­fe­ren­dum u Tur­skoj, 51,32 od­sto po­dr­ža­lo je ustav­ne promjene ko­je će omo­gu­ći­ti ve­ća ovla­šće­nja predsjedniku Re­dže­pu Ta­ji­pu Er­do­ga­nu, ja­vlja dr­žav­na agen­ci­ja Ana­do­li­ja.
Sta­nov­ni­ci cen­tral­nih djelova Tur­ske ve­li­kom ve­ći­nom re­kli su „da” ustav­nim promjenama, dok su pro­tiv bi­li uglav­nom obla­sti oko Egej­skog mo­ra i ju­go­i­stok ko­ji na­sta­nju­ju Kur­di, pre­no­si Roj­ters.
Ka­ko je pre­ni­je­la Ana­do­li­ja, od­ziv na re­fe­ren­du­mu bio je vi­sok – 86 od­sto upi­sa­nih bi­ra­ča.
Me­đu­tim, ka­ko od­mi­če pre­bro­ja­va­nje bi­rač­kih li­sti­ća, po­ve­ća­va se broj gla­so­va pro­tiv re­fe­ren­du­ma, ko­ji su pre­u­ze­li vođ­stvo u naj­ve­ćem tur­skom gra­du Is­tan­bu­lu.
Glav­na tur­ska opo­zi­ci­o­na stran­ka Re­pu­bli­kan­ska na­rod­na par­ti­ja (CHP) zah­ti­je­va po­nov­no bro­ja­nje do 60 od­sto gla­so­va u re­fe­ren­du­mu ko­ji bi mo­gao da pro­ši­ri ovla­šće­nja pred­sjed­ni­ka Er­do­ga­na, sa­op­štio je za­mje­nik pred­sje­da­va­ju­ćeg stran­ke Er­dal Ak­sun­ger.
Ak­sun­ger je re­kao ra­ni­je da je za­bi­lje­že­no mno­go ne­pra­vil­no­sti „kao po­moć vla­di” na re­fe­ren­du­mu.
– Mno­go pro­tiv­za­ko­ni­tih rad­nji se spro­vo­di kao po­moć vla­di sa­da, ali „ne” će po­bi­je­di­ti na kra­ju – re­kao je Ak­sun­ger no­vi­na­ri­ma u šta­bu svo­je stran­ke, mi­sle­ći na od­lu­ku iz­bor­ne ko­mi­si­je da pri­hva­ta i li­sti­će bez pe­ča­ta.
Iz­bor­na ko­mi­si­ja je na svom saj­tu ne­ko­li­ko sa­ti pri­je za­tva­ra­nja bi­ra­li­šta sa­op­šti­la da će pri­hva­ta­ti i li­sti­će bez zva­nič­nih pe­ča­ta, osim uko­li­ko mo­že da se do­ka­že da su la­žni.
Vi­še od 55 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka Tur­ske ima­lo je pri­li­ku da gla­sa na re­fe­ren­du­mu pri­re­đe­nom de­vet mje­se­ci po­sli­je po­ku­ša­ja voj­nog uda­ra, te mno­gi re­zul­tat sa­da sma­tra­ju is­pi­tom po­pu­lar­no­sti pred­sjed­ni­ka Re­dže­pa Ta­ji­pa Er­do­ga­na.
Za­go­vor­ni­ci ustav­nih pro­mje­na sma­tra­ju da će re­for­ma stvo­ri­ti ja­ku i sta­bil­nu Tur­sku, ali pro­tiv­ni­ci ocje­nju­ju da re­fe­ren­dum da­je Er­do­ga­nu auto­ri­tar­nu moć, op­tu­žu­ju­ći ga da ti­me že­li da ugu­ši sva­ki kri­tič­ki glas.
Pred­sjed­nik Er­do­gan je iz­ja­vio po­sli­je gla­sa­nja da je re­fe­ren­dum o iz­mje­na­ma Usta­va „iz­bor za pro­mje­nu i tran­sfor­ma­ci­ju”, iz­ra­ža­va­ju­ći uvje­re­nje da će na­rod Tur­ske „do­ni­je­ti oče­ki­va­nu od­lu­ku”.
Li­der opo­zi­ci­je Ke­mal Ki­lič­da­ro­glu ko­ji se za­la­že za od­ba­ci­va­nje ustav­nih pro­mje­na na re­fe­ren­du­mu, iz­ja­vio je da na­rod gla­sa za sud­bi­nu Tur­ske i da se „na­da da će re­zul­tat bi­ti do­bar i da će­mo za­jed­no ima­ti mo­guć­nost da raz­go­va­ra­mo o su­štin­skim pro­ble­mi­ma Tur­ske”.
Ki­lič­da­ro­glu, vo­đa Re­pu­bli­kan­ske na­rod­ne par­ti­je, re­kao je pri­je re­fe­ren­du­ma da će ši­ra ovla­šće­nja pred­sjed­ni­ka do­ve­sti do „vla­da­vi­ne jed­nog čo­vje­ka” u Tur­skoj.
Ako ustav­ne pro­mje­ne bu­du odo­bre­ne na re­fe­ren­du­mu, mje­sto pre­mi­je­ra bi­će uki­nu­to u ko­rist pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve, ko­ji bi imao ši­ra ovla­šće­nja.
Pred­lo­že­ne iz­mje­ne Usta­va pred­vi­đa­ju iz­vr­šna ovla­šće­nja pred­sjed­ni­ka, ali i da še­fu dr­ža­ve bu­de do­zvo­lje­no da za­dr­ži ve­ze s po­li­tič­kom par­ti­jom, pi­še agen­ci­ja Ana­do­li­ja.
Iz­mje­nom Usta­va pred­sjed­nik Tur­ske bi imao ovla­šće­nja da smje­nju­je mi­ni­stre, da pro­gla­si van­red­no sta­nje, iz­da­je ured­be, ime­nu­je lju­de na ključ­ne po­zi­ci­je, uz neo­gra­ni­čen broj pot­pred­sjed­ni­ka.
Pred­sjed­nik mo­že bi­ti iza­bran za dva uza­stop­na pe­to­go­di­šnja man­da­ta, me­đu­tim, po­je­di­ni ana­li­ti­ča­ri na­vo­de da bi pre­vre­me­ni iz­bo­ri odr­ža­ni to­kom dru­gog man­da­ta „re­se­to­va­li mje­re­nje vre­me­na” i omo­gu­ći­li pred­sjed­ni­ku da se kan­di­du­je na još je­dan man­dat, što bi zna­či­lo da bi Er­do­gan mo­gao da vla­da sve do 2029, pi­še agen­ci­ja AP.
Re­for­ma ta­ko­đe pred­vi­đa da broj po­sla­ni­ka bu­de po­ve­ćan sa 550 na 600, da mi­ni­mal­na sta­rost po­sla­ni­ka bu­de sma­nje­na sa 25 na 18 go­di­na, i da se po­sla­nič­ki i pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri odr­ža­va­ju isto­vre­me­no, sva­kih pet go­di­na, pa bi na­red­ni iz­bo­ri bi­li no­vem­bra 2019. go­di­ne.(RTS)


