BEČ – Biv­ši grč­ki pre­mi­jer Jor­gos Pa­pan­dreu iz­ja­vio je u in­ter­vjuu za ju­če­ra­šnji beč­ki dnev­nik „Pre­se”, da bi ak­tu­el­na vla­da Alek­si­sa Ci­pra­sa mo­gla du­go da osta­ne na vla­sti.
Vla­da pod ru­ko­vod­stvom Si­ri­ze uko­li­ko bu­de vo­di­la na­pred­nu po­li­ti­ku i us­pi­je u do­go­vo­ru sa po­vje­ri­o­ci­ma mo­gla bi go­di­na­ma do­mi­ni­ra­ti, oci­je­nio je Pa­pan­dreu.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, tre­nut­no je lje­vi­ca cen­tra ve­o­ma po­di­je­lje­na, a da li će do­ći do no­vog, ši­reg di­ja­lo­ga za­vi­si mno­go od ak­tu­el­ne vla­de pod Si­ri­zom.
Pa­pan­dreu is­ti­če da svi mo­ra­ju do­pri­ni­je­ti da pre­go­vo­ri no­ve vla­de sa evrop­skim part­ne­ri­ma bu­du uspje­šni, iako je, ka­ko je kon­sta­to­vao, Si­ri­za pra­vi­la gre­ške, ka­ko da­nas, ta­ko i u pro­šlo­sti ka­da je bi­la pro­tiv sve­ga što je nje­go­va vla­da pred­la­ga­la.
„Či­nje­ni­ca je da je Si­ri­za pro­te­klih ne­dje­lja iz­gu­bi­la dra­go­cje­no vri­je­me, pri­je sve­ga iz ko­mu­ni­ka­tiv­nih raz­lo­ga. Po­tre­ban nam je na­ci­o­nal­ni plan re­for­mi, do­go­vor u ve­zi sa su­štin­skim re­for­ma­ma”, re­kao je ra­ni­ji grč­ki pre­mi­jer.
On ka­že da vi­di sprem­nost evrop­skih part­ne­ra za kon­sen­zus, do­da­ju­ći da oni oče­ku­ju kon­kret­ne pred­lo­ge.
Go­vo­re­ći o vre­me­nu po­čet­ka kri­ze, Pa­pan­dreu je ob­ja­snio da su se Grč­ka i EU 2009. na­šle pred jed­nom si­tu­a­ci­jom, ko­ja je bi­la pot­pu­no no­va za sve.
„Ni­je bi­lo ni­jed­nog me­ha­ni­zma kao što po­sto­je da­nas. Grč­ka je bi­la naj­sla­bi­ja ka­ri­ka u lan­cu, ali se u su­šti­ni ra­di­lo o struk­tu­ral­nom pro­ble­mu evro­zo­ne. EU se kon­cen­tri­sa­la na od­re­đe­ne pro­ble­me. Tr­ži­šta, na dru­goj stra­ni, ni­su vi­dje­la sa­mo grč­ki pro­blem, već su uoči­la sla­bo­sti evro­zo­ne u cje­li­ni. To je ote­ža­lo na­še pri­la­go­đa­va­nje”, ob­ja­snio je Pa­pan­dre­du.
On je ka­zao da je tek na­kon dvi­je i po go­di­ne od kri­ze pred­sjed­nik Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke Ma­rio Dra­gi re­kao da će uči­ni­ti sve da spa­se euro, i tek po­tom su se smi­ri­la tr­ži­šta.
Da je to uči­nio 2010, Pa­pan­dreu sma­tra da Grč­ka naj­vje­ro­vat­ni­je ne bi mo­ra­la da tra­ži zbri­nja­va­nje pod „za­štit­ni ki­šo­bran”.
On je uka­zao da je je­dan od pro­ble­ma bio što je Grč­koj re­če­no da spro­ve­de unu­tra­šnju de­val­va­ci­ju, to jest sma­nje­nje ci­je­na, kao osno­vu rje­še­nja.
