Pri­je 25 go­di­na u Po­lja­nič­koj uli­ci u Za­gre­bu pri­pad­ni­ci spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce MUP-a Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske, ta­ko­zva­ni mer­če­pov­ci, ubi­li su čla­no­ve po­ro­di­ce Zec, me­đu ko­ji­ma i 12-go­di­šnju Alek­san­dru. Ubi­ce ni­ka­da ni­je­su od­go­va­ra­le za taj zlo­čin, iako su ga pri­zna­le ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je pred is­tra­žnim su­di­jom. Pri­zna­nje je pro­gla­še­no ne­va­že­ćim jer je uze­to bez pri­su­stva advo­ka­ta. Ko­man­dant je­di­ni­ce To­mi­slav Mer­čep osu­đen je u ma­ju 2016. na pet i po go­di­na za­tvo­ra zbog rat­nog zlo­či­na nad srp­skim ci­vi­li­ma.
Po­ro­di­ca Zec je bi­la imuć­na srp­ska fa­mi­li­ja u Za­gre­bu. Mi­haj­lo Zec je bio po­zna­ti za­gre­bač­ki me­sar, a nje­go­va su­pru­ga Ma­ri­ja je dr­ža­la ka­fić. Pri­jet­nje po­ro­di­ci Zec su od stra­ne hr­vat­skih ul­tra­de­sni­ča­ra po­če­le još pri­je ras­pa­da SFRJ, 1990. go­di­ne.
Pet pri­pad­ni­ka re­zer­vnog sa­sta­va po­li­ci­je, je­di­ni­ce ko­ja je bi­la pod ko­man­dom To­mi­sla­va Mer­če­pa, upa­lo je u ku­ću po­ro­di­ce Zec u Za­gre­bu u no­ći 7. de­cem­bra 1991. go­di­ne. Oni su htje­li da uhap­se Mi­haj­la Ze­ca zbog na­vod­nih ve­za sa kra­ji­škim Sr­bi­ma.
U dvo­ri­štu su ubi­li Mi­haj­la, a su­pru­gu Ma­ri­ju i 12-go­di­šnju ćer­ku Alek­san­dru od­ve­zli na pe­ri­fe­ri­ju gra­da – Slje­me, pu­ca­li im u po­ti­ljak i ba­ci­li ih u ja­mu za sme­će.
Ka­sni­ja is­tra­ga je ot­kri­la da je Si­ni­ša Ri­mac, ko­ji je pri­je to­ga ubio nje­nog oca, tra­žio da Alek­san­dra ne bu­de ubi­je­na, ali da su svi dru­gi bi­li pro­tiv, jer ih je ona vi­dje­la. Nju je hlad­no­krv­no (ve­za­nih no­gu i ru­ku) ubio Mu­nib Su­ljić.
Zlo­čin su pre­ži­vje­la dje­ca, Du­šan i Gor­da­na, ko­ja su bi­la sa­kri­ve­na u ku­ći. Na­kon po­či­nje­nog zlo­či­na, dje­cu je nji­ho­va ba­ka Bo­sa od­ve­la u ka­sar­nu JNA, oda­kle su eva­ku­i­sa­ni u Ba­nja­lu­ku, gdje su i na­sta­vi­li ži­vot.
Si­ni­ša Ri­mac i još če­tvo­ro pri­pad­ni­ka tzv. mer­če­po­va­ca, Mu­nib Su­ljić, Igor Mi­ko­la, Ne­boj­ša Ho­dak i Su­za­na Ži­va­no­vić, oslo­bo­đe­ni su zbog pro­ce­du­ral­nih gre­ša­ka to­kom is­tra­ge – pri­zna­nje su da­li bez pri­su­stva advo­ka­ta.
Su­ljić, Mi­ko­la i Ri­mac su ipak 2005. osu­đe­ni, ali ne za ubi­stvo Alek­san­dre Zec, već zbog ubi­stva ne­po­zna­tog mu­škar­ca u Pa­krač­koj Po­lja­ni. Naj­du­žu ka­znu od 10 go­di­na do­bio je Su­ljić ko­ji je pr­vi za­pu­cao, Ri­mac je osu­đen na osam go­di­na, dok je Mi­ko­la kao po­ma­gač u ubi­stvu osu­đen na pet go­di­na za­tvo­ra.
Na­kon iz­ri­ca­nja pre­su­de u za­tvor je od­ve­den sa­mo Ri­mac, jer se Su­ljić i Mi­ko­la, ko­ji su se bra­ni­li sa slo­bo­de, ni­je­su po­ja­vi­li na iz­ri­ca­nju pre­su­de.
U ja­nu­a­ru 2010. go­di­ne, od­la­ze­ći pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske, Stje­pan Me­sić, sma­njio je ka­znu Rim­cu za go­di­nu da­na, što je iza­zva­lo že­sto­ke re­ak­ci­je jav­no­sti u Sr­bi­ji, Re­pu­bli­ci Srp­skoj, ali i Hr­vat­skoj. Biv­ši hr­vat­ski pred­sjed­nik Fra­njo Tuđ­man od­li­ko­vao ga je za rat­ne za­slu­ge.
Mu­nib Su­ljić je umro u za­tvor­skoj bol­ni­ci 25. av­gu­sta 2006. go­di­ne.
Ne­boj­ša Ho­dak je u ju­nu 2005. go­di­ne ne­pra­vo­sna­žno osu­đen na go­di­nu da­na za­tvo­ra zbog po­ku­ša­ja iz­nu­de.
Ha­ški tri­bu­nal je 2006. pro­sli­je­dio hr­vat­skom tu­ži­la­štvu „Do­si­je Mer­čep” na 14.000 stra­ni­ca pod ši­from „Atlan­tis”, gdje su do­ku­men­to­va­ni svi do­ka­zi o ubi­stvi­ma iza ko­jih sto­je Mer­čep i nje­go­va je­di­ni­ca.
Mer­čep, ko­ji je de­ve­de­se­tih bio i sa­vjet­nik u hr­vat­skom Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va, uhap­šen je 11. de­cem­bra 2010. go­di­ne u Za­gre­bu.
U ma­ju ove go­di­ne, na­kon če­tvo­ro­go­di­šnjeg su­đe­nja, on je ne­pra­vo­sna­žno pro­gla­šen kri­vim za rat­ni zlo­čin nad srp­skim ci­vi­li­ma i osu­đen na pet i po go­di­na za­tvo­ra.
Žu­pa­nij­ski sud u Za­gre­bu pro­gla­sio je Mer­če­pa kri­vim jer na pod­ruč­ju Za­gre­ba i Pa­krač­ke Po­lja­ne ni­je spri­je­čio pljač­ke, zlo­sta­vlja­nja, mu­če­nja i ubi­stva ci­vi­la srp­ske na­ci­o­nal­no­sti.(RTS)