Tro­je po­gi­nu­lo u tu­či is­pred bi­rač­kog mje­sta

Tri oso­be su po­gi­nu­le u tu­či ko­ja je iz­bi­la is­pred bi­rač­kog mje­sta u pro­vin­ci­ji Di­jar­ba­kir, na ju­go­i­sto­ku Tur­ske, ja­vlja­ju tur­ski me­di­ji, pre­no­si Tan­jug.
Za­sad ni­je po­znat uzrok sva­đe – jed­ni me­di­ji pi­šu da je uzrok sva­đa oko ze­mlji­šta, a dru­gi oko raz­li­či­tih po­li­tič­kih mi­šlje­nja.
Jed­na oso­ba je od­ve­de­na u bol­ni­cu, a dvi­je su pri­ve­de­ne po­sli­je in­ci­den­ta.(RTS)


Gla­sač­ki li­sti­ći bez re­fe­ren­dum­skog pi­ta­nja

Gla­sa­nje je ju­če u 32 is­toč­ne po­kra­ji­ne tra­ja­lo od 7 do 16 sa­ti po lo­kal­nom vre­me­nu, a u osta­lim dje­lo­vi­ma Tur­ske od 8 do 17 ča­so­va.
Tur­ski par­la­ment je u ja­nu­a­ru odo­brio ustav­nu re­for­mu sa 339 gla­so­va za, dok su 142 po­sla­ni­ka bi­la pro­tiv. Re­for­ma je pro­šla s de­vet gla­so­va vi­še ne­go što je bi­lo neo­p­hod­no da bi mo­gla na re­fe­ren­dum.
Oko tri mi­li­o­na tur­skih ise­lje­ni­ka gla­sa­lo je od od 27. mar­ta do 9. apri­la u 57 ze­ma­lja svi­je­ta.
Gla­sač­ki li­stić je jed­no­stav­no po­di­je­ljen na dje­lo­ve za „da” i „ne”, bez na­pi­sa­nog re­fe­ren­dum­skog pi­ta­nja jer se vje­ru­je da lju­di zna­ju o če­mu od­lu­ču­ju, na­veo je AP.
Tur­ska ne­ma zva­nič­ne iz­la­zne an­ke­te i me­di­ji­ma je za­bra­nje­no da ob­ja­vlju­ju re­zul­ta­te dok tu za­bra­nu ne uki­ne Vi­so­ki iz­bor­ni od­bor.
Er­do­gan i pre­mi­jer Tur­ske Bi­na­li Jil­di­rim pred­vo­di­li su kam­pa­nju za ustav­ne pro­mje­ne ko­ja je do­mi­ni­ra­la Tur­skom, dok su se pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­o­ne kam­pa­nje pro­tiv re­for­me su­o­či­li s pri­jet­nja­ma, na­si­ljem, pri­tva­ra­njem, ne­do­stat­kom me­dij­skog pro­sto­ra i za­ne­ma­ri­va­njem u pro­vla­di­nim me­di­ji­ma, pi­še agen­ci­ja AP.
Tur­ska se od 2015. go­di­ne su­o­či­la s ta­la­som te­ro­ri­stič­kih na­pa­da eks­tre­mi­stič­kih gru­pa me­đu ko­ji­ma je Islam­ska dr­ža­va, i s ja­ča­njem su­ko­ba s kurd­skim po­bu­nje­ni­ci­ma na ju­go­i­sto­ku ze­mlje.
Vi­še od 250.000 po­li­ca­ja­ca i sko­ro 130.000 pri­pad­ni­ka pa­ra­voj­nih for­ma­ci­ja je ju­če bi­lo na du­žno­sti, a 6.000 voj­ni­ka u pri­prav­no­sti, sa­op­šti­lo je Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va.(RTS)