An­drej Plen­ko­vić iza­bran je u ne­dje­lju za pred­sjed­ni­ka Hr­vat­ske de­mo­krat­ske za­jed­ni­ce kao je­di­ni kan­di­dat za li­de­ra na stra­nač­kim iz­bo­ri­ma ko­ji su odr­ža­ni po prin­ci­pu „je­dan član – je­dan glas”. No­vi pred­sjed­nik HDZ-a bi­će kan­di­dat te stran­ke za no­vog pre­mi­je­ra na van­red­nim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma, ko­ji će u Hr­vat­skoj bi­ti odr­ža­ni 11. sep­tem­bra.
Plen­ko­vić je pe­ti pred­sjed­nik stran­ke i na toj funk­ci­ji za­mi­je­nio je To­mi­sla­va Ka­ra­mar­ka, ko­ji je 21. ju­na pod­nio ostav­ku jer ni­je uspio da for­mi­ra ve­ći­nu u Sa­bo­ru, kao što je obe­ćao.
Ka­ra­mar­ko je pri­je tri mje­se­ca, 17. apri­la, dru­gi put iza­bran za pred­sjed­ni­ka HDZ-a, do­biv­ši po­dr­šku 92.276 čla­no­va stran­ke, ta­ko­đe kao je­di­ni kan­di­dat.
No­vi pred­sjed­nik stran­ke na­ja­vio je da će čvr­sto osta­ti pri po­li­ti­ci po­mi­re­nja Fra­nje Tu­đa­ma­na, ko­ja za­jed­nič­ke na­ci­o­nal­ne i dru­štve­ne in­te­re­se i ci­lje­ve sta­vlja is­pred po­li­tič­kih i ide­o­lo­ških raz­li­ka.
Po­li­ti­ka no­vog li­de­ra HDZ-a raz­li­ko­va­će se od po­li­ti­ke ko­ju je vo­dio nje­gov pret­hod­nik To­mi­slav Ka­ra­mar­ko u či­ta­vom ni­zu obla­sti. Po­vra­tak Tuđ­ma­no­voj po­li­ti­ci jed­na je od njih, bu­du­ći da je Ka­ra­mar­ko ta­ko­zva­nu po­li­ti­ku po­mi­re­nja jav­no ocje­nji­vao kao na­iv­nu, uz tvrd­nju da bi od nje i Tuđ­man sa­svim si­gur­no od­u­stao da je živ.
Za­ni­mljiv je i Plen­ko­vi­ćev plan pre­ma ko­jem „HDZ tre­ba da po­sta­ne pred­vod­nik u raz­vi­ja­nju naj­vi­ših stan­dar­da unu­tar­stra­nač­ke de­mo­kra­ti­je”.
Kao va­žan ele­ment svog pro­gra­ma, pred­sjed­nik HDZ-a je is­ta­kao us­po­sta­vlja­nje „tran­spa­rent­nog i efi­ka­snog si­ste­ma jav­ne na­bav­ke”, što isto­vre­me­no sma­tra i sna­žnom an­ti­ko­rup­cij­skom mje­rom. Za­la­že se za „funk­ci­o­nal­nu i fi­skal­nu de­cen­tra­li­za­ci­ju, sa žu­pa­ni­ja­ma kao sre­di­šnjim ni­vo­om i isto­rij­skim ob­li­kom te­ri­to­ri­jal­nog ustroj­stva”.
Plen­ko­vić će, ka­ko je na­ja­vio, sa svim vjer­skim za­jed­ni­ca­ma pod­sti­ca­ti kon­struk­ti­van di­ja­log, po­štu­ju­ći na­če­lo odvo­je­no­sti Cr­kve i dr­ža­ve.
Ka­da je ri­ječ o na­ci­o­nal­nim ma­nji­na­ma, Plen­ko­vić je na­ja­vio po­tre­bu raz­vi­ja­nja ra­zu­mi­je­va­nja i so­li­dar­no­sti ra­di pu­ne za­šti­te ma­njin­skih pra­va, od­no­sno dio o sa­rad­nji sa ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, ko­je na­zi­va „va­žnim fak­to­rom sva­kog de­mo­krat­skog dru­štva, či­jem raz­vo­ju pri­do­no­se”.
