Vi­jest o far­mi ma­ga­ra­ca u Mar­ti­ni­ći­ma, ko­ju je 21. i 22. no­vem­bra ob­ja­vi­la agen­ci­ja Frans pres, pre­ni­je­lo je oko 2.500 svjet­skih me­di­ja, a pro­cje­nju­je se da su je pro­či­ta­le oko dvi­je mi­li­jar­de lju­di, sa­op­štio je vla­snik far­me Dar­ko Sa­ve­ljić. On ka­že da je to bi­la pla­ne­tar­na vi­jest ko­ja je oti­šla iz Cr­ne Go­re.
– U po­sled­njih 15 go­di­na sa­mo su se dvi­je vi­je­sti pro­ši­ri­le ta­ko pla­ne­tar­no – pro­gla­še­nje ne­za­vi­sno­sti 2006. go­di­ne i vi­jest o ne­sre­ći na Bi­o­ču ka­da je voz is­ko­čio iz ši­na. Far­ma je po­sta­la pre­ko no­ći cr­no­gor­ski brend i sa­da do­bi­ja­mo mej­lo­ve iz ci­je­log svi­je­ta. Sa­da će te ma­le ko­li­či­ne mli­je­ka ko­je pro­iz­vo­di­mo po­če­ti da se iz­vo­ze u Uje­di­nje­ne Arap­ske Emi­ra­te, Ku­vajt i dru­ge dr­ža­ve – ka­zao je za „Dan” Sa­ve­ljić.
Me­đu me­di­ji­ma ko­ji su pre­ni­je­li vi­jest o far­mi iz Mar­ti­ni­ća su „Ki­na tajms”, „Ku­vajt tajms”, „I-Afri­ka”, „Fran­gurk­ter”...
Far­ma ma­ga­ra­ca u Mar­ti­ni­ći­ma na so­ci­jal­nim mre­ža­ma i u na­ro­du bi­lje­ži ogrom­nu po­pu­lar­nost i uspjeh, a vi­še od je­dan od­sto po­pu­la­ci­je u dr­ža­vi pra­ti ob­ja­ve na dru­štve­noj mre­ži Fej­sbuk.
– Do sa­da je po­sto­ve o njoj či­ta­lo naj­ma­nje po­la mi­li­o­na lju­di. Sva­ki post pro­či­ta naj­ma­nje 50.000 lju­di. Po­sled­nja tri da­na do­se­gli smo do dvi­je mi­li­jar­de lju­di – ka­že Sa­ve­ljić, do­da­ju­ći da je far­mu do sa­da po­sje­ti­lo oko 130.000 lju­di, a mje­seč­no tu­da pro­đe 500 li­ca.
Po­ru­ču­je da su na do­brom pu­tu da ostva­re ono što smo za­po­če­li.
– Pri­je sve­ga, sa­ču­va­li smo ma­gar­ca od iz­u­mi­ra­nja. Sma­tra­mo da ih u ci­je­loj dr­ža­vi ne­ma vi­še od 150, ma­hom mu­ških jer su oni iz­dr­žlji­vi­ji u po­slo­vi­ma za ko­je se ko­ri­ste. Da­nas je u Cr­noj Go­ri vi­še pe­li­ka­na ne­go ma­ga­ra­ca, u to smo pot­pu­no si­gur­ni – is­ti­če Dar­ko Sa­ve­ljić.
Po­red to­ga što je osno­va­na da za­šti­ti ma­gar­ca od iz­u­mi­ra­nja, far­ma ima za cilj edu­ka­ci­ju gra­đa­na. In­te­re­sant­no je da su rad­nim da­ni­ma u ma­ju dnev­no do­la­zi­le i po dvi­je ško­le sa po 200 do 300 uče­ni­ka. Ula­zni­ca za far­mu je ki­lo­gram šar­ga­re­pe ili ja­bu­ka po oso­bi i ona se da­je ma­gar­ci­ma.
– Ima­mo uspje­ha i kod li­je­če­nja auti­zma – tri mla­de oso­be če­sti su po­sje­ti­o­ci far­me. Us­po­sta­vi­li su kon­takt sa ma­gar­ci­ma i, pre­ma ri­je­či­ma nji­ho­vih ro­di­te­lja, nji­ho­vo sta­nje je znat­no bo­lje – uvje­ra­va Sa­ve­ljić.
On is­ti­če da je ma­ga­rac dio na­še kul­tur­ne ba­šti­ne i na­šeg na­sle­đa, te da do pri­je tri­de­se­tak go­di­na ni­je bi­lo ku­će u kr­še­vi­tim kra­je­vi­ma ko­ja ni­je ima­la ma­ga­re ko­je se ko­ri­sti­lo za tran­sport vo­de, dr­va, pa i za na­po­ran rad u po­lju.
– Lju­di su se od­lu­či­va­li za tu ži­vo­ti­nju jer je adap­ti­ra­na na krš, ni­je pro­bir­lji­va i je­de znat­no ma­nje ne­go konj, a pri­lič­no je iz­dr­žlji­va i ne zah­ti­je­va ni­ka­kvu po­seb­nu nje­gu. Oni su da­nas iz­gu­bi­li bit­ku sa teh­nič­kom re­vo­lu­ci­jom i iz­grad­njom in­fra­struk­tu­re, ta­ko da je ova ži­vo­ti­nja ne sa­mo u Cr­noj Go­ri, već i na ci­je­lom Bal­ka­nu pred iz­u­mi­ra­njem. Na­ša far­ma ni­je kla­sič­na gdje se ži­vo­ti­nje tre­ti­ra­ju he­mi­jom i dr­že ve­za­ne. Kod nas ma­gar­ci ži­ve slo­bod­no, ima­ju na ras­po­la­ga­nju hek­ta­re pa­šnja­ka, a do­hra­nju­ju se sa­mo si­je­nom – ob­ja­šnja­va Sa­ve­ljić.
Far­ma je i azil za ži­vo­ti­nje ko­je su usled na­por­nog ra­da ili lo­šeg tret­ma­na u lo­šem sta­nju ka­ko bi im se, u ide­al­nim uslo­vi­ma, po­vra­tio ži­vot. Od 25 ma­ga­ra­ca, za šest njih far­ma je azil i uto­či­šte od gla­di i bru­tal­no­sti.
M.S.


