Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Zaslužni državljanin Crne Gore zataškavao Kašogijevo ubistvo * DPS bi da zadrži ista pravila * Dva puta se sjekao žiletima, lažni svjedok uzeo 20.000 * „Dan” ekskluzivno objavljuje original dokument odluke Podgoričke skupštine * Tužan trenutak i za Uniju i za Veliku Britaniju * Pustite me u Crnu Goru * Koritovići
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 26-11-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Snežana Jonica, Ženska politička mreža:
Crnogorsko državljanstvo može dobiti onaj ko nikad nije kročio nogom u Crnu Goru, ali ima pare, bez obzira kako je do njih došao, ali ne mogu oni koji su skoro cijeli život proveli u Crnoj Gori, niti oni koji u Crnoj Gori imaju grobove i djedovinu.

Vic Dana :)

​Razgovaraju dva blizanca:
– Pa gdje si ti cio dan?
– Mama me danas dva puta kupala!

Oženio neki tip plavušu, i jedan dan dolazi on ranije kući i zatekne nepoznatog muškarca u bračnom krevetu. Otvori ormar i reče:
– Ženo, koliko puta treba da ti kažem, ON treba da se sakrije, a ne ti!

Šta 17 plavuša čeka ispred diskoteke?
Čekaju 18. zato što je zabranjen ulaz ispod 18.

Popeo se Haso na drvo i naiđe Mujo i pita ga:
– Što je, Haso, Red Bul?
A on odgovori:
– Nije Mujo, već Pitbul.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Aktuelnosti ODLUKA PODGORIČKE SKUPŠTINE OD 26. NOVEMBRA 1918.
„Dan” ekskluzivno objavljuje original dokument odluke Podgoričke skupštine
„Dan” ekskluzivno objavljuje original dokument odluke Podgoričke skupštine ODLUKA Velike Narodne Skupštine Srpskog Naroda u Crnoj Gori, donijeta na sjednici od 13. novembra 1918. g. u Podgorici
Dan - novi portal
Na osno­vu is­tak­nu­tog na­če­la: sa­mo­o­dre­đe­nja na­ro­da, ko­je je pri­hva­tio i pro­kla­mo­vao kao uslov bu­du­ćeg svjet­skog mi­ra apo­stol čo­vje­čan­stva, pred­sjed­nik Sje­di­nje­nih Sje­ve­ro-Ame­rič­kih Dr­ža­va g. Vil­son, a usvo­ji­le ga na­še ve­li­ke sa­ve­zni­ce i pri­ja­te­lji­ce En­gle­ska, Fran­cu­ska i Ita­li­ja, Ve­li­ka Na­rod­na Skup­šti­na Srp­sko­ga Na­ro­da u Cr­noj Go­ri, iza­bra­na slo­bod­nom vo­ljom na­rod­nom i oku­plje­na u Pod­go­ri­ci 11. no­vem­bra te­ku­će go­di­ne, da se u pi­ta­nju svo­je ze­mlje opre­di­je­li, iz­ja­vlju­je:

