Kri­za u ko­joj se na­la­zi Ma­ke­do­ni­ja, su­o­če­na i sa ho­ri­zon­tal­nim i sa ver­ti­kal­nim po­dje­la­ma, ni­je lo­kal­nog već re­gi­o­nal­nog ka­rak­te­ra i kao ta­kvu je tre­ba rje­ša­va­ti – kroz dru­štve­ni di­ja­log i sa­rad­nju svih po­li­tič­kih stra­na­ka, kao i ve­ći an­ga­žman me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, po­ru­če­no je na kon­fe­ren­ci­ji o ne­sta­bil­no­sti Ma­ke­do­ni­je.
Alek­san­dra Jok­si­mo­vić, pred­sjed­ni­ca Cen­tra za spolj­nu po­li­ti­ku, ko­ji je or­ga­ni­zo­vao kon­fe­ren­ci­ju, uka­za­la je otva­ra­ju­ći skup da me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca, a pri­je sve­ga SAD, za­ne­ma­ru­je po­ten­ci­jal­no kri­zno ža­ri­šte ko­je pred­sta­vlja Ma­ke­do­ni­ja, po­što je umje­sto to­ga fo­ku­si­ra­na na BiH i nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa iz­me­đu Be­o­gra­da i Pri­šti­ne.
„Te­za da je EU ne­iz­bje­žan fak­tor sta­bil­no­sti za Ma­ke­do­ni­ju je vi­še od fra­ze i o to­me tre­ba kon­stant­no raz­mi­šlja­ti”, is­ta­kla je Jok­si­mo­vi­će­va, pod­sje­tiv­ši da je evrop­ski put Ma­ke­do­ni­je već go­di­na­ma u blo­ka­di zbog pro­ble­ma ko­je sa Grč­kom ima zbog svog ime­na. Ka­ko ob­ja­šnja­va, od 2008. go­di­ne vlast u Sko­plju sve vi­še do­bi­ja auto­ri­tar­ni ka­rak­ter, što stva­ra stal­ne ten­zi­je na vi­še ni­voa.
Jok­si­mo­vi­će­va sma­tra da se bez po­dr­ške spo­lja, pri­je sve­ga SAD, ne­ka pi­ta­nja u Ma­ke­do­ni­ji ne mo­gu od­blo­ki­ra­ti.
Luc Ko­ber, ru­ko­vo­di­lac pro­jek­ta Fon­da­ci­je Hans Zaj­del za Sr­bi­ju i Cr­nu Go­ru, ko­ja je part­ner u or­ga­ni­za­ci­ji kon­fe­ren­ci­je, ka­že da je rje­ša­va­nje pro­ble­ma u Ma­ke­do­ni­ji va­žno za pro­spe­ri­tet i sta­bil­nost ci­je­log re­gi­o­na i nje­go­vog pu­ta ka EU.
Go­vo­re­ći na pa­ne­lu „Unu­tra­šnje po­dje­le: Ni brat­stva ni je­din­stva”, go­stu­ju­ći član Cen­tra za stu­di­je Ju­go­i­stoč­ne Evro­pe Uni­ver­zi­te­ta u Gra­cu Da­ne Ta­le­ski uka­zao je da se Ma­ke­do­ni­ja na­la­zi u za­mr­znu­toj po­li­tič­koj kri­zi u ko­joj je za­mr­znu­ta i im­ple­men­ta­ci­ja spo­ra­zu­ma po­stig­nu­tog iz­me­đu li­de­ra ma­ke­don­skih stra­na­ka u ju­lu pro­šle go­di­ne.
Ka­ko ob­ja­šnja­va, ri­ječ je o kri­zi po­li­tič­kog kri­mi­na­li­te­ta i ko­rup­ci­je ras­pro­stra­nje­ne go­di­na­ma, uz kon­tro­lu me­di­ja i auto­ri­tar­ni na­čin vla­da­nja, a do eska­la­ci­je kri­ze je do­šlo sa skan­da­lom ve­za­nim za pri­slu­ški­va­nje.
„Sna­žna po­la­ri­za­ci­ja iz­me­đu opo­zi­ci­je i vla­de od­ra­ža­va se i na et­nič­ke od­no­se”, ka­že Ta­le­ski do­da­ju­ći da je uz­dr­ma­na i sta­bil­nost u ma­njin­skim za­jed­ni­ca­ma, pri­je sve­ga u re­do­vi­ma Al­ba­na­ca, gdje glav­na al­ban­ska par­ti­ja op­tu­žu­je onu ko­ja je na vla­sti da je uče­stvo­va­la u ko­rup­ci­ji, te da ne šti­ti in­te­re­se Al­ba­na­ca. On u tom kon­tek­stu upo­zo­ra­va da će iz­bo­ri, ko­ji tre­ba da se odr­že 2016. go­di­ne, vje­ro­vat­no bi­ti pra­će­ni na­si­ljem.
