BER­LIN – Od­nos Ba­ra­ka Oba­me pre­ma Evro­pi uvijek je bio vi­še­slo­jan, po­ne­kad i pro­ti­vr­je­čan, ali sa­da ka­da mu se man­dat bli­ži kra­ju, i usko­ro ga na­sle­đu­je Do­nald Tramp, u Bri­se­lu i Ber­li­nu pro­ve­ja­va osje­ća­nje da će Oba­ma i te ka­ko ne­do­sta­ja­ti Evro­pi.
Sve je po­če­lo u lje­to 2008. go­di­ne kao ve­li­ka pro­sla­va pred Stu­bom po­bje­de u Ber­li­nu. Njem­ci i Evro­plja­ni sla­vi­li su čo­vje­ka ko­ji je slo­ga­nom „Jes vi ken” osvo­jio nji­ho­va sr­ca.
Iako se ta­da ni­je zna­lo šta Ba­rak Oba­ma mo­že, on je ši­rio op­ti­mi­zam i bio osvje­ža­va­ju­ći kon­trast ta­da­šnjem pred­sjed­ni­ku Džor­džu V. Bu­šu ko­ji je svo­jom in­ter­ven­ci­o­ni­stič­kom po­li­ti­kom u Ira­ku po­di­je­lio Evro­pu. Ta­da se na­da po­la­ga­la u ne­ko­ga ko bi mo­gao da je uje­di­ni, pi­še Doj­če ve­le.
U pro­lje­će 2009. go­di­ne, ne­po­sred­no na­kon što je stu­pio na pred­sjed­nič­ku du­žnost, Oba­ma je u Pra­gu obe­ćao da će se an­ga­žo­va­ti za svi­jet bez atom­skog oruž­ja, a Evro­plja­ni su, uz ma­le iz­u­zet­ke, bi­li odu­še­vlje­ni.
U Ka­i­ru je obe­ćao da će iz­gra­di­ti no­vi od­nos sa arap­skim svi­je­tom, a iste go­di­ne je taj čo­vjek, ko­ji je ubr­zao ame­rič­ko po­vla­če­nje iz Av­ga­ni­sta­na i Ira­ka, do­bio i No­be­lo­vu na­gra­du za mir.
U jed­nom od broj­nih opro­štaj­nih in­ter­vjua, Ba­rak Oba­ma se na­ša­lio re­kav­ši: „Ja uop­šte ne znam za­što sam do­bio tu na­gra­du.” Bi­le su to po­hva­le ko­je su se u oči­ma mno­gih Evro­plja­na po­ka­za­le kao pre­u­ra­nje­ne.
Evro­pa se, za raz­li­ku od SAD, mno­go spo­ri­je opo­ra­vlja od glo­bal­ne fi­nan­sij­ske kri­ze ko­ja je na­sta­la ban­kro­tom jed­ne ame­rič­ke ban­ke. Kri­za eura i du­žnič­ka kri­za uz­dr­ma­le su Evrop­sku uni­ju do te­me­lja.
Na­kon to­ga usli­je­di­le su kri­za u Ukra­ji­ni i iz­bje­glič­ka kri­za. Evrop­ska uni­ja je iz Oba­mi­ne per­spek­ti­ve sve vi­še po­sta­ja­la bez­volj­na i ne­spo­sob­na.
U in­ter­vjuu za list „Atlan­tik” Oba­ma je u apri­lu 2016. go­di­ne re­kao da se evrop­ski sa­ve­zni­ci „ki­te tu­đim per­jem” i da ko­ri­ste ame­rič­ke re­zul­ta­te i vođ­stvo, ali da sa­mi ni­je­su sprem­ni da bu­du so­li­dar­ni ili po­ve­ća­ju voj­ne iz­dat­ke.
Oba­ma je istog mje­se­ca na saj­mu u Ha­no­ve­ru po­zvao Evro­plja­ne da ne po­su­sta­ju i da se bo­re pro­tiv kri­ze.
