Svjetska banka (SB) objavila je zabrinjavajuće podatke o Crnoj Gori. Istakli su da čak četvrtina kompanija plaća mito poreskim zvaničnicima i za ubrzanje izdavanja građevinskih dozvola. Radi se o podacima koje je komentarisala i konsultantska kuća Fideliti konsalting.
– Svjetska banka je surovo napisala – pad BDP-a u Crnoj Gori od 12,4 odsto je najveći u regionu. Ipak, SB je napisala mnogo više o Crnoj Gori od onoga što smo ovih dana čitali u medijima. Naime, zanimljivosti se kriju u podacima poređenja sa regionom. Evo što sve (još) stoji u izvještaju o Crnoj Gori – Svega 41 odsto kompanija ima veb sajt, svega 20 odsto kompanija je uvelo nove proizvode, svega 20 odsto kompanija ulaže u istraživanja i razvoj, svega 5 odsto kompanija ulaže u nove poslovne procese, više od jedne četvrtine kompanija su platile mito poreskim zvaničnicima, više od jedne četvrtine kompanija su platile mito kako bi se ubrzalo izdavanje građevinskih dozvola... – objavili su iz konsultantske kuće.
Dodali su da će Crna Gora imati najveći fiskalni decifit u regionu, koji će iznositi 11,7 odsto. Na čelu Poreske uprave nalazi se direktor
Miomir M. Mugoša, dok je na čelu Direktorata za građevinarstvo Ministarstva održivog razvoja i turizma direktorka
Tatjana Vujošević.
– Zaposlenost je pala za sedam odsto. Iako su se određene cijene smanjile, cijene hrane su porasle za oko 1,5 odsto (najmanje u regionu). Zbog svega navedenog, kvalitativni oporavak Crne Gore od dosadašnje ekonomske politike (1) i uticaja kovida-19 (2) će trajati mnogo, mnogo duže nego u ostalim zemljama regiona – zaključili su iz Fideliti konsaltinga.
SB je u junskim prognozama za ovu godinu predviđala pad crnogorskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 6,8 odsto. U novom izvještaju SB za Evropu i centralnu Aziju navodi se da bi rast crnogorske ekonomije u narednoj godini trebalo da iznosi 6,9 odsto, dok je u junu bilo prognozirano 2,1 odsto.
– Kriza kovid-19 otkriva i pogoršava ranjivosti Crne Gore na spoljne šokove, uključujući ograničene fiskalne rezerve. Predviđa se da će se ekonomija smanjiti 12,4 odsto u ovoj godini, što je najdublja recesija u poslednjih nekoliko decenija – navodi se u dijelu izvještaja koji se odnosi na Crnu Goru.
Iz SB su rekli da je na slabljenje ekonomije u ovoj godini uticao pad u turizmu, koji će proširiti deficit tekućeg računa. Predviđa se rast fiskalnog deficita na 11,7 odsto BDP-a, što će zahtijevati fiskalna prilagođavanja u periodu nakon krize. Procjenjuje se rast javnog duga na 93 odsto BDP-a.
– Te makroranjivosti prelaze u značajne mikroranjivosti sa manje radnih mjesta, padom prihoda, rastućim siromaštvom i socijalnim uticajem na djecu i porodice – smatraju u SB.
Snažno fiskalno upravljanje, nezavisne i odgovorne državne institucije, nezavisno i efikasno sudstvo, kao i administracija javnog sektora zasnovana na zaslugama su, kako se ocjenjuje, od suštinskog značaja za povećanje crnogorske otpornosti na šokove. To bi omogućilo sveobuhvatniji rast vođen privatnim sektorom i efikasno pružanje usluga građanima.
Vl.O.
Prihodi od turizma 25 odsto od prošlogodišnjihU izvještaju Svjetske banke piše da se Crna Gora suočava sa najdubljom recesijom u poslednjih nekoliko decenija „usled naglog pada turizma, koji čini skoro četvrtinu BDP-a”.
– Prihodi od turizma u ovoj godini procjenjuju se na 25 odsto prošlogodišnjeg nivoa – naveli su iz SB.
)){kind=small}