„Re­kli su nam, na pri­mjer, sma­nji­te ci­je­ne, pla­te, tro­ško­ve pro­iz­vod­nje ka­ko bi bi­li kon­ku­rent­ni. Me­đu­tim, to je sa­mo dje­li­mič­no bi­lo is­prav­no. Pro­iz­vo­di se ne ku­pu­ju iako su jef­ti­ni. Di­zajn ni­je do­bar, kva­li­tet, mar­ke­ting. Zbog to­ga je po­treb­no in­ve­sti­ra­ti, fir­me re­struk­tu­i­ra­ti. To nam je bi­lo po­treb­no, ali za to nam je tre­ba­lo vi­še vre­me­na, nov­ca”, re­kao je Pa­pan­dreu kri­ti­ku­ju­ći da se u EU su­vi­še in­si­sti­ra na re­strik­tiv­nim mje­ra­ma, za raz­li­ku od SAD ili Ka­na­de.
On je uka­zao da je nje­go­va vla­da, iako je bi­la no­va i ni­je sno­si­la ne­po­sred­nu od­go­vor­nost za de­fi­cit 2009, bi­la su­o­če­na sa ljut­njom i psi­ho­lo­gi­jom ko­ja je tra­ži­la ka­zne.
Ni­je mo­gu­će, ka­ko ka­že, isto­vre­me­no spro­vo­di­ti re­for­me, sma­nji­va­ti de­fi­cit i sa­vla­da­ti so­ci­jal­ne po­sle­di­ce.
„Pre­o­vla­dao je osje­ćaj da Grč­ka mo­ra da pla­ti za svo­je gre­ške”, na­gla­sio je Pa­pan­dreu.
Biv­ši pre­mi­jer je uka­zao da glav­ni pro­blem ni­su bi­le pre­vi­so­ke pen­zi­je ili pri­vi­le­gi­je, ko­je su sma­nje­ne, već lo­še funk­ci­o­ni­sa­nje dr­žav­nog apa­ra­ta.
„Da­nas se to shva­ta i to je cen­tral­na te­ma”, uvje­ren je on do­da­ju­ći da je lo­kal­na ad­mi­ni­stra­ci­ja u Grč­koj ve­o­ma sla­ba, što je na­sled­stvo ra­ni­jih auto­ri­tar­nih re­ži­ma.
„Ako se že­li ne­ki po­sao za­vr­ši­ti mo­ra­te ići do sle­de­ćeg lo­kal­nog par­tij­skog bi­roa”, opi­sao je Pa­pan­dreu sta­nje.
Upi­tan za na­ja­vlje­ni re­fe­ren­dum o dru­gom pa­ke­tu mje­ra šted­nje kra­jem ok­to­bra 2011, Pa­pan­dreu je ka­zao da je to iz­ja­šnja­va­nje usa­gla­še­no sa me­đu­na­rod­nom za­jed­ni­com, ali da ipak ni­je spro­ve­de­no zbog pro­ble­ma unu­tar nje­go­ve stran­ke, kao i ne­mo­guć­no­sti do­go­vo­ra sa še­fom kon­zer­va­tiv­ne opo­zi­ci­je An­to­ni­som Sa­ma­ra­som.
Pa­pan­dreu sma­tra da bi re­ak­ci­ja gra­đa­na bi­la po­zi­tiv­na, jer su bi­li do­bro oba­vi­je­šte­ni o po­sle­di­ca­ma istu­pa­nja iz evro­zo­ne, ujed­no pod­sje­ća­ju­ći da je na pro­šlim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma ide­ja vo­di­lja Si­ri­ze bio osta­nak u evro­zo­ni.
Ta­ko­đe je ne­gi­rao spe­ku­la­ci­je da je po­sto­ja­la opa­snost od pu­ča kra­jem 2011, i da je pro­mje­na u Ge­ne­ral­šta­bu voj­ske bi­la sa­mo ru­tin­ska pro­ce­du­ra ko­ja ni­je ima­la ve­ze sa strep­nja­ma u ve­zi sa svr­ga­va­njem vla­sti.
„Me­đu­tim, po­sto­ja­lo je mno­go pa­ra­voj­nih or­ga­ni­za­ci­ja pen­zi­o­ni­sa­nih voj­ni­ka i dru­gih, od ko­jih su po­je­di­ni ima­li kon­tak­te sa de­sni­čar­sko ra­di­kal­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma kao što je `Zlatna zora`. Ta­da su svi na­pa­da­li vla­du i bi­li su mi­šlje­nja da je i na­si­lje oprav­da­no u bor­bi pro­tiv pro­gra­ma šted­nje”, pre­nio je Pa­pan­dreu.
(Tan­jug)