Sr­bi ne di­je­le žr­tve na „na­še” i „va­še”, Hr­va­ti to, oči­to je, či­ne, ka­že za­mje­nik pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Vu­ko­var iz re­da srp­skog na­ro­da Sr­đan Mi­la­ko­vić, ob­ja­šnja­va­ju­ći za Tan­jug za­što Sr­bi u Vu­ko­va­ru ni­su u pe­tak uče­stvo­va­li u obi­lje­ža­va­nju Da­na sje­ća­nja na vu­ko­var­ske žr­tve.
– Mi smo u če­tvr­tak po­lo­ži­li vi­jen­ce srp­skim ci­vi­li­ma na je­di­nom obi­ljež­ju na ko­jem je to mo­gu­će i ko­je ima­mo po­što nam grad ni­je do­zvo­lio da po­sta­vi­mo spo­men-obi­ljež­ja na mje­sti­ma na ko­ji­ma su stra­da­li pri­pad­ni­ci srp­ske za­jed­ni­ce, na­veo je Mi­la­ko­vić.
Re­kao je da srp­ska za­jed­ni­ca ne mo­že da uče­stvu­je u obi­lje­ža­va­nju Da­na sje­ća­nja, ko­ji or­ga­ni­zu­je vu­ko­var­ska op­šti­na, sve dok ta ko­me­mo­ra­ci­ja ima ova­kav ka­rak­ter – „ka­rak­ter jed­no­stra­no­sti”.
– U hr­vat­skom pri­ka­zi­va­nju do­ga­đa­ja iz po­sled­njeg ra­ta ne­ma pro­sto­ra za sve žr­tve, pa ni za srp­ske, voj­ne i ci­vil­ne, ka­že Mi­la­ko­vić.
Uvje­ren je da obi­lje­ža­va­nje ka­kvo je pri­je dva da­na bi­lo u Vu­ko­va­ru ima ka­rak­ter po­dje­la, a ne ko­me­mo­ra­ci­je i iz­ra­ža­va­nja sa­o­sje­ća­nja pre­ma žr­tva­ma.
Sr­bi, na­i­me, pri­je dva da­na ni na ko­ji na­čin ni­su uče­stvo­va­li u obi­lje­ža­va­nju pa­da Vu­ko­va­ra ili, ka­ko se to u Hr­vat­skoj na­zi­va Dan sje­ća­nja na vu­ko­var­ske žr­tve, ka­da tim gra­dom, već 21 go­di­nu od ra­ta, kre­će ko­lo­na pred­vo­đe­na hr­vat­skim dr­žav­nim vr­hom i ve­te­ra­ni­ma, a u njoj su gra­đa­ni ko­ji ta­da do­đu iz ci­je­le ze­mlje.
Pre­ma pro­cje­na­ma, ta ko­lo­na je u pe­tak bi­la du­ža ne­go bi­lo ka­da u po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je, ali Sr­ba, ni­ti nji­ho­vih po­li­tič­kih pred­stav­ni­ka, u njoj ni­je bi­lo ni me­đu gra­đa­ni­ma, a ni me­đu pred­stav­ni­ci­ma vla­sti iako oni po­dr­ža­vju vla­du no­vog pre­mi­je­ra An­dre­ja Plen­ko­vi­ća.
Mi­la­ko­vić uka­zu­je da Sr­bi u Hr­vat­skoj čak te­že ostva­ru­ju svo­ja pra­va na­kon što je ta dr­ža­va po­sta­la čla­ni­ca EU u od­no­su na pe­ri­od nje­nog pri­klju­če­nja.
– Dok je Hr­vat­ska bi­la u pro­ce­su pri­stu­pa­nja i dok je bio pro­ces re­in­te­gra­ci­je ovog pro­sto­ra, po­sto­jao je i od­re­đe­ni in­te­res i pri­ti­sak me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce. Da­nas ni­če­ga od to­ga ne­ma, to ne po­sto­ji, ka­že Mi­la­ko­vić.
U pro­ce­su pre­go­va­ra­nja Hr­vat­ska je bi­la pri­nu­đe­na da svo­je za­ko­no­dav­stvo har­mo­ni­zu­je sa za­ko­no­dav­stvom EU i tru­di­la se da Bri­se­lu na sva­ki na­čin do­ka­že i da po­stu­pa po tim za­ko­ni­ma.
Naj­mla­đa čla­ni­ca EU da­nas, me­đu­tim, ne ma­ri za za­ko­ne i ma­njin­ska pra­va, a Mi­la­ko­vić pre­ci­zi­ra: „Ne­ma pri­nu­de da Hr­vat­ska spro­vo­di pra­va pri­pad­ni­ka srp­ske za­jed­ni­ce, ko­ja su za­ga­ran­to­va­na za­ko­ni­ma”.
U pri­log to­me go­vo­ri i či­nje­ni­ca da je dvi­je go­di­ne po pri­je­mu Hr­vat­ske u EU, Grad­sko vi­je­će Vu­ko­va­ra iz­gla­sa­lo iz­mje­ne vu­ko­var­skog sta­tu­ta, pre­ma ko­jem dvo­je­zič­ne plo­če na jav­nim usta­no­va­ma ipak ni­su do­bro­do­šle.
