ZA­GREB – Ini­ci­ja­ti­va rek­to­ra Za­gre­ba­čog uni­ver­zi­te­ta Da­mi­ra Bo­ra­sa i di­je­la struč­nja­ka i lin­gvi­st da ći­ri­li­cu tre­ba vra­ti­ti u škol­stvo od­jek­nu­la je me­đu po­li­ti­ča­ri­ma i kod struč­ne jav­no­sti u Hr­vat­skoj, a li­der HDZ-a i bu­du­ći, naj­vje­ro­vat­ni­je za­mje­nik pre­mi­je­ra To­mi­slav Ka­ra­mar­ko ka­že fa­kul­ta­tiv­no da, kao oba­ve­za ne”.
Man­da­tar Ti­ho­mir Ore­ško­vić re­kao je ne­dav­no da je ra­no go­vo­ri­ti o vra­ća­nju ći­ri­lič­nih nat­pi­sa u Vu­ko­va­ru gdje, pre­ma po­da­ci­ma po­sled­njeg po­pi­sa, ži­vi vi­še od 30 od­sto Sr­ba.
Ka­ra­mar­ko je ju­če no­vi­na­ri­ma rekao da pi­ta­nje ći­ri­li­ce tre­ba ras­pra­vi­ti.
„Ne znam, to tre­ba ras­pra­vi­ti, vi­dje­ti šta nam do­no­si. Fa­kul­ta­tiv­no da, kao oba­ve­za ne”, re­kao je krat­ko Ka­ra­mar­ko.
Bo­ra­so­vo ob­ja­šnje­nje iz­ni­je­to u „Ju­tar­njem li­stu” je da su ći­ri­li­ca i gla­go­lji­ca „sta­ro­hr­vat­ska pi­sma”, te bi bi­lo li­je­po po­no­vo ih vi­dje­ti u na­sta­vi.
Uvje­ren da će u struč­noj jav­no­sti mno­gi mi­sli­ti isto, Bo­ras je re­kao da bi ći­ri­li­cu tre­ba­lo vra­ti­ti u ško­le, a da bi gla­go­lji­cu tre­ba­lo po­nu­di­ti kao iz­bor­ni pred­met.
„Uki­da­nje ći­ri­li­ce du­go­roč­no ni­je bi­lo do­bro. Ći­ri­li­ca je uvi­jek bi­la hr­vat­sko pi­smo i sma­tram da će u tre­nut­ku ka­da po­sta­ne uobi­ča­je­no pi­smo ko­je se uči u ško­li iz­gu­bi­ti po­li­tič­ku ten­zi­ju i po­sta­ti ono što za­i­sta je­ste, pi­smo ko­jim su se na­ši lju­di ko­ri­sti­li od pam­ti­vi­je­ka”, re­kao je Bo­ras za por­tal Index.hr.
Da­vor Du­kić, re­dov­ni pro­fe­sor Od­sje­ka za hr­vat­ski je­zik i knji­žev­nost na­vo­di dva raz­lo­ga zbog ko­jih bi bi­lo do­bro uči­ti ći­ri­li­cu.
„Na ći­ri­li­ci ima­mo niz sta­rih tek­sto­va, a po­zna­va­nje to­ga pi­sma po­ma­že uče­nju ru­skog je­zi­ka. Dru­gi je raz­log to što se kod na­ših su­sje­da ko­ri­ste i ći­ri­li­ca i la­ti­ni­ca, a sa­vla­da­va­njem osno­va ći­ri­li­ce u osnov­noj ško­li na­ši bi uče­ni­ci do­bi­li mo­guć­nost či­ta­nja struč­ne li­te­ra­tu­re na ći­ri­li­ci”, na­veo je Dukić, ko­ji se, ka­ko je na­vo­di, sa­gla­san sa te­zom – da je ći­ri­li­ca osta­la u hr­vat­skom obra­zov­nom si­ste­mu, da­nas ne bi bi­lo to­li­ko te­ško­ća sa uvo­đe­njem ći­ri­lič­nih plo­ča u Vu­ko­va­ru.
Sa Bo­ra­so­vom ini­ci­ja­ti­vom, me­đu­tim, ni­je sa­gla­san u pot­pu­no­sti di­rek­tor In­sti­tu­ta za hr­vat­ski je­zik i je­zi­ko­slo­vlje (IHJJ) dr Želj­ko Jo­zić ko­ji ka­že da se sla­že da se o ći­ri­li­ci i gla­go­lji­ci, kao o hr­vat­skim isto­rij­skim pi­smi­ma u ško­la­ma ne uči do­volj­no, ali ne sma­tra da ih tre­ba uči­ti i pi­sa­ti ka­ko se to ne­ka­da ra­di­lo. Na­pro­tiv, uvje­ren je da bi bi­lo bo­lje da se vi­še uči in­for­ma­ti­ka.