Evro­plja­ni su ipak po­ma­lo sum­nja­li u to ko­li­ko Ba­rak Oba­ma za­i­sta mi­sli ozbilj­no kad go­vo­ri o sa­rad­nji s Evro­pom. On je Azi­ju že­lio da po­sta­vi kao te­ži­šte svo­je spolj­ne po­li­ti­ke. Me­đu­tim, to je sa­mo dje­li­mič­no funk­ci­o­ni­sa­lo. Oba­ma da­nas ka­že da se u in­ter­ven­ci­ji u Li­bi­ji pre­vi­še osla­njao na Fran­cu­sku i Ve­li­ku Bri­ta­ni­ju.
Ka­da je ri­ječ o sa­ve­zni­ci­ma s Bli­skog is­to­ka, kao što je Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja, Oba­ma je raz­o­ča­ran.
El­mar Brok, is­ku­sni struč­njak Evrop­skog par­la­men­ta za spolj­nu po­li­ti­ku, na­kon pr­ve če­ti­ri go­di­ne Oba­mi­ne uz­dr­ža­ne spolj­ne po­li­ti­ke iz­ja­vio je da EU i SAD ni­je­su bi­li u mo­guć­no­sti da po­sta­ve stra­te­ške na­gla­ske ko­ji bi vo­di­li do to­ga da Evro­plja­ni i Ame­ri­kan­ci tje­šnje sa­ra­đu­ju u svi­je­tu pu­nom pro­mje­na.
Naj­lo­ši­ji od­no­si su, u naj­ma­nju ru­ku s nje­mač­ke tač­ke gle­di­šta, bi­li za vri­je­me afe­re pri­slu­ški­va­nja ko­je je spro­vo­di­la ame­rič­ka taj­na slu­žba NSA. Ni­je­su pri­slu­ški­va­ni sa­mo obič­ni gra­đa­ni, već i te­le­fon An­ge­le Mer­kel. Pri tom se u Bi­je­loj ku­ći tvr­dilo da „Oba­ma ci­je­ni nje­mač­ku kan­ce­lar­ku kao pra­vu evrop­sku li­de­r­ku”.
Ukra­jin­ska kri­za, ko­ju je iza­zva­la Ru­si­ja, po­no­vo je oja­ča­la tran­sa­tlant­sku za­jed­ni­cu. Bez ob­zi­ra na to što SAD i EU ni­je­su uvi­jek ima­li ista gle­di­šta, ka­da je ri­ječ o od­no­su pre­ma Mo­skvi, Oba­ma ni­ka­da ni­je sum­njao u vjer­nog, tran­sa­tlant­skog sa­ve­zni­ka.
Na ne­ko­li­ko sa­mi­ta NA­TO obe­ćao je is­toč­nim čla­ni­ca­ma da će im, u slu­ča­ju ru­ske agre­si­je, pru­ži­ti po­moć.
SAD su za vri­je­me Oba­mi­nog pred­sjed­nič­kog man­da­ta po­ve­ća­le svo­je iz­dat­ke za od­bra­nu Evro­pe.
SAD i EU su, na­kon de­se­to­go­di­šnjih raz­go­vo­ra sa Ira­nom, po­sti­gli do­go­vor o za­u­sta­vlja­nju atom­skog pro­gra­ma te ze­mlje. Me­đu­tim, pro­pao je po­ku­šaj po­sti­za­nja Spo­ra­zu­ma o slo­bod­noj tr­go­vi­ni (TTIP). Isto ta­ko, ni­je sklo­pljen ni Spo­ra­zum o slo­bod­noj tr­go­vi­ni sa Azi­jom (TPP). Ame­rič­ki Se­nat ga još uvi­jek ni­je ra­ti­fi­ko­vao.
Pred­sjed­nik po­sla­nič­kog klu­ba Li­be­ra­la u Evrop­skom par­la­men­tu Gi Fer­hof­štat vje­ru­je da će Oba­ma ne­do­sta­ja­ti Evro­plja­ni­ma. Na­kon iz­bo­ra Do­nal­da Tram­pa, SAD će se ba­vi­ti sa­me so­bom, ta­ko da je TTIP mr­tav, ka­že on.
Fer­hof­štat sma­tra da do­la­skom Tram­pa ne sa­mo da je okon­ča­na Oba­mi­na era, ne­go i da Evro­pa sa­da vi­še ne mo­že da se osla­nja na SAD. Mo­ra­će ko­nač­no sa­ma da rje­ša­va pro­ble­me, za­klju­ču­je se u tek­stu.(Tan­jug)