1. Srp­ski Na­rod u Cr­noj Go­ri jed­ne je kr­vi, je­zi­ka i te­žnje, jed­ne vje­re i obi­ča­ja s na­ro­dom ko­ji ži­vi u Sr­bi­ji i dru­gim srp­skim kra­je­vi­ma; za­jed­nič­ka im je slav­na pro­šlost ko­jom se odu­še­vlja­va­ju, za­jed­nič­ki ide­a­li, za­jed­nič­ki na­rod­ni ju­na­ci, za­jed­nič­ka pi­ta­nja, za­jed­nič­ko sve što je­dan na­rod či­ni na­ro­dom.
Kad je u Sred­njem Vi­je­ku for­mi­ra­na srp­ska dr­ža­va pod di­na­sti­jom slav­nih Ne­ma­nji­ća, od­mah u po­čet­ku nje­nog stva­ra­nja, srp­ski na­rod u gra­ni­ca­ma da­na­šnje Cr­ne Go­re ušao je u sa­stav njen i za sve vri­je­me nje­nog tra­ja­nja (oko 200 go­di­na) igrao u njoj va­žnu ulo­gu.
Pred na­je­zdom tur­skom pa­la je ta na­ša dr­ža­va i srp­ski na­rod do­pao rop­stva. Za vri­je­me ro­bo­va­nja či­nje­ni su očaj­ni po­ku­ša­ji u na­ro­du da se rop­stva oslo­bo­di, di­za­ti ra­di to­ga, vi­še pu­ta, na­rod­ni ustan­ci, ko­ji su u kr­vi ugu­še­ni. U to­me je Srp­ski Na­rod u Cr­noj Go­ri pred­nja­čio i pr­vi uspio, da u svo­jim kr­še­vi­ma za­snu­je gnji­je­zdo slo­bo­de i oslo­bo­di se tur­sko­ga rop­stva. I od ta­da nje­go­ve te­žnje i nje­go­vi ide­a­li bi­li su: oslo­bo­đe­nje i uje­di­nje­nje ci­je­log srp­skog ple­me­na; to je bio nje­gov vje­kov­ni san.
Po­čet­kom XIX vi­je­ka usta­ju Sr­bi u Sr­bi­ji pod vi­te­škim Ka­ra­đor­đem, oslo­ba­đa­ju se tur­skog jar­ma i uda­ra­ju te­melj da­na­šnjoj Sr­bi­ji. Od ta­da Sr­bi iz Sr­bi­je i Sr­bi iz Cr­ne Go­re ra­de uvi­jek za­jed­nič­ki na za­jed­nič­kom ide­a­lu: oslo­bo­đe­nju i uje­di­nje­nju srp­skog na­ro­da. Vo­đe­ni su ra­di to­ga ide­a­la oslo­bo­di­lač­ki ra­to­vi, pro­li­ve­no mo­re srp­ske kr­vi, uvi­jek za­jed­nič­ki. Ali, uspjeh je sva­ka­da bio ma­li. Tur­ska je još uvi­jek bi­la to­li­ko moć­na da sa­ma osu­je­ti na­še oslo­bo­đe­nje i uje­di­nje­nje, a uz to je u tom po­slu ima­la iskre­nog po­ma­ga­ča, vje­kov­nog ne­pri­ja­te­lja na­šeg na­ro­da, pod­mu­klu Austro-Ugar­sku, ko­ja je svag­da gle­da­la u na­šem uspje­hu svoj ne­u­spjeh, u na­šoj sre­ći svo­ju ne­sre­ću, u na­šem je­din­stvu svoj ras­pad.
Na Ber­lin­skom Kon­gre­su, po­sli­je kr­va­vog ra­ta ko­ji su vo­di­li Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra, po­ma­ga­ne brat­skom Ru­si­jom, za oslo­bo­đe­nje i uje­di­nje­nje svo­jih sa­ple­me­ni­ka, Austro-Ugar­ska je uspje­la da nam osu­je­ti i odu­zme sve plo­do­ve te bor­be, da pri­gra­bi se­bi dvi­je kla­sič­ne srp­ske obla­sti, Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu, u ko­ji­ma je i pu­kla pr­va pu­ška za oslo­bo­đe­nje, i da iz­me­đu Sr­bi­je i Cr­ne Go­re u No­vo­pa­zar­skom San­dža­ku, na­se­lje­nom kom­pakt­nom ma­som srp­skog ži­vlja, osta­ne i da­lje tur­ska vlast, a uz nju austrij­ski gar­ni­zo­ni, te da Austri­ja i Tur­ska za­jed­nič­ki ču­va­ju da se Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra ne ujedine, da i po­ku­šaj za to one­mo­gu­će.
Bal­kan­ski Rat imao je ta­ko­đer cilj oslo­bo­đe­nje i uje­di­nje­nje Srp­stva. Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra, kao dvi­je se­stre, ušle su za­jed­nič­ki u rat, pro­li­le do­sta kr­vi i po­sti­gle znat­ne re­zul­ta­te: ve­li­ki dio na­šeg na­ro­da bio je oslo­bo­đen tur­ske vla­sti i pri­sa­je­di­njen Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri. Ne­sta­lo je ta­da i onog po­ja­sa ko­ji ih je do­tle raz­dva­jao, i na­rod je ži­vo na­stao da ostva­ri svo­ju za­vjet­nu mi­sao: uje­di­nje­nje, ali to­me su sta­li na put di­na­stič­ki in­te­re­si i naš vje­kov­ni ne­pri­ja­telj Austro-Ugar­ska, ko­ja je bi­la ri­je­še­na da čak i ma­čem spri­je­či na­še uje­di­nje­nje. Sto­ga nas je na­pa­la i ti­me iza­zva­la svjet­ski rat, uzev­ši kao iz­go­vor za taj rat ubi­stvo austro-ugar­sko­ga pre­sto­lo­na­šljed­ni­ka u Sa­ra­je­vu. Cio naš na­rod zna da bi nas Austro-Ugar­ska na­pa­la i da ni­je bi­lo to­ga ubij­stva, i da se ona za taj na­pad, još pri­je to­ga ubi­stva, žur­no spre­ma­la.