Osvr­nuv­ši se na na­vo­de da će SAD po­sla­ti spe­ci­jal­nog iza­sla­ni­ka u Ma­ke­do­ni­ju, Ta­le­ski iz­ra­ža­va sum­nju da će do to­ga do­ći, a za rje­še­nje kri­ze u ze­mlji sma­tra da je neo­p­hod­na ve­ća sa­rad­nja svih po­li­tič­kih stra­na­ka i ve­ći kri­tič­ki ka­pa­ci­te­ti.
I on pri­mje­ću­je da je me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca iz­u­zet­no ma­lo pri­sut­na na Bal­ka­nu i ka­že da je „sra­mo­ta za svi­jet da do­zvo­lja­va da se Grč­ka ova­ko neo­d­go­vor­no po­na­ša i blo­ki­ra otva­ra­nje pre­go­vo­ra zbog ime­na”, što je pri­mjer, ka­ko ka­že, dvo­stru­kih ar­ši­na po­što je Grč­ka čla­ni­ca NA­TO.
(RTS)


Dr­ža­ve da se sta­bi­li­zu­ju unu­tar se­be

Da je EU znat­no za­ne­ma­ri­la Bal­kan kon­sta­tu­je i di­rek­tor­ka Hel­sin­škog od­bo­ra za ljud­ska pra­va So­nja Bi­ser­ko, ko­ja is­ti­če da tu ci­je­nu sa­da svi pla­ća­mo.
Ma­ke­do­ni­ja se, na­vo­di ona, na­šla pred ne­ri­je­še­nim pro­ble­mom, jer ni EU ni NA­TO ni­su is­ko­ri­sti­li uti­caj ko­ji ima­ju na Grč­ku da se pro­blem ri­je­ši.
„Ste­pen ne­sta­bil­no­sti u re­gi­o­nu ve­ći je ne­go pri­je de­se­tak go­di­na i nu­žno je da se ze­mlje sta­bi­li­zu­ju unu­tar se­be kroz dru­štve­ni di­ja­log, kao iz­me­đu Al­ba­na­ca i Ma­ke­do­na­ca”, uka­zu­je Bi­ser­ko.
Ona sma­tra da je sta­bi­li­za­ci­ja bal­kan­skog re­gi­o­na mo­gu­ća je­di­no kroz ja­ča­nje re­gi­o­nal­ne sa­rad­nje i ve­ći an­ga­žman EU i NA­TO u ubr­za­nju evro­in­te­gra­ci­ja Bal­ka­na.
Ne­nad Đur­đe­vić iz be­o­grad­skog Fo­ru­ma za et­nič­ke od­no­se sma­tra da su me­đu­et­nič­ki od­no­si u Ma­ke­do­ni­ji si­dro sta­bil­no­sti, če­mu je ku­mo­vao Ohrid­ski spo­ra­zum, a da od iza­bra­ne vla­de za­vi­si da li će se si­tu­a­ci­ja raz­vi­ja­ti u prav­cu re­gi­o­nal­ne sa­rad­nje i Ber­lin­skog pro­ce­sa, ili pak u prav­cu „Ve­li­ke Al­ba­ni­je”.
Pot­pred­sjed­nik Cen­tra za spolj­nu po­li­ti­ku Dra­gan Đu­ka­no­vić sma­tra, s dru­ge stra­ne, da Ohrid­ski spo­ra­zum, iako je jed­no vre­ij­me pred­sta­vljao ade­kvat­no rje­še­nje za et­nič­ke su­ko­be, da­nas ni­je do­bar u smi­slu evrop­skih in­te­gra­ci­ja.
Ka­že da Sr­bi­ja ima do­bre od­no­se sa Ma­ke­do­ni­jom, a ne mi­sli da će se unu­tra­šnja kri­za u toj ze­mlji zna­čaj­no od­ra­zi­ti na si­tu­a­ci­ju kod nas.
Kon­fe­ren­ci­ja „Po­ten­ci­jal­na unu­tra­šnja ne­sta­bil­nost Ma­ke­do­ni­je”, na ko­joj su uče­stvo­va­li broj­ni do­ma­ći i me­đu­na­rod­ni ana­li­ti­ča­ri, pr­va je od če­ti­ri sku­pa o Za­pad­nom Bal­ka­nu ko­je Cen­tar za spolj­nu po­li­ti­ku, u part­ner­stvu sa Fon­da­ci­jom Hans Zaj­del, pla­ni­ra da odr­ži u na­red­nih ne­ko­li­ko mje­se­ci, u ci­lju što bo­ljeg na­pre­do­va­nja re­gi­o­na na pu­tu ka EU.