Pro­fe­sor Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih na­u­ka u Za­gre­bu De­jan Jo­vić, po­vo­dom iz­ja­ve hr­vat­skog pre­mi­je­ra Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća da vi­še ne­će raz­go­va­ra­ti sa pre­mi­je­rom Alek­san­drom Vu­či­ćem, ka­že da bi, po­seb­no u kri­znim si­tu­a­ci­ja­ma bi­lo ve­o­ma ko­ri­sno i nu­žno da pre­mi­je­ri dvi­ju dr­ža­va raz­go­va­ra­ju.
De­jan Jo­vić, ne­ka­da­šnji sa­vjet­nik biv­šeg pred­sjed­ni­ka Hr­vat­ske Ive Jo­si­po­vi­ća, u iz­ja­vi za Tan­jug re­kao je da re­to­ri­ku pre­mi­je­ra Mi­la­no­vi­ća po­sled­njih ne­dje­lja tre­ba sa­gle­da­ti u kon­tek­stu iz­bor­ne kam­pa­nje, jer SDP, na či­jem je on če­lu, po­ku­ša­va da se po­ka­že kao do­bar ču­var na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa.
„Na­ža­lost je do­šlo do ne­ra­zu­mi­je­va­nja. Jav­nost iz­van Hr­vat­ske ga ne pra­ti do­bro i ne zna naj­bo­lje nje­gov stil go­vo­ra i jav­nog na­stu­pa­nja, ko­ji je do­sta če­sto bio neo­r­to­dok­san, pun me­ta­fo­ra iz cr­ta­nih fil­mo­va i vi­ce­va”, re­kao je Jo­vić.
Jo­vić, ko­ji uče­stvu­je na Be­o­grad­skom bez­bjed­no­snom fo­ru­mu, ka­že da mu se či­ni da ne­ke Mi­la­no­vi­će­ve iz­ja­ve ni­su do­bro shva­će­ne.
Upi­tan da ko­men­ta­ri­še iz­ja­vu hr­vat­skog pre­mi­je­ra da vi­še ne­će raz­go­va­ra­ti sa pre­mi­je­rom Sr­bi­je, Jo­vić ka­že da ne zna u ko­jem je kon­tek­stu on to re­kao, ali da sma­tra da bi bi­lo vr­lo ko­ri­sno da pre­mi­je­ri raz­go­va­ra­ju, a to je, is­ti­če, po­seb­no nu­žno u kri­znim si­tu­a­ci­ja­ma.
A na pi­ta­nje da li, po­sle Mi­la­no­vi­će­ve re­to­ri­ke su­ko­ba, Sr­bi­ja mo­že oče­ki­va­ti pre­pre­ke od Za­gre­ba na nje­nom pu­tu ka EU, Jo­vić ka­že da, ako u Hr­vat­skoj na vlast do­đe na­ci­o­na­li­stič­ka i da­le­ko kon­zer­va­tiv­ni­ja po­li­tič­ka op­ci­ja, što ni­je iz­vje­sno, ali je mo­gu­će, po­sto­je ve­će šan­se da se pra­ve pro­ble­mi dru­gim ze­mlja­ma u su­sjed­stvu ili da se in­si­sti­ra da je Hr­vat­ska po­sled­nja ko­ja je sa tog pro­sto­ra tre­ba­lo da uđe u EU.
„Sve dok je to ne­ka li­be­ral­na po­li­ti­ka, ko­ja i sa­ma sma­tra da je otva­ra­nje gra­ni­ca do­bro i da je u na­ci­o­nal­nom in­te­re­su da ne bu­de ču­var evrop­ske gra­ni­ce, da bu­de voj­na Kra­ji­na Bri­se­la, mi­slim da će Hr­vat­ska bi­ti za­in­te­re­so­va­na za na­sta­vak pro­ši­re­nja”, na­veo je Jo­vić.
Hr­vat­ska, ka­že, ni­je glav­ni koč­ni­čar, već u či­ta­vom ni­zu sta­rih ze­ma­lja čla­ni­ca ne­ma ras­po­lo­že­nje za pro­ši­re­nje.
(RTS)


Hr­vat­ska iz­bje­glič­ku kri­zu ko­ri­sti za po­ve­ća­nje mo­ći

Jo­vić je oci­je­nio da Hr­vat­ska iz­bje­glič­ku kri­zu že­li da is­ko­ri­sti da po­ve­ća svo­ju moć u Evrop­skoj uni­ji u od­no­su na ze­mlje ko­je to ni­su, a pri­je sve­ga Sr­bi­ju.
Ma­đar­ska, ka­že, isto po­ku­ša­va da po­ve­ća moć unu­tar Uni­je, da se po­ka­že kao zna­čaj­na ze­mlja, a Sr­bi­ja, kao kan­di­dat, da po­ve­ća svoj imidž u svi­je­tu.
„Sve tri po­li­ti­ke mi se či­ne pot­pu­no ra­ci­o­nal­ne. Me­đu­tim, du­go­roč­no gle­da­no va­žno je da se us­po­sta­vi po­li­ti­ka sa­rad­nje i ra­zu­mi­je­va­nja, a ne da te raz­li­ke eska­li­ra­ju u ve­će su­ko­be i ne­ra­zu­mi­je­va­nje”, re­kao je Jo­vić.
Go­vo­re­ći o po­li­tič­koj sce­ni u Hr­vat­skoj uoči pred­sto­je­ćih iz­bo­ra, Jo­vić, ko­ji uče­stvu­je na Pe­tom Be­o­grad­skom bez­bjed­no­snom fo­ru­mu, ka­že da iz­me­đu vla­da­ju­ćeg SDP-a Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća i naj­u­ti­caj­ni­jen opo­zi­ci­o­nog HDZ-a To­mi­sla­va Ka­ra­mar­ka od­re­đe­na raz­li­ka po­sto­ji.
U vri­je­me iz­bor­ne kam­pa­nje ta raz­li­ka je po­put one iz­me­đu „ko­ka ko­le” i „ko­ka ko­le lajt”, pri­mi­je­tio je Jo­vić.
„To je po­seb­no slu­čaj ka­da lju­di sa lje­vi­ce po­ku­ša­va­ju da pro­ši­re svo­je bi­rač­ko ti­je­lo i do­bi­ju gla­so­ve sa cen­tra i u de­sno. Da li će u to­me us­pje­ti to tre­ba vi­dje­ti. Pred­sjed­nik Jo­si­po­vić je po­ku­šao, ali ni­je uspio pro­šle go­di­ne”, re­kao je on.
Jo­vić je is­ta­kao da je jed­na stvar ka­da Hr­vat­ska kao čla­ni­ca EU že­li da po­ka­že da je tim član­stvom po­ve­ća­la su­ve­re­ni­tet, a ne sma­nji­la, i da mo­že vi­še ne­go ra­ni­je, a dru­ga stvar je šo­vi­ni­zam ko­ji bi se ko­ri­stio za et­nič­ke ten­zi­je i rat, što bi vi­še ra­di­la de­sni­ca ne­go