2. Eko­nom­ski in­te­re­si Cr­ne Go­re ne­raz­dvoj­no su ve­za­ni za Sr­bi­ju i osta­le srp­ske kra­je­ve. Odvo­je­na od njih, a pri tom, po sa­moj pri­ro­di ze­mlji­šta naj­si­ro­ma­šni­ji kraj, mo­žda, u ci­je­lom svi­je­tu, ona ne bi ima­la ni­ka­kvih uslo­va za sa­mo­sta­lan ži­vot, ona bi bi­la una­pri­jed osu­đe­na na smrt. Na­ma je do­bro po­zna­to ka­ko je i do rop­stva Austro-Ugar­skog bi­lo te­ško ži­vje­ti u Cr­noj Go­ri, i da je ve­li­ki dio na­še rad­ne sna­ge bio pri­nu­đen da od­la­zi u Ame­ri­ku, da u te­škim ra­do­vi­ma ta­mo za­ra­đu­je na­su­šni hljeb i ša­lje svo­ji­ma na do­mu. Po­sli­je ovog ra­ta, u ko­me je ne­pri­ja­telj opljač­kao i od­u­zeo na­šem na­ro­du sve do go­le du­še, osta­vio ga bez igdje iče­ga, op­sta­nak Cr­ne Go­re kao za­seb­ne dr­ža­ve po­stao je još vi­še ne­mo­guć.
Da­kle, i eko­nom­ski in­te­res srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri im­pe­ra­tiv­no tra­ži uje­di­nje­nje sa bra­ćom u Sr­bi­ji i osta­lim na­šim kra­je­vi­ma.

