-Piše: Ratimir Vujačić

Nije pametno srljati poput DF-a i kriviti DPS za sve nedaće koje nas snalaze. Nije sporno da smo pod dugogodišnjom upravom ove patriotske organizacije. Ali rodoljublje im osporavati – da su za dom spremni – ne ide bez valjanog razloga i dokaza. Njihova ideja otadžbine jeste od posebne vrste, pa i volja da i dalje rade kako su navikli, ali to nije razlog, naprotiv, da se stvar pojednostavljuje. Zboriti da vole rodnu grudu tek sa razloga što im basta da, uz blagoslov Evrope, nekažnjeno potkradaju, i nije neki intelektualni domet.

Čuven je dijalog ’đe DF-ovci poglavici saveza patriota dovikuju „lopove“ a on njima čestita što otkrivaju toplu vodu sa „bravo, kreteni“. Akademska zajednica nije pokazala razumijevanje za ovu temu i njen značaj, po kvalitet nezavisne nam države. Možda i stoga što uzmimaju platu a ne moraju da ju zarade. A i mišljenje je disciplina, zacijelo teška.



DPS TEKOVINE



Elem, moguće, da ima elemenata otimanja i pljačke, ili bar udaljene sumnje na prisvajanje, prenos narodne (državne) imovine na lično ime, ali to je i neoliberalni (proevropski) trend. Geopolitičarima iz opozicije je to odnekud promaklo, ili ’oće i oni, dok je vakat, nešto da čupnu. Uglavnom Milo, sa sve DPS-om i trabantima je lider u regionu po tom pitanju, kako smo imali prilike čuti.

E sad, iskrsnuo je problem ’đe smo se najmanje nadali: prifalilo na sve strane, a teško da fali što su radnici dobro plaćeni za sedmodnevnu radnu nedjelju, i što su penzije veće od 100 eura. I što djeca primaju dječje dodatke. Odnos i kohabitacija DPS-a i Evrope, i njenih komesara takođe se ne može svesti na udruženi poduhvat – da se resursi rasture, narod raspameti, ojadi i osiromaši, i svede na obespravljenu radnu snagu. Tu je u pravu DF što to nikada neće pomenuti, i što preferira visoku (geo)politiku i zabavnije teme.

Bilo bi, takođe, glavoboljno spočitavati prethodnoj vlasti što je, lupetajući neprestano i besomučno o suverenosti, od Crne Gore napravili koloniju. Pa sve pršti od majbaha i luksuza kompradorskog (slugu okupatora) dok državu napuštaju svi koji bi da žive od svoga rada i znanja.

DPS I EVROPA



Evropi nije smetalo što ih je DPS, dok su nas pomno nadzirali, koristio kao izgovor i zaštitu, Milo sa trabantima se povazdan kitio demokratijom, vješto zaobilazeći jedino što bi od Evrope bilo vrijedno „implementirati“ – vladavinu prava. (S obzirom na to da nemaju namjeru da fabriku mercedesa presele u Berane). Prepisivali i usvajali zakone, na koje se, nakon „usvajanja“, nijesu osvrtali koliko li „vrana na vozara“. Reći će Evropa da nije imala ovdje nikoga podesnijega od DPS-a, lijepo im stoji kravata, ali se ipak mogla zapitati s kim to imaju posla, i jesu li jedno za drugo. Tek da narod ne pomisli da se radi o udruženom poduhvatu. Narod je pokazao što misli o DPS-u, pa bi i Evropa mogla da izvuče odgovarajuće pouke, ako nije tvrda na ušima. I ako ne misle da je bezgrešna, svemoćna i vječna, tad ni njeno partnerstvo sa DPS-om nije privremeno i slučajno.

Zamislite Evropu koja podržava DPS! I zamislite Evropu koju podržava DPS!? Taj zavađa sopstveni narod a diči se globalnim integracijama. Zalaže se za demokratske principe, bez ostatka, a čim izgubi vlast, spremaju se za šumu. (Nije to puka fraza, nedavno su obnovili spomenik čovjeku koji je vlast osvojio upravo u šumi). I nakon što je (DPS sa trabantima) sve spisk’o, i potrpao u lične džepove, udario je naposljetku na crkvenu imovinu. A Evropa sve vrijeme ćuti i gleda. Pa ne bi bilo loše da i sad malo odćute.

---