Ova od­lu­ka je do­ni­je­ta na­kon vi­še­go­di­šnjih in­ci­de­na­ta, ka­da su hr­vat­ski ve­te­ra­ni po no­ći, ali i po da­nu, na­sil­nič­ki lo­mi­li ći­ri­lič­ne nat­pi­se na jav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, što je bi­lo pra­vo utvr­đe­no Usta­vom i za­ko­nom.
Ina­če, to pra­vo Sr­bi u Vu­ko­va­ru su ste­kli na­kon po­sled­njeg po­pi­sa, ko­ji je po­ka­zao da u tom gra­du ži­vi vi­še od jed­ne tre­ći­ne Sr­ba.(RTS)


„Sr­bi ne ko­ri­ste svo­ja pra­va, pla­še se dis­kri­mi­na­ci­je”

Na pi­ta­nje da li su Sr­bi uspje­li da ostva­re svo­ja pra­va s ob­zi­rom na ten­zi­je ko­je go­di­na­ma po­sto­je, Mi­la­ko­vić od­go­va­ra od­reč­no.
– Ap­so­lut­no ne. Vi ima­te či­nje­ni­cu da po­sto­ji od­re­đe­ni for­mal­no-prav­ni za­kon­ski okvir u ko­jem su pro­pi­sa­na pra­va, iz­me­đu osta­log, i pri­pad­ni­ka srp­ske za­jed­ni­ce. Me­đu­tim, ta pra­va su re­al­no, u at­mos­fe­ri ko­ja u Hr­vat­skoj po­sto­ji, u pot­pu­no­sti ne­pro­ve­di­va, u onoj sfe­ri u ko­joj su okvi­ri stvo­re­ni, ali za­vi­se od vo­lje po­je­din­ca, a ti po­je­di­ni­ci, pri­pad­ni­ci srp­ske za­jed­ni­ce, ne ko­ri­ste svo­ja pra­va jer se pla­še dis­kri­mi­na­ci­je, pre­ci­zi­ra Mi­la­ko­vić.
Za­mje­nik pred­sjed­ni­ka vu­ko­var­ske op­šti­ne tvr­di da Sr­bi funk­ci­o­ni­šu u at­mos­fe­ri pri­ti­ska, is­klju­či­vo­sti i go­vo­ra mr­žnje i ta­kva ka­kva je ona one­mo­gu­ća­va ko­ri­šće­nje tih pra­va.
– Dr­žav­ni or­ga­ni ne spro­vo­de pro­pi­se. Po­sto­je raz­ne vi­dlji­ve i ne­vi­dlji­ve op­stuk­ci­je i ne mo­že­mo go­vo­ri­ti o bi­lo kom pra­vu pri­pad­ni­ka srp­ske za­jed­ni­ce ko­je je ostva­re­no da­nas. Sa sva­kim pra­vom po­sto­ji ne­ki pro­blem u ma­njem ili ve­ćem obi­mu. Osnov­ni pro­blem je pro­blem at­mos­fe­re, dru­gi seg­ment pro­ble­ma je taj da je sad at­mos­fe­ra do te mje­re lo­ša, od­no­sno po­lo­žaj srp­ske za­jed­ni­ce to­li­ko loš, da vi­še ne­ma­te ko­me da se obra­ti­te ot­ka­ko je Hr­vat­ska ušla u EU, na­vo­di Mi­la­ko­vić.
Pro­ble­mi pri­pad­ni­ka srp­ske za­jed­ni­ce u Vu­ko­va­ru su stal­ni i broj­ni, ali su, is­ti­če Mi­la­ko­vić, oni pri­je sve­ga eg­zi­sten­ci­jal­ni, jer i ina­če pri­vred­na i eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja u Hr­vat­skoj ni­je ni­ma­lo „li­je­pa, ni baj­na”.
– Ti pro­ble­mi se re­flek­tu­ju na sve gra­đa­ne, a po­sle­di­ca je ise­lja­va­nje sta­nov­ni­štva i iz ci­je­le Sla­vo­ni­je, na­veo je Mi­la­ko­vić.
Tu su, ka­že, i dru­gi pro­ble­mi Sr­ba, kao što je stam­be­no zbri­nja­va­nje.
Sve u sve­mu, za­ko­no­dav­ni okvir za pra­va ma­nji­na po­sto­ji, ali su ona prak­tič­no ne­spro­vo­di­va.
– Ključ­no je da dr­ža­va Hr­vat­ska pro­mi­je­ni od­nos pre­ma srp­skoj za­jed­ni­ci, ko­ja je da­nas te­ško dis­kri­mi­ni­sa­na i u ja­ko lo­šem po­lo­ža­ju u Hr­vat­skoj, i dok ne poč­ne da pri­mje­nju­je za­ko­ne, za­klju­čio je Mi­la­ko­vić.(RTS)