Ka­ko je ra­ni­je ob­ja­vio ri­ječ­ki „No­vi list”, Plen­ko­vić će vra­ti­ti sve ono po če­mu je, ka­da je ri­ječ o na­ci­o­nal­nim ma­nji­na­ma, „ga­zio” mi­ni­star u teh­nič­koj vla­di iz HDZ-a Zlat­ko Ha­san­be­go­vić.
Pre­ma ocje­ni tog li­sta, Ha­san­be­go­vić je sa­rad­nju sa ma­njin­skim za­jed­ni­ca­ma i ci­vil­nim dru­štvom sveo na bru­tal­ne ver­bal­ne ob­ra­ču­ne.
Zlat­ko Ha­san­be­go­vić se, na­vo­di list, na­ro­či­to is­ta­kao u uni­šta­va­nju ne­pro­fit­nih me­di­ja, dok Plen­ko­vić me­di­je u pro­gra­mu na­zi­va „va­žnim di­je­lom kre­a­tiv­nih in­du­stri­ja, ve­o­ma va­žni­ma za raz­voj de­mo­krat­skih i plu­ral­nih dru­šta­va”, zbog če­ga tre­ba „raz­vi­ja­ti po­li­ti­ke ko­je će pods­ti­ca­ti plu­ra­li­zam, pro­fe­si­o­nal­nost i ra­zno­li­kost me­di­ja te in­si­sti­ra­ti na po­što­va­nju me­dij­skih slo­bo­da”.
Ka­da je ri­ječ o spolj­noj po­li­ti­ci, Plen­ko­vić je na­ja­vio da, bu­du­ći da je Hr­vat­ska je­di­na čla­ni­ca EU ko­ja ima du­nav­sku i ja­dran­sku, od­no­sno me­di­te­ran­sku di­men­zi­ju, zbog če­ga se, sma­tra, tre­ba „ja­sni­je po­zi­ci­o­ni­ra­ti kao glav­ni part­ner pre­ma dr­ža­va­ma u svom su­sjed­stvu”, osna­ži­va­nju sred­nje­vrop­ske di­men­zi­je ze­mlje i od­no­se sa ključ­nim evrop­skim i glo­bal­nim si­la­ma, po­seb­no SAD.
Do iz­bo­ra za pr­vog čo­vje­ka HDZ-a bio je evro­par­la­men­ta­rac. Ro­đe­ni je Za­grep­ča­nin, teč­no go­vo­ri en­gle­ski, fran­cu­ski i ita­li­jan­ski je­zik, a slu­ži se nje­mač­kim. Ba­vio se spor­tom – fud­ba­lom, te­ni­som, va­ter­po­lom i ko­šar­kom, pa je i nje­gov pro­gram u ve­li­kom di­je­lu po­sve­ćen toj obla­sti. Po stru­ci je prav­nik, a prak­su je oba­vljao 1992. u advo­kat­skoj kan­ce­la­ri­ji „Sti­ven­son–Har­vud” u Lon­do­nu. U Mi­ni­star­stvu spolj­nih po­slo­va za­vr­šio je pro­gram za di­plo­mat­skog sa­vjet­ni­ka i 1999. po­lo­žio je sa­vjet­nič­ki is­pit na Di­plo­mat­skoj aka­de­mi­ji. U tom re­so­ru se 2004. ba­vio od­no­si­ma Hr­vat­ske sa Sa­vje­tom Evro­pe i Evrop­skom uni­jom, uklju­ču­ju­ći pre­go­vo­re o Spo­ra­zu­mu o sa­rad­nji iz­me­đu Hr­vat­ske i EU.
Bio je član hr­vat­skog pre­go­va­rač­kog ti­ma za Spo­ra­zum o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju, za­tim za­mje­nik še­fa hr­vat­ske Mi­si­je pri EU u Bri­se­lu, od 2005. do 2010. bio je za­mje­nik am­ba­sa­do­ra u Fran­cu­skoj, za­du­žen za po­li­tič­ka i or­ga­ni­za­cij­ska pi­ta­nja.
U vla­di Ja­dran­ke Ko­sor od apri­la 2010. do de­cem­bra 2011. oba­vljao je du­žnost dr­žav­nog se­kre­ta­ra za evrop­ske in­te­gra­ci­je.
Član HDZ-a je od 2011. go­di­ne, a na pr­vim stra­nač­kim iz­bo­ri­ma za Evrop­ski par­la­ment kan­di­do­vao se 2013. i od ta­da je i zva­nič­no pre­u­zeo du­žnost čla­na EP.(RTS)