ZA­GREB – Di­rek­tor Do­ku­men­ta­ci­o­no-in­for­ma­ci­o­nog cen­tra „Ve­ri­tas” Sa­vo Štr­bac upo­zo­rio je na još je­dan po­ku­šaj re­vi­zi­je isto­ri­je u ko­jem Hr­vat­sko kul­tur­no vi­je­će iz Za­gre­ba po­ku­ša­va da usta­ški lo­gor za dje­cu u Ja­stre­bar­skom iz vre­me­na Dru­gog svjet­skog ra­ta pri­ka­že kao „dječ­ji dom za rat­nu si­ro­čad”.
Štr­bac u autor­skom tek­stu za „Ve­čer­nje no­vo­sti” na­vo­di da je Hr­vat­sko kul­tur­no vi­je­će za 23. av­gust za­ka­za­lo tro­dnev­ni na­uč­ni skup, po­vo­dom Sve­e­vrop­skog da­na sje­ća­nja na žr­tve svih to­ta­li­tar­nih i auto­ri­tar­nih re­ži­ma, o te­mi Ja­stre­bar­skog, pri če­mu ovaj usta­ški dječ­ji lo­gor na­zi­va­ju „dječ­jim do­mom”, a zlo­či­ne nad dje­com „ko­mu­ni­stič­kim zlo­či­ni­ma”.
Štr­bac ocje­nju­je da to što ra­di Hr­vat­sko kul­tur­no vi­je­će pred­sta­vlja na­sta­vak re­vi­zi­je isto­ri­je i re­ha­bi­li­ta­ci­je usta­štva i Ne­za­vi­sne Dr­ža­ve Hr­vat­ske u do­slov­nom smi­slu zna­če­nja tih poj­mo­va.
On do­da­je da iza to­ga sto­je ugled­ni na­uč­ni, dru­štve­ni, kul­tur­ni i cr­kve­ni pred­stav­ni­ci, po­zna­ti i u Hr­vat­skoj i van nje, ko­ji ne­spor­no ima­ju ve­li­ki uti­caj na hr­vat­sko „pu­čan­stvo”.
– Ono što nas Sr­be iz Hr­vat­ske i biv­še Re­pu­bli­ke Srp­ske Kra­ji­ne, ali i Sr­be ge­ne­ral­no i dr­ža­vu Sr­bi­ju kao ma­ti­cu, tre­ba bri­nu­ti je­su vr­lo iz­gled­ne po­sle­di­ce ova­kvih `istina` – is­ta­kao je Štr­bac.
On je na­veo da se ta­kve „isti­ne” ne­mi­nov­no pre­pli­ću sa da­na­šnjim od­no­som hr­vat­ske dr­ža­ve pre­ma Sr­bi­ma, jer oprav­da­va­ju sve zlo­či­ne po­či­nje­ne nad nji­ma i za vri­je­me NDH i u ta­ko­zva­nom do­mo­vin­skom ra­tu de­ve­de­se­tih.
– Ako im se ne su­prot­sta­vi­mo ar­gu­men­to­va­nom isti­nom i na vri­je­me, mo­gli bi u to­me i us­pje­ti – na­veo je Štr­bac.
On upo­zo­ra­va da se u tek­stu čla­na Uprav­nog od­bo­ra Hr­vat­skog kul­tur­nog vi­je­ća An­te Be­lje, pri­lo­že­nom uz po­ziv na skup, na­vo­di da su srp­ska ko­za­rač­ka si­ro­čad „re­zul­tat su­ko­ba čet­ni­ka i par­ti­za­na” i da su pr­vo bi­la „zbri­nu­ta” u Ja­se­nov­cu i Gra­di­ški, a po­tom kra­jem ju­la 1942. go­di­ne su sti­gla u „dom za si­ro­čad u Ja­stre­bar­skom”.
Be­ljo, na­po­mi­nje Štr­bac, u tom tek­stu na­vo­di da su dje­ca bi­la ja­ko ne­u­hra­nje­na i bo­lo­va­la od ra­znih bo­le­sti, a da su ih li­je­či­le hr­vat­ske i slo­ve­nač­ke ča­sne se­stre te da je na kra­ju „sa­mo oko 17 od­sto dje­ce umr­lo, dok je osta­tak spa­sen”.
U tek­stu Be­ljo ka­že da su par­ti­za­ni 26. av­gu­sta 1942. go­di­ne „pro­va­li­li” u taj na­vod­ni dom u Ja­stre­bar­skom, te da su do­ve­li dje­cu uz­ra­sta od 10 do 12 go­di­na, a da su naj­mla­đu dje­cu osta­vi­li da lu­ta­ju po šu­mi, pa su o nji­ma po­no­vo „bri­nu­le ča­sne se­stre, a mno­ga su udo­mlje­na kod po­ro­di­ca u Hr­vat­skoj, ko­je su ih ško­lo­va­le, te da ih ve­li­ki br­oj i da­nas ži­vi po či­ta­voj Hr­vat­skoj”.
(RTS)