3. Po­li­tič­ki in­te­re­si, ta­ko­đe, iz­i­sku­ju uje­di­nje­nje. Po­red ve­li­ke uje­di­nje­ne Ju­go­sla­vi­je, ka­kav bi bi­je­dan po­li­tič­ki zna­čaj ima­la ma­le­na, sla­ba, si­ro­tna Cr­na Go­ra, mi­sli­mo, ni­je po­treb­no na­ro­či­to is­ti­ca­ti.
Da­kle, svi na­ve­de­ni raz­lo­zi rje­či­to go­vo­re da je je­di­ni spas na­šeg na­ro­da u uje­di­nje­nju. Uje­di­nje­nje ili smrt da­nas je op­šti po­klič, ko­ji od­je­ku­je ši­rom na­še ze­mlje; uje­di­nje­nje tra­ži cje­lo­kup­ni spr­ski na­rod u Cr­noj Go­ri. Uje­di­nje­nje to ne že­li i ne­će je­di­no do­sa­da­šnja cr­no­gor­ska di­na­sti­ja. Ona sma­tra da je to uje­di­nje­nje pro­tiv­no nje­nim in­te­re­si­ma, a oni su joj uvi­jek bi­li pre­či od in­te­re­sa ci­je­log na­šeg na­ro­da. Po­ku­ša­lo se da se i ona sklo­ni da u ovom ve­li­kom pi­ta­nju na­rod­ne bu­duć­no­sti iza­đe na su­sret že­lji svo­ga na­ro­da, pre­do­ča­va­no joj je da bi joj tu žr­tvu na­rod obi­la­to na­gra­dio – ali to ni­je po­mo­glo. Sa­da­šnji pred­stav­nik te di­na­sti­je, Kralj Ni­ko­la, naj­i­zra­zi­ti­ji je tip kru­tog ap­so­lu­ti­zma. Za sve vri­je­me nje­go­ve du­ge vla­da­vi­ne, za nje­ga, kao i za Lu­ja XIV , va­ži­la je dog­ma, od ko­je ni­kad ostu­pio ni­je, iz­ra­že­na u po­zna­toj re­če­ni­ci: I etat c’est moi! — dr­ža­va sam ja!
I ka­pi­tu­la­ci­ja Cr­ne Go­re, ko­jom je ba­če­na lja­ga na vje­ko­vi­ma sla­vom uvjen­ča­no cr­no­gor­sko oruž­je, dje­lo je nje­go­vo. Pre­dao je svoj na­rod u rop­stvo, pro­tiv nje­go­ve vo­lje, go­re i sram­ni­je ne­go što je bi­lo tur­sko, i sve uči­nio da, osim nje­ga, ni­ko ne umak­ne to­me rop­stvu! Ne zna­ju­ći ko će bi­ti po­bje­di­lac u ovom ve­li­kom ra­tu, usta­vio je u rop­stvu i jed­nog svog si­na, da po­mo­ću nje­ga odr­ža­va ve­ze s Cen­tral­nim Si­la­ma i ti­me se osi­gu­ra u slu­ča­ju nji­ho­ve po­bje­de, a sam je po­bje­gao, na­pra­vio se mu­če­nik ko­ga je – ka­ko je to on sam iz­ri­či­to go­vo­rio – cio na­rod na­pu­stio, iz­dao i pre­dao se ne­pri­ja­te­lju, a on je­di­ni, vje­ran sa­ve­znicima, uspio da iz­bjeg­ne! To bi mu va­lja­lo u slu­ča­ju po­bje­de na­ših sa­ve­zni­ka nad cen­tral­nim si­la­ma. Me­đu­tim, u nas je do­bro po­zna­to da on ovaj rat ni­kad ni­je ni vo­dio iskre­no, o če­mu po­sto­ji do­volj­no do­ka­za.
Kad je i po­sli­je oku­pa­ci­je kod Cr­no­go­ra­ca, u ze­mlji i van ove, na­sta­vljen po­kret za oslo­bo­đe­nje i uje­di­nje­nje, austro-ugar­ske vla­sti su od­luč­no usta­le pro­tiv to­ga, jav­no su agi­to­va­le na Kra­lja Ni­ko­lu, ši­ri­le i ras­pro­sti­ra­le li­sto­ve ko­ji su o nje­go­vom tro­šku na­la­zi­li u Fran­cu­skoj i Švaj­car­skoj, da­kle, svim sred­stvi­ma ra­di­le su za se­pa­ra­ti­zam Cr­ne Go­re i in­te­res Kra­lja Ni­ko­le.
Dok su Cr­no­gor­ci pa­ti­li i stra­da­li u naj­stra­šni­jem rop­stvu za ko­je isto­ri­ja zna, dok su mu­če­ni, ubi­ja­ni, vje­ša­ni i sra­mo­će­ni na sve mo­gu­će na­či­ne, ka­kve je jed­na per­fid­na i po­kva­re­na dr­ža­va mo­gla da iz­mi­sli, do­tle je Kralj ugod­no ži­vio u Pa­ri­zu. On ni­kad ni­šta ni­je uči­nio da na­šem mu­če­nič­kom na­ro­du olak­ša sud­bi­nu. On ni­kad ni­je u jav­no­sti po­di­gao gla­sa i pro­te­sto­vao pro­tiv ne­čo­vječ­nog po­stu­pa­nja i is­tre­blje­nja ko­je je Austro-Ugar­ska vr­ši­la u na­šoj ze­mlji! Oče­vid­no, on se ču­vao da se ne bi za­mje­rio svo­joj pri­ja­te­lji­ci Austro-Ugar­skoj, da ti­me ne bi lič­no što iz­gu­bio, dok o na­ro­du ni­je ni mi­slio ni vo­dio ra­ču­na.
Na osno­vu sve­ga iz­lo­že­no­ga, Srp­ska Ve­li­ka Na­rod­na Skup­šti­na u Cr­noj Go­ri, kao vjer­ni tu­mač že­lja i vo­lje cje­lo­kup­nog srp­skog na­ro­da u njoj, vjer­na isto­rij­skim pre­da­nji­ma i za­vje­ti­ma svo­jih pre­da­ka, ko­ji su se za njih vje­ko­vi­ma he­roj­ski bo­ri­li ,– po­i­me­nič­nim gla­sa­njem jed­no­gla­sno od­lu­ču­je :

1. Da se Kralj Ni­ko­la Pe­tro­vić–Nje­goš i nje­go­va di­na­sti­ja zba­ci sa cr­no­gor­skog pri­je­sto­la;

2. Da se Cr­na Go­ra s brat­skom Sr­bi­jom uje­di­ni u jed­nu je­di­nu dr­ža­vu pod di­na­sti­jom Ka­ra­đor­đe­vi­ća, te ta­ko uje­di­nje­na stu­pi u za­jed­nič­ku Otadž­bi­nu na­šeg tro­i­me­nog na­ro­da Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca;

3. Da se iza­be­re Iz­vr­šni Na­rod­ni Od­bor od 5 li­ca, ko­ji će ru­ko­vo­di­ti po­slo­vi­ma dok se uje­di­nje­nje Sr­bi­je i Cr­ne Go­re ne pri­ve­de kra­ju; i

4. Da se o ovoj skup­štin­skoj od­lu­ci iz­vi­je­sti biv­ši Kralj Cr­ne Go­re Ni­ko­la Pe­tro­vić, Vla­da Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je, pri­ja­telj­ske Spo­ra­zum­ne Si­le i sve ne­u­tral­ne dr­ža­ve.

Pred­sjed­nik,
Sa­vo Ce­ro­vić.
Pot­pred­sjed­ni­ci:
La­zar Da­mja­no­vić, Sa­vo Fa­tić.
Se­kre­ta­ri:
Lju­bo­mir M. Vuk­sa­no­vić, Lu­ka Vu­ko­tić, Mi­lan Ba­jić, No­vi­ca Šće­pa­no­vić, Ra­do­van Bo­ško­vić, Mi­ha­i­lo Jo­va­no­vić.

Po­sla­ni­ci:
Ar­so B.Pe­tro­vić, Alek­san­dar Bo­jo­vić, Alek­san­dar S. Po­po­vić, Alek­sa V. Mar­ti­no­vić, Alek­sa Ba­jić, Bo­ži­dar To­mo­vić, Bla­go­ta Se­lić, Bla­žo Be­go­vić, Bla­žo Le­kić, Bla­go­ta Ra­de­vić, Bog­dan Ob­ra­do­vić, Bog­dan Bo­jo­vić, Va­si­li­je Dra­gić, Va­so No­va­ko­vić, Va­so Đu­ra­no­vić, Ve­li­mir Jo­ić, Vu­kan Đu­ro­vić, Vu­ko Pu­le­vić, Vu­kaj­lo De­vić, Vi­do Mi­lo­še­vić, Ve­lič­ko La­za­re­vić, Gli­ša La­lo­vić, Ga­vro Kom­ne­no­vić, Gru­ji­ca Usko­ko­vić, Du­šan Grup­ko­vić, Di­mi­tri­je Gru­jić, Da­žbar­ni Mu­sa, Da­ni­lo Ra­do­i­čić, Du­šan Ma­ta­no­vić, Du­šan Po­po­vić, Živ­ko Pa­vi­će­vić, Živ­ko Dra­go­vić, Za­ri­ja Vu­ko­vić, Ivo Vu­ko­tić, Ili­ja Gvo­zde­no­vić, Ivo Ko­pri­vi­ca, Ili­ja Man­dić, Jev­to Po­po­vić, Jo­van Haj­du­ko­vić, Jo­vo La­za­re­vić, Jo­van Stan­ko­vić, Ja­goš Ve­šo­vić, Jo­van Dap­če­vić, Jan­ko Spa­so­je­vić, Jo­vo Ra­do­vić, Ja­kov Za­ru­bi­ca, Jo­van Ćet­ko­vić, Jo­vo Pa­jo­vić, Kr­sto Ra­du­lo­vić, Kr­sto Ja­blan, Kr­sto Sta­ni­šić, Ki­ri­lo Bal­šić, Kr­sto Ra­ič­ko­vić, Ko­sto Lju­će­vić, Ko­sta Pa­jo­vić, Lju­bo Glo­ma­zić, Lju­bo Pa­vić, Lju­bo Ce­ro­vić, Lju­bo Ba­kić, Lju­bo Ku­jun­džić, Lju­bo­mir Po­po­vić, Mi­lu­tin Lo­pi­čić, Mir­ko Vu­ji­sić, Mi­lo­je Mi­le­tić, Mi­raš Ra­do­njić, Mar­ko Da­o­vić, Mir­če­ta Go­lo­vić, Mar­ko Ma­ta­no­vić, Mi­loš Bra­jo­vić, Mi­ha­i­lo Bo­žo­vić, Milj­ko Bu­la­jić, Mi­loš Ra­do­vić, Mi­tro­po­lit Do­žić, Mi­lo De­le­vić, Mu­sta­fa Ra­ško­vić, Mar­ko Ću­la­fić, Mi­ro Glo­ma­zić, Mi­loš Jo­va­no­vić, Mi­lič­ko La­za­re­vić, Mu­sa Se­du­na, Mi­ša Dra­ško­vić, Meh­med-aga Ba­tut, Mi­tar Vuk­če­vić, Mi­lo­sav Ra­i­če­vić, Mi­le Di­mi­tri­je­vić, Mir­ko Kne­že­vić, Muf­ti­ja Će­šer­ha­dić, Mi­tar Ob­ra­do­vić, Mar­ko Ra­ko­če­vić, Mi­lan Vu­ko­tić, Mar­ko Si­mo­vić, Mar­ko Sa­vi­še­vić, Mi­lan Ne­ne­zić, Mah­mud-beg Ma­no­vić, Mi­lić De­ba­tić, Mi­tar Vi­šnjić, Mi­tar Ilič­ko­vić, Mi­lan Po­po­vić, Mi­lan Te­rić, Mi­loš Po­po­vić, Ne­ško Ra­do­vić, Ni­ko­la Si­mo­vić, Ni­ko­la Jo­vi­še­vić, Ni­ko­la Mar­ko­vić, Ni­ko­la Pe­jo­vić, Ni­ko­la Bu­la­to­vić, No­vo Vug­de­lić, Ni­ko­din Ce­mo­vić, Ni­ko­la Ko­va­če­vić, No­vo Vu­čić, Ni­ko­la Mi­šćo­vić, Na­ziv-beg Mah­mud­be­go­vić, Ni­ka Uj­kić, No­vi­ca Po­po­vić, No­vak Ko­va­če­vić, Ni­ko­la Kla­sić, Omer-beg Sel­ma­no­vić, Pe­tar Mi­ja­no­vić, Pa­vle Ži­žić, Pe­tar Po­po­vić, Pe­ro Ka­lu­đe­ro­vić, Pro­ko­pi­je Ši­ljag, Pe­tar Lu­kić, Pro­ko­pi­je Ve­ko­vić, Pe­ro Vr­bi­ca, Pe­tar Haj­du­ko­vić, Ra­do­van To­mić, Ri­sto Čo­la­ko­vić, Ra­du­le Ja­u­ko­vić, Ri­sto Jo­ić, Ri­sto Vu­ja­čić, Ra­do­je Ni­ko­lić, Ra­do­sav Jok­si­mo­vić, Ste­fo Vu­ko­tić, Sta­no Ra­do­vić, Ste­van Go­šo­vić, Sa­vo Pa­u­no­vić, Stan­ko Ob­ra­do­vić Ste­vo Jo­vi­će­vić, Se­no Spa­so­je­vić, Su­ljo Pe­tro­vić, Sa­vo Vu­ko­ji­čić, Se­ra­fim Dža­rić, Sant Di­va­no­vić, Ste­van Ni­ko­lić, Spa­so­je Ra­du­lo­vić, Spa­so­je Pi­le­tić, Sa­va Dra­go­vić, To­mi­ca Iva­no­vić, To­ma Jok­si­mo­vić, To­mo Po­lek­sić, Uroš Ma­rić, Fi­lip Pa­vi­će­vić, Fi­lip Ma­jić, Fra­ter Da­ško Kre­za, Ham­di­ja Ha­san Be­go­vić.

ORIGINAL DOKUMENTA KOJI OBJAVLjUJEMO ČUVA SE U ARHIVU JUGOSLAVIJE U BEOGRADU

Komentari

Komentari se objavljuju sa zadrškom.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Uslovi korišćenja

Svako neovlašćeno korišćenje sadržaja štampanog i on-line izdanja Dana kažnjivo je i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zaštitu od istog, kao i na naknadu štete prouzrokovane takvim radnjama. Zabranjeno je svako objavljivanje, modifikovanje, kopiranje, štampanje, reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno prikazivanje podataka, tekstova, fotografija i informacija iz naših izdanja, bez pisane saglasnosti Jumedia Mont doo.

MARKETING
loading...
Dan - novi portal
Predaja pomena on-line

Najčitanije danas

INFO

Cjenovnik i pravila o medijskom predstavljanju u toku kampanje za izbore za odbornike u SO Herceg Novi koji će biti održani 9. maja 2021.godine.

Pravila lokalni
Jumedia Mont d.o.o.

Cjenovnik - Radio D

Pravila o medijskom predstavljanju

Pravila lokalni
M.D.COMPANY d.o.o.

Cjenovnik - Radio D+

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"