Struč­nja­ci za eks­tre­mi­zam ka­žu da su dis­funk­ci­o­nal­na po­li­tič­ka, lo­ša eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja i ve­li­ka ne­za­po­sle­nost u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni i na Ko­so­vu stvo­ri­li sa­vr­šen te­ren za re­gru­to­va­nje. U dru­gom od tri na­stav­ka, no­vi­nar Gla­sa Ame­ri­ke Džef Svaj­kord sa­zna­je da isto­ri­ja ovih dr­ža­va u to­me ima va­žnu ulo­gu.
Sep­tem­bra 1993. stra­ni islam­ski bo­ra­ci, „Mu­dža­he­din ba­ta­ljon” za­u­ze­li su jed­no se­lo, u cen­tral­noj Bo­sni, bli­zu Vi­te­za ko­ji je bio pod kon­tro­lom hr­vat­ske voj­ske. Mu­dža­he­di­ni su u se­lu ubi­ja­li za­ro­blje­ne i ra­nje­ne i pa­li­li ku­će.
Go­di­nu da­na ra­ni­je, mu­dža­he­di­ni, u pre­vo­du „bor­ci za slo­bo­du”, još uvi­jek sve­ži, iz de­ve­to­go­di­šnjeg so­vjet­sko-av­ga­ni­stan­skog ra­ta, po­če­li su da do­la­ze u Bo­snu u „sve­ti rat” dži­had, u pro­gon ne­vjer­ni­ka. Za nji­ma su po­če­li da do­la­ze i dži­ha­di­sti iz sje­ver­ne Afri­ke i sa Bli­skog is­to­ka. Me­đu nji­ma je bio i Aj­man De­an iz Sa­u­dij­ske Ara­bi­je.
„Mno­gi mu­dža­he­di­ni u Av­ga­ni­sta­nu ko­ji su se bo­ri­li za oslo­ba­đa­nje te ze­mlje i ob­no­vu islam­ske dr­ža­ve osje­ća­li su se od­ba­če­ni­ma zbog is­ho­da do­ga­đa­ja. Za­to su, ka­da je po­čeo rat u Bo­sni, vi­dje­li pri­li­ku za ka­na­li­sa­nje svo­jih dži­ha­di­stič­kih am­bi­ci­ja”.
Mu­dža­he­di­ni su 1993. i for­mal­no po­sta­li sa­stav­ni dio ar­mi­je BiH, a nji­hov broj je pre­šao 1500. Bi­li su po­zna­ti po bru­tal­no­sti, mu­če­nji­ma i broj­nim zlo­či­ni­ma.
„Bio sam svje­dok ubi­sta­va srp­skih za­ro­blje­ni­ka. Iskre­no go­vo­re­ći, svi su oni bi­li bor­ci, pri­pad­ni­ci mi­li­ci­ja”, ka­že Aj­man.
Stra­ni islam­ski bor­ci su ko­ri­sti­li pu­no ra­di­kal­ni­ju, eks­trem­nu sa­la­fi­stič­ku ide­o­lo­gi­ju, pod­sti­ca­nje islam­skog bu­đe­nja me­đu bo­san­skim mu­sli­ma­ni­ma i ši­re­nje ob­li­ka isla­ma ko­ji is­klju­ču­je su­ži­vot sa dru­gim na­ro­di­ma u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. Haj­ru­din So­mun je eks­pert za islam­ska pi­ta­nja iz Bo­sne.
„Oni su vi­dje­li u Bo­sni ve­o­ma do­bru pri­li­ku da pred­sta­ve tu vr­stu stro­ge re­li­gi­je, kru­tog shva­ta­nja i tu­ma­če­nja isla­ma”.
Ve­ći­na mu­sli­man­skih vjer­ni­ka u Bo­sni upra­žnja­va umje­re­nu, evrop­sku va­ri­jan­tu, su­nit­skog isla­ma. Vje­ko­slav Vu­ko­vić je po­moć­nik mi­ni­stra bez­bjed­no­sti, za­du­žen za pi­ta­nja te­ro­ri­zma, u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni.
„Ti stra­ni eks­tre­mi­sti, go­vo­re Mu­sli­ma­ni­ma u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni da se po­gre­šno mo­le, da ni­su do­bri Mu­sli­ma­ni i da je sa­mo islam, ko­ji oni pro­po­vi­je­da­ju, pra­vi.”
Po za­vr­šet­ku ra­ta, ne­ko­li­ko sto­ti­na stra­nih bo­ra­ca je osta­lo u Bo­sni. Osno­va­li su svo­je ve­ha­bij­ske, od­no­sno sa­la­fi­stič­ke za­jed­ni­ce u ru­ral­nim, te­ško pri­stu­pač­nim, pod­ruč­ji­ma. Mno­gi od 200 stra­nih bo­ra­ca iz Bo­sne, ko­ji su se pri­dru­ži­li Islam­skoj dr­ža­vi, do­šli su upra­vo iz tih za­jed­ni­ca.
„Bo­sna je sa­mo jed­na epi­zo­da u du­gač­kom ni­zu dži­ha­di­stič­kih su­ko­ba ko­ji će se ši­ri­ti po mu­sli­man­skom svi­je­tu, sa ci­ljem da pri­pre­me Mu­sli­ma­ne za dži­had i us­po­sta­vlja­nje ka­li­fa­ta”, is­ti­če Aj­man De­an.
I dok dru­gi ne vi­de ta­ko mrač­nu bu­duć­nost, po­sle­di­ce ak­ci­ja pri­pad­ni­ka mu­dža­he­din­skih bri­ga­da se ose­ća­ju ši­rom svi­je­ta već vi­še od 20 go­di­na. Je­dan od njih je bio i Ha­lid Še­ik Mo­ha­med, or­ga­ni­za­tor na­pa­da na Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve 11. sep­tem­bra 2001. Sto­ti­ne dru­gih bi­lo je u Al Ka­i­di ili su se bo­ri­li u Če­če­ni­ji ili Pa­ki­sta­nu. Sa­da su se pri­dru­ži­li Islam­skoj dr­ža­vi.
(Glas Ame­ri­ke)