ZA­GREB – Ini­ci­ja­tor vra­ća­nja ći­ri­li­ce u hr­vat­ske ško­le, rek­tor Za­gre­bač­kog uni­ver­zi­te­ta Da­mir Bo­ras iz­ja­vio je da je o to­me raz­go­va­rao sa man­da­ta­rom Ti­ho­mi­rom Ore­ško­vi­ćem, ali da to ni­je bi­la glav­na te­ma, već uvo­đe­nje in­for­ma­ti­ke kao oba­ve­znog pred­me­ta u osnov­ne ško­le od pr­vog raz­re­da.
Go­stu­ju­ći na HRT-u, Bo­ras je ostao pri sta­vu da na ći­ri­li­cu gle­da kao na sva­ko dru­go pi­smo ili kao na vje­šti­nu ko­ja obo­ga­đu­je sva­kog čo­vje­ka, te da po­li­ti­ci tre­ba pre­pu­sti­ti da od­lu­či da li će u slu­ča­ju vra­ća­nja ći­ri­li­ce u obra­zov­ni pro­gram ona bi­ti iz­bor­ni ili oba­ve­zni pred­met.
Ore­ško­vić je ra­ni­je re­kao no­vi­na­ri­ma da je za pri­ču o ći­ri­li­ci još ra­no, a li­der HDZ-a To­mi­slav Ka­ra­mar­ko ju­če je ka­zao da ći­ri­li­ca sva­ka­ko ne­će bi­ti pri­o­ri­tet no­ve hr­vat­ske vla­de.
Bo­ras ka­že da je svje­stan da zbog do­ga­đa­ja iz pro­šlo­sti ovo pi­ta­nje po­bu­đu­je emo­ci­je i na­gla­ša­va da pi­smo ni­je po­li­ti­ka već vje­šti­na.
Ina­če, Bo­ra­so­va ini­ci­ja­ti­va iza­zva­la je oče­ki­va­no raz­li­či­te re­ak­ci­je u Hr­vat­skoj.
HRT kon­sta­tu­je da dok ne­ki mi­ni­star­ski kan­di­du­ju i na­ja­vlju­ju iz­ra­du re­gi­sta­ra iz­daj­ni­ka i ne­ka­kve go­to­vo ne­vje­ro­vat­ne eks­tre­mi­stič­ke va­ri­jan­te, a da ka­da je ri­ječ o ovoj ini­ci­ja­ti­vi iz­o­sta­le su eks­tre­mi­stič­ke re­ak­ci­je.
Eks­tre­mi­stič­kih re­ak­ci­ja, pri­me­ću­ju, ni­je bi­lo čak ni u sre­di­na­ma gdje je to vru­ća te­ma, kao što je Vu­ko­var.
„Moj je mo­tiv, naj­i­skre­ni­ji i čist, da se mo­ra­mo okre­nu­ti bu­duć­no­sti. Na­u­či­ti či­ta­ti ći­ri­li­cu ni­je te­ško, a tim vi­še što to je­ste hr­vat­sko pi­smo i na to­me tre­ba in­si­sti­ra­ti. To je na­rav­no pi­smo i na­ših su­sje­da i na­ših ma­nji­na”, re­kao je Bo­ras, us­tvr­div­ši da uče­nje ći­ri­li­ce tre­ba vr­lo ma­lo vre­me­na, a ti­me se otva­ra­ju i pro­sto­ri ra­zu­mi­je­va­nja još ne­kih bli­skih je­zi­ka – cr­no­gor­skog, bu­gar­skog, srp­skog i ma­ke­don­skog.
Ta­da, ka­že Bo­ras, uče­nje, či­ta­nje i pi­sa­nje ći­ri­li­ce ne bi vi­še ima­lo ne­ko ve­li­ko po­li­tič­ko zna­če­nje.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, su­šti­na je da se sa tog pi­ta­nja mak­nu po­li­tič­ke ko­no­ta­ci­je ko­je, ka­ko je re­kao, uvi­jek na­gla­ša­va da to je to pi­smo hr­vat­sko.
„Mo­ram re­ći da sam do­bio ne­ko­li­ko re­ak­ci­ja. SMS-om sam do­bio ve­li­ku po­dr­šku, a pre­ko imej­la rek­to­ru sam do­bio i ne­ko­li­ko za­bri­nu­tih, ve­ći­nom ipak pri­stoj­nih pi­sa­ma, i ja to ra­zu­mi­jem, u sva­koj od­lu­ci ima osje­tlji­vo­sti”, re­kao je Bo­ras.
Bo­ras se za­la­že i za uče­nje gla­go­lji­ce.
Dok­tor Du­šan Ma­rin­ko­vić, šef Ka­te­dre za srp­sku i cr­no­gor­sku knji­žev­nost, či­ji je Bo­ras biv­ši ko­le­ga, ovu je ini­ci­ja­ti­vu na­zvao ra­zu­mi­je­va­njem vla­sti­te kul­tu­re.
„Ku­tlu­ra ne smi­je bi­ti nad­zi­ra­na i pod kon­tro­lom onih ko­ji po mje­ri prak­tič­ne, sva­ko­dnev­ne stvar­no­sti i lič­nih in­te­re­sa prak­tič­no one­mo­gu­ća­va­ju da se kul­tu­ra po­ka­že u pu­nom svje­tlu”, po­ru­čio je.
„Ći­ri­li­ca kao ći­ri­li­ca” za nje­ga je evrop­sko pi­smo, a kao pri­mjer je na­veo Bu­gar­sku ko­ja je čla­ni­ca EU.(Tan­jug)