Jo­zić ne vje­ru­je i da bi uče­nje ći­ri­li­ce ka­ko se to prak­ti­ko­va­lo za vri­je­me Ju­go­sla­vi­je ima­lo prak­tič­nog smi­sla, a ne sla­že se da bi ono sma­nji­lo ten­zi­je iz­me­đu Hr­va­ta i Sr­ba.
„Uče­nje ći­ri­lič­no­ga pi­sma kao što je to bi­lo u hr­vat­skim ško­la­ma do 90-ih go­di­na da­nas je pot­pu­no ne­po­treb­no, a sum­njam da bi to sma­nji­lo ten­zi­je ko­je se ja­vlja­ju u dru­štvu u ve­zi s pro­ble­mom ći­ri­li­ce u Vu­ko­va­ru.
„Mi­slim da ima da­le­ko bo­ljih pred­lo­ga u re­for­mi­sa­nju na­stav­nog pla­na i pro­gra­ma hr­vat­sko­ga škol­stva po­put ono­ga o ve­ćoj za­stu­plje­no­sti in­for­ma­ti­ke ili po­ja­ča­no­ga uče­nja hr­vat­sko­ga, ali i stra­nih je­zi­ka”, re­kao je Jo­zić.
Slič­nog mi­šlje­nja su i struč­nja­ci iz Eks­pert­nog ti­ma ko­ji ra­di na re­for­mi obra­zov­nih pro­gra­ma.
„Ći­ri­li­cu kao sta­ro hr­vat­sko pi­smo uče­ni­ci upo­zna­ju kao je­zič­ko-kul­tur­nu či­nje­ni­cu na in­for­ma­tiv­nom ni­vou jer su sta­ri hr­vat­ski spo­me­ni­ci pi­sa­ni hr­vat­skom ći­ri­li­com, od­no­sno bo­san­či­com. Sma­tra­mo da uče­ni­ci ne tre­ba da uče da pi­šu sta­ro­hr­vat­skom ći­ri­li­com u re­dov­noj na­sta­vi, no ona mo­že bi­ti dio iz­bor­ne na­sta­ve ako po­sto­ji in­te­res uče­ni­ka”, tu­ma­če struč­nja­ci za hr­vat­ski je­zik, pre­neo je T-por­tal.
Ka­žu da isto va­ži za gla­go­lji­cu ko­ja je ta­ko­đe dio hr­vat­ske ba­šti­ne:
„Uče­ni­ci­ma su gla­go­ljič­ka slo­va, kao li­kov­ni ele­ment, za­ni­mlji­va i vo­le ih pi­sa­ti. Sto­ga, ako po­sto­ji in­te­res uče­ni­ka, mo­gu uči­ti gla­go­lji­cu u van­na­stav­nim ak­tiv­no­sti­ma, u sklo­pu pro­je­ka­ta ili iz­bor­ne na­sta­ve”.
Upo­zo­ra­va­ju isto­vre­me­no da su uče­ni­ci već pre­op­te­re­će­ni ne­po­treb­nim sa­dr­ža­ji­ma.
„Jed­na od osnov­nih na­mje­ra u stva­ra­nju no­vo­ga ku­ri­ku­lu­ma je ras­te­re­ći­va­nje sa­dr­ža­ja s ci­ljem ovla­da­va­nja raz­li­či­tim zna­nji­ma i vje­šti­na­ma va­žnim za lič­ni i pro­fe­si­o­nal­ni ži­vot”, na­vo­de struč­nja­ci i do­da­ju da bi po­u­ča­va­nje sta­ro­hr­vat­ske ći­ri­li­ce u re­dov­noj na­sta­vi bi­lo su­prot­no sa­vre­me­nim tren­do­vi­ma u raz­vi­je­nom svi­je­tu.
„U ku­ri­ku­lu­mi­ma dru­gih ze­ma­lja ko­je smo ana­li­zi­ra­li ni­je pred­vi­đe­no pod­u­ča­va­nje isto­rij­skih pi­sa­ma kao dio ku­ri­ku­lu­ma re­dov­ne na­sta­ve”, za­klju­ču­ju čla­no­vi Eks­pert­nog ti­ma.
(Tan­jug)