Do­la­ze iz­mu­če­ne ži­vo­ti­nje

Ne mo­že­te da vje­ru­je­te u ka­kvim su uslo­vi­ma i u ka­kvom su sta­nju bi­le po­je­di­ne ži­vo­ti­nje ko­je su sa­da na far­mi. Da funk­ci­o­ni­še si­stem i da se pri­mje­nju­je Za­kon o do­bro­bi­ti ži­vo­ti­nja, po­je­di­ni biv­ši vla­sni­ci pla­ti­li bi vi­so­ku ci­je­nu zbog lo­šeg od­no­sa pre­ma ži­vo­ti­nja­ma. Na far­mi sva­ka ži­vo­ti­nja ima svo­je ime. Naj­mla­đe je Sr­ce – do­dao je Sa­ve­ljić, na­vo­de­ći da je far­ma otvo­re­na za po­sje­ti­o­ce su­bo­tom i ne­dje­ljom od 10 do 13 sa­ti.


Li­tar ma­ga­re­ćeg mli­je­ka 50 eura

Sa­ve­ljić ka­že da se u Cr­noj Go­ri li­tar ma­ga­re­ćeg mli­je­ka pro­da­je za 50 eura. Za ino­stran­stvo ci­je­ne će bi­ti ma­lo ve­će. Dnev­no mo­že da se do­bi­je ne vi­še od po­la li­tra mli­je­ka, če­sto pu­ta znat­no ma­nje. Ovo je i raz­log za­što je ovo mli­je­ko sku­po. Ono mo­že da se za­mr­zne i ču­va u hlad­nja­ku, a da se pri to­me ne uma­nji nje­go­va bi­o­lo­ška vri­jed­nost. Za dje­cu ko­ja bo­lu­ju od te­ških bo­le­sti ovo mli­je­ko se da­je bes­plat­no.
Ma­ga­re­će mli­je­ko je po­tpu­no pri­ro­dan or­gan­ski pro­iz­vod. Mli­je­ko se na­kon mu­že fil­tri­ra kroz ste­ril­nu ga­zu i za­mr­za­va.
Ma­ga­re­će mli­je­ko se ko­ri­sti is­klju­či­vo ter­mič­ki neo­bra­đe­no. Bi­lo ka­kvo za­gri­ja­va­nje uni­šta­va nje­go­va svoj­stva. Dnev­no se pi­je je­dan de­ci­li­tar mli­je­ka ta­ko što se ono pi­je po ma­lo. Uko­li­ko ukus ne­ko­me ne od­go­va­ra, ono se mo­že mi­je­ša­ti sa kek­som ili dru­gim